Србија у несвјести – РЕ – КАПИТУЛАЦИЈА – Мила Штула

srbija-u-nesvesti

Што је заједничко нацрту Меморандума САНУ из 1986. (никад довршеном), о рјешавању српског националног питања и књизи француског адвоката Мориса Жолија објављеној у Бриселу 1864. године под насловом „Дијалог у паклу између Мотескјеа и Макијавелија“?!
Меморандум је проглашен платформом српског национализма, нечим попут протокола за остваривање „велике Србије“, главним извориштем сваког зла на просторима тадашње СФРЈ и разлогом за оправдавање сваког злочина почињеног против српског народа или Србије.

„Дијалог“ адвоката Жолија препоручује „да модерни владар треба само да се претвара да поштује вањска обиљежја законитости, да треба имати покорну народну скупштину која ће одабрати и озакоњивати његове одлуке, тајну полицију која ће се побринути за сваки облик опозиције, те треба угушити сваку грижу савјести својих поданика бриљантим војним побједама над спољашњим непријатељем“. Убрзо по објављивању књига је конфисцирана, а аутор ухапшен и осуђен.

А онда је непознати кривотворитељ „Дијалоге“ „превео и дорадио“ у „Протокол сионских мудраца“, неславно и опробано средство антисемитизма, који су, кажу, били извориште Хитлеровог надахнућа за „рјешавање жидовског питања“. Жоли више није спомињан. Фалсификати су учинили своје.

„Пријеводом и дорадом“ Меморандума бавили су се многи, премда ауторство овог нацрта није посве извјесно. Приписује се „елити српског националистичког изричаја“, академицима Добрици Ћосићи, Љуби Тадићу, Михајлу Марковићу, Кости Михајловићу, Љубиши Ракићу, Дејану Медаковићу, Павлу Ивићу, Антонију Исаковићу. Гласине су даље одрадиле своје, па је тако и данас Меморандум темељ свих оптужница против Србије, како у Хагу, тако и у ЕУ, САД, добром дијелу академског дискурса у вези грађанског рата у СФРЈ и будућем статусу Србије.

Овдашња отправница послова америчке амбасаде, Џенифер Браш, сматра да би долазак Барака Обаме „Београду био симбол наде и знак за грађане Србије да су промене, превазилажење препрека из прошлости, могуће“. На путу „промена“ САД „има и велик програм помоћи, у износу од 50 милиона долара… фокусирамо се на специфичне теме: децентрализацију, независно правосуђе, програме помоћи локалним самоуправама… Такођер смо задовољни што је Србија пристала на сарадњу са Еулексом, али она може бити још боља и волели бисмо да то ускоро видимо на делу…“ каже Брашова.

Другим рјечима, прихваћање колективне кривице, то јест, пресуда хашког Трибунала, одрицање од Косова, специјални статус Војводине, дистанцирање од Републике Српске и удаљавање од било које врсте партнерства са Русијом. Једини допуштени партнери су ЕУ , НАТО и САД! У случају непослуха санкције су искључивање из европских интеграција, укидање бијелог Шенгена и замрзавање финанцијске помоћи. Дакле, фалсификати и пријетње…

Учинак фалсификата видјели смо у „Протоколу сионских мудраца“ и Меморандума САНУ. Међутим, успјешност пријетње одређује неколико елемената. Да би била озбиљно схваћена, мора бити довољно убједљива или вјеродостојна; мора стићи до свога циља, дакле, до оног коме се пријети, а тај циљ мора бити у стању да јој се повинује и испуни захтјеве. Недостаје ли било који елемент пријетња пропада. Наиме, можете пријетити човјеку који је у несвјести да ћете га убити ако вас не послуша, али то вас неће далеко довести.

Пријетња непримањем у ЕУ нема ефекта, јер се и сама заједница управо налази у фази Аустроугарске пред Први свјетски рат. Сваки девети грађанин Србије на рубу је биједе, па му Шенген ништа не значи. Сума од „50 милиона долара“ недовољна је и за народне кухиње!

И док дио српског естаблишмента и даље доказује преданост борби против идеје „злог Меморандума“, враћајући тако захвалност менторима и одржавајући фалсификат у употреби, а други макијавелистичким принципима покушавају сачувати власт, Србија се налази на рубу несвјести. Само још да неко фалсифицира умрлицу…

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti-18-08-2009/srbija-u-nesvjesti

Читајте без интернета: