Изјава Савета Федерације

Грб Русије

Изјава

Савета Федерације Федералне Скупштине Руске Федерације
поводом 70. годишњице од почетка Другог светског рата


Уочи 70. годишњице од почетка Другог светског рата Савет Федерације Федералне Скупштине Руске Федерације позива светску заједницу да часно и без предубеђења оцени узроке и последице овог историјског догађаја.

Други светски рат почео је 1. септембра 1939. године и представља највећу трагедију XX века. Он је однео на десетине милиона људских живота. Успомена на њих мора остати чиста, неукаљана разноразним прекрајањима у корист стицаја политичких околности.
Историја је донела своју пресуду – главни кривци ове трагедије јесу руководиоци нацистичке Немачке. Међународни војни суд у Нирнбергу квалификовао је њихову активност за отпочињање агресивног рата као најтежи злочин против човечности. Светска заједница прихватила је ову одлуку као коначну пресуду без права на жалбу.

Други светски рат избио је услед растућих непомирљивих противуречности између низа европских земаља почетком 1920. године, њихових егоистичних амбиција и агресивних тежњи.
Истовремено не можемо а да не приметимо следеће: политичке снаге које су биле на власти у неким утицајним европским државама су, тежећи остваривању сопствених циљева,  све до самог избијања Другог светског рата спречавале формирање ефикасног система колективне безбедности у Европи; такав систем је и тада – без учешћа СССР – као и данас  – без учешћа Русије – незамислив. Могу се давати различите оцене спољној политици Москве 30–их година прошлог века – то је ствар интерпретације; али неоспорна је чињеница да се СССР континуирано залагао за стварање општеевропског система узајамних обавеза и гаранција, који би имао задатак да спречи појаву војног конфликта великих размера. Нажалост, оваква позиција није наишла на подршку других држава ни онда, када је фашистичка Немачка једнострано демонтирала версајско–вашингтонски систем међународних односа који је формиран на резултатима Првог светског рата, ни после аншлуса Аустрије, нити тада, када су решили да „попусте“ Хитлеру и дали му право да одлучи о даљој судбини Чехословачке, суверене европске државе.

Други светски рат представља не само највећу пробу, већ и највећу лекцију за читаво човечанство које је преживело ову трагедију и изградило после 1945. године систем међународних односа базиран на принципима демократије, узајамног поштовања, неприхватања коришћења силе, на чему се темеље УН и друге међународне организације.

Међутим, уочи тужног датума у неким еврпоским земљама, међу којима су и оне које су ратовале на страни фашистичке Немачке, и у међународним парламентарним структурама предузимају се активни покушаји да се поновно размотре стварни узроци Другог светског рата, као и да се на СССР пребаци одговорност (равна оној коју сноси фашистичка Немачка) за његов почетак, а уједно да се оправдају они који су били саучесници фашиста, вршили злочине на теритотијама земаља окупираних од стране нациста и били свргнути заједно са трећим рајхом.

Савет Федерације Федералне Скупштине Руске Федерације одлучно изјављује да такви покушаји представљају директну увреду нашем вишенационалном народу који је платио највишу цену за извојевани мир. Кораци који се предузимају у правцу преиспитивања историје имају далекосежне политичке циљеве усмерене ка поновном разматрању биланса Другог светског рата.
Овакав процес резултира тиме што постаје извор подривања  формираног система међународних односа и појаве нових жаришта напетости међу народима и државама европског континента, што се коси са кључним принципима међународних односа и интересима безбедности и глобалне стабиности.

Савет Федерације Федералне Скупштине Руске Федерације одлучно осуђује покушаје тенденциозног тумачења историјских чињеница које се користи као инструмент  у данашњој борби за утицај у свету.

Савет Федерације Федералне Скупштине Руске Федерације рачуна на разумевање и подршку свих којима је стало до истријске истине, мирне будућности Европе и целог света.

Савет Федерације Федералне Скупштине Руске Федерације

Москва
18. јул 2009. године
Бр. 306 – СФ

Читајте без интернета: