Парада Поноша – Ре – КАПИТУЛАЦИЈА

zdravko ponos

Да ли ће официри чије се небо не своди на педесет звјездица завршити у „собици“
„У војничком рјечнику, ријеч „прдоња“ одавно се употребљавала с великим одушевљењем… као виши ступањ гадости, гњаваже и блесавости… Велика је разлика између „прдоње“ у цивилу и „прдоње“ у војсци. Први, цивилни прдоња… је филистар – бирократ, уопће, блесава воловска појава у људском друштву, јер се такав мазгов прави паметан, хоће све да разумије, све зна протумачити и на све се вријеђа.

Тко је служио војску, тај дакако познаје разлику између ове појаве и „прдоње“ у униформи…“ – овако у мом омиљеном штиву „Доживљаји доброг војака Швејка за свјетског рата“ филозофски и визионарски објашњава Јарослав Хашек вјечну суштину односа цивила и војника у пословима војним.

Мјењале су се униформе, заставе, технологије, стратегије, непријатељи и пријатељи, властодршци, војни лиферанти, министри, параде припадајући им генерала и начелника генерал-штабова, али се јаз између „прдоња у цивилиу“ и „прдоња у војсци“, да задржим Хашекову терминологију, није промјенио.

Гдје је нестао „најперспективнији и најбољи генерал у региону“, како је Врховни командант Војске државе Србије („како то гордо звучи“), назвао свог изабраника Здравка Поноша, 47-годишњака из Голубића код Книна, постављајући га за начелника Генералштаба!? Без обзира на велика, чак и британска улагања у његово школовање, смијењен је након јавне прозивке министра Шутановца и, такорекућ, оптужби за лажно приказивање ступња и квалитете реформи у војсци, те за постојање некаквог криминала везаног директно или индиректно чак и уз самог Министра. Генералове тврдње нитко није истражио, реформе су са Запада похваљене, а Предсједник је добио прекоморску поруку – „не дирај Шутановца“.

И тако је „најперспективнији генерал“ бачен у запећак, парадно, све с храстовим лишћем на реверима, у собицу, али без икаквих овласти и обавеза. Иначе, по Закону (ма што та ријеч значила у земљи Србији), Генерал је у року 30 дана требао добити рјешење куд ће и гдје ће. Након шест мјесеци он је и даље на истом мјесту! И у истој резиденцији, намијењеној начелнику Генералштаба, јер одбија да се исели, тако да је његов наслиједник, 56-годишњи генерал Милоје Милетић из Блаца, иначе бивши Поношев замјеник, и даље – без припадајуће му виле.

Што је, дакле с Генералом ?

У пензију, „по потреби службе“, не може, јер је та могућност укинута доношењем некакве Уредбе. Уосталом, у пензију не може и због тога што би приједлог требао подњети Министар који то не чини, а потписати Предсједник. „Упућени“ кажу да би у том случају Предсједник „свог генерала“ одмах именовао за савјетника за националну безбједност. Друга струја „упућених“ сматра да постоји „ паралелни“ Генералштаб, јер Понош има већи ауторитет како и од тренутачног шефа Генералштаба, тако и од Министра, што потврђује и недавни избор официра за такозвану Ратну школу (која је расадник будућих генерала), гдје су изабрани углавном Поношеви кандидати. Прича се да су и многи генерали прилично збуњени, нервозни, а неки и љути, јер су поступак према Поношу разумјели као поруку да свако „може завршити у собици“ буде ли изразио и трунак сумње у реформски процес, макар те реформе биле и фатаморгана.

Дарвин је, изгледа, имао право – човјек је остао мајмун! Чим се усправио и погледао звијезде, помислио је – колико хране! Кад их, међутим, није успио досегнути, устврдио је – то је храна за неку већу звјерку! А проматрање из ракурса црва, одређује положај генерала, војске и, нажалост, народа. Нарочито ако се небо сведе на педесет звјездица.

Поносни или не – вријеме је за параду…

Мила Штула

Глас Јавности 16.  Јун 2009.

Читајте без интернета: