СРС: др Шешељ 6 година у Хагу – истина побеђује!

zoran-krasic

Зоран Красић: Добар дан, даме и господо. Oвo je конференција за штампу Комитета за одбрану Војислава Шешеља и стручног тима који му помаже у припреми одбране. Данас је 24. фебруар 2009. године, 2.191 дан како је Војислав Шешељ у притвору у Шевенингену. Пуних шест година како је у притвору и како се води поступак против њега. Ови подаци сами за себе довољно говоре, да се ради о једном несвакидашњем преседану, правном скандалу, нечему што се до сада није догодило у историји судских поступака.

Ја бих на почетку, због представника медија и јавности, да скренем пажњу на најважније детаље овог поступка.

Морамо да узмемо у обзир шта се све десило пре 24. фебруара 2003. године, као датума када је Војислав Шешељ добровољно отишао у Хашки трибунал. Морам да вас подсетим да је Војислав Шешељ, пре тог датума, пет пута позивао Хашки трибунал да се изјасни да ли постоје неке оптужбе или нека сумња да је он извршио неко кривично дело. Увек је Војислав Шешељ тражио од Хашког трибунала да се изјасни о томе током изборних кампања, где га је обично Зоран Ђинђић прозивао, да против њега постоји наводно нека оптужница.

Једном је Војислав Шешељ тражио да посети притворене Србе у Хашком трибуналу, и тада му такође нису одобрили одлазак у Хашки трибунал, оном чувеном реченицом да ,,Војислав Шешељ представља опасност за Краљевство  Холандију”. Дана 15. јануара 2003. године Тужилаштво је саставило оптужницу, 14. фебруара је дежурни судија прогласио ту оптужницу, отпечатио, 17. фебруара 2003. године Карла дел Понте је дошла у Београд, одржала састанак са Зораном Ђинђићем и у њеној књизи имали сте прилике да прочитате оне чувене реченице, разговор између ње и Зорана Ђинђића: Водите га и не враћајте га више. И знајте,  имаћете проблема с њим, великих проблема, за разлику од тврдоглавости Слободана Милошевића. Дана 23. фебруара 2003. године, Војислав Шешељ је практично завршио са својим приватним обавезама и службеним обавезама које има у Србији. Само да вас подсетим, данима смо телима бранили кућу Војислава Шешеља зато што је била и нека група људи која је хтела по сваку цену да га насилно води у Хаг. Он је сам рекао, чим је добио оптужницу, да 24. фебруара завршава са својим приватним обавезама. Завршен је Конгрес Српске радикалне странке, централни митинг је одржан на Тргу Републике и 24. фебруара је отишао у Хаг.

Шта се дешавало од тог датума наовамо? Дана 26. фебруара 2003. године Војислав Шешељ се први пут појавио пред Хашким трибуналом. Тражио је да му се прочита оптужница и гле чуда! У оптужници се налазе погрешни биографски подаци о Војиславу Шешељу. Оптужница по броју има 15 тачака, а фактички само 14. Та техничка грешка, ако може да се каже, отклоњена је тек после три године. Тада је терао судије да му читају на српском језику, јер БХС не разуме, одложио је одлагање о кривици за 25. март 2003. године. И сад, запамтите овај датум. У међувремену, 28. фебруара 2003. године, Тужилаштво је тражило да се Војиславу Шешељу на силу наметне бранилац како он не би могао сам да се брани у поступку који се води против њега пред Хашким трибуналом.

Следећи важан датум у 2003. години је 9. мај, када је Претресно веће одлучило да на силу наметне браниоца у приправности Војиславу Шешељу, и из тога видите зашто је била значајна борба коју је Војислав Шешељ водио да сачува своје право да се сам брани пред Хашким трибуналом. У септембру 2003. године додељен је бранилац Александар Лазаревић. Крајем те године поднета су два приговора против оптужнице, један приговор је делимично усвојен и одлуком Претресног већа из оптужнице је избачена комплетно Војводина. Жалило се Тужилаштво и Жалбено веће је поставило ригорозне услове под којим условима може у оптужници и даље да буде Војводина. До данас ти услови нису испуњени од стране Тужилаштва. Оно што мора да се каже а тиче се права на одбрану Војислава Шешеља, крајем 2003. године, он је као и сви оптуженици поднео пријаву о свом имовном стању, да им на тај начин скрене пажњу да и његову одбрану треба да финансира Хашки трибунал, односно да се треба финансирати средствима Уједињених нација.

Да видимо како је било са оптужницом. Значи, прва је донета, урађена 15. јануара, предложене су измене већ у новембру 2004. године, па сад слушајте термине: модификована измењена и редукована измењена, објављена 12. јула 2005, са погрешном поуком о правном средству од стране судије Кармела Агиуса, па редукована модификована измењена оптужница 8. новембра 2006. године, скраћена са 14 тачака оптужби на 9, па друга измењена 25. јуна 2007. године, и то у тренутку када су се разматрали приговори Војислава Шешеља поводом претходних варијанти оптужнице, и на крају трећа измењена оптужница 7. децембра 2007. године. Довољно је рећи да је 7. новембра већ кренуло суђење. Значи, још у фази суђења они мењају оптужницу.

Да видимо како је било са претпретресним судијама. Први претпретресни судија је био Шомбург, до октобра 2003. године, затим, Кармел Агиус, од октобра 2003. године до јануара 2006. године. То је период најгрубљег кршења свих права Војислава Шешеља у Хашком трибуналу. Затим Алфонсо Ори, од јануара 2006. године, па све негде до јануара 2007. године. Од јануара 2007. до новембра 2007. године, претпретресни судија је био судија Антонети. Какво је стање са суђењем? Прво неуспело суђење, Претресно веће I са председавајућем Алфонсом Оријем, почело је 27. новембра 2006. године. Оно је потонуло већ 8. децембра одлуком Жалбеног већа. Друго суђење је кренуло пред Претресним већем III 7. новембра 2007. године. Укупно 16 месеци траје ова фаза где се изводе докази Тужилаштва. Пре него што је кренула та претресна фаза, у претпретресном поступку одржано је 34 статусне конференције. Откад је кренуло ово ново суђење, од 7. новембра до данас је одржано 132 судска дана, саслушан је 71 сведок, а Тужилаштву је остало практично још 6 сати и 15 минута до краја. Уследио је штрајк глађу од 10. новембра 2006. године до 8. децембра 2006. године. Војислав Шешељ је дакле, морао да штрајкује глађу, да би се изборио за гарантовано право да се сам брани.

Да видимо шта је са непоштовањем суда. Тужилаштво је покренуло тај поступак против Војислава Шешеља први пут у октобру 2005. године. До данас нисмо добили поднесак да видимо због чега су тражили. Међутим, тај захтев Тужилаштва је пао у воду. Други пут је поступак покренут 11. фебруара 2009. године. Да видимо шта се дешавало, да ли је било покушаја спајања суђења. Било је покушаја у новембру 2005. године. Тужилаштво тражило, Претресно веће одбило. Да ли је Војислав Шешељ тражио примену правила 11 бис? Поднео је неколико захтева да провери да ли важи Правилник када је он у питању. И они су потврдили да се на његов предмет не може применити правило 11 бис зато што је у првој групи. Значи, остаје у надлежности Хашког трибунала.
Легалитет и легитимитет оснивања и рада Хашког трибунала. Две године је Војислав Шешељ водио поступак пред Претресним и Жалбеним већем да се издејствује одлука на основу које би Савет безбедности тражио саветодавно мишљење од Међународног суда правде да ли такав један суд може да постоји основан Резолуцијом Савета безбедности. Захтев је одбијен, али је траг о томе остао.

Промена Правилника о поступку и доказима. Од 24. фебруара 2003. године до данас, Правилник о поступку и доказима је 16 пута промењен. Оно што је најинтересантније, убачена су правила 92 тер и 92 кватер, где изјава сведока може да уђе у судски спис без саслушања. Да ли треба подсетити да у самом Правилнику, у члану 6, стоји забрана ретроактивне примене у случају промене прописа.

Материјали Тужилаштва. Преко пет и по метара кубних материјала је Војислав Шешељ добио од Тужилаштва. Некада је то било у електронској форми, а после 8. децембра 2006. се изборио за право да то буде на српском језику и на папиру, и у писаној форми. Довољно је рећи да се ту налазе и љубавна писма војника на одслужењу војног рока и упутство за употребу пегле. То је финта затрпавања оптуженог материјалом како би се усмерио на безначајне материјале и тако трошио време. До данас још није решен статус 6.600 часова видео материјала, који треба да се испоручи Војиславу Шешељу. Поступак је био планиран са 144 сведока. То је сада сведено на неких 100 сведока. Два пута су одустајали од 25 сведока и враћали те сведоке. Два нова сведока су дошла у фази суђења. Војислав Шешељ је на малтене 15 дана пред њихово појављивање у судници први пут сазнао и ко су и шта су, и какве су њихове изјаве из неке раније фазе.

Да ли треба подсећати на експерте? Обершал, представљен као вештак за говор мржње. Суд му није признао статус сведока вештака, а на суђењу је рекао да он појма нема о говору мржње, него да је стручњак за пропаганде технике, наравно, уколико има компјутер. Уколико нема компјутер онда не зна ништа.

Ив Томић, стручњак да утврди да је злочиначки пројекат идеја Велике Србије. Па је поред Војислава Шешеља нашао да стави на стуб срама и такве српске величине, попут Вука Караџића као родоначелника идеје Велике Србије, Илију Гарашанина, Слободана Јовановића, Дражу Михаиловића, Стевана Мољевића, и задржао се код Српске академије наука и уметности. Видећете и сами да је врло добро бити у таквом друштву.

Рејно Туненс, вештак за војна питања, службеник Трибунала, односно Тужилаштва, признао у судници да је учествовао у писању оптужнице против Војислава Шешеља у оном делу који се тиче војних питања. Током унакрсног испитивања поништио свој извештај и све оно штоје тада рекао. Ако то каже службеник Тужилаштва, питање је  да ли и даље постоји оптужница. Даље, Ева Табо, вештак-демограф, жена која је преувеличала и измислила у значајном делу проблем Сребренице, тотално је поражена у вештачењу које је дала за Хртковце. Због ње су се и њеног сведочења јављали грађани тиму за одбрану Војислава Шешеља, да протестују како је могла њихово име да стави у неке спискове протераних кад они живе у Ковачици, у Шапцу, у Београду, мирно живе, а она их је ставила само зато што су се некада родили у Хртковцима и били у матичним књигама.

Компромитовани сведок вештак Иван Грујић, пуковник, компромитован у Хрватској у неким предметима који су актуелни, замењен је са два сведока: Вишњом Биловић и Ана-Маријом Радић. Давор Стриновић, вероватно ни сам не зна, ни дан-данас, зашто је био позван као сведок вештак. Зоран Станковић, мислим да још размишља о томе ко је њега уопште могао да позове да буде сведок вештак. Да не причамо о ономе што је било на затвореном делу где је био велики експерт за пресретнуте разговоре, и шта је он све рекао. Али од тог његовог сведочења само је Војислав Шешељ имао неке користи.
Шта је са забраном комуникације? Децембра 2003. године, у то време заменик секретара Дејвид Толберт, је забранио Војиславу Шешељу комуникације са спољним светом, са свима изван Притворске јединице, и та забрана је продужавана и трајала је негде све до 14. јула 2004. године.

Разлог-парламентарни и председнички избори у Србији, и Војислав Шешељ може да утиче на формирање Владе и на резултате избора у другом кругу. Иначе, Толберт је много бољи у процени изборних резултата него сви наши аналитичари. Он је месец и по дана унапред знао ко иде у други круг за председничке изборе. Август–септембар 2006. године. Јадранка Шешељ је, односно Војислав Шешељ је добио забрану пријема у посету своје супруге, јер је наводно она обелоданила осам имена заштићених сведока. Већ у октобру је судија Ори, на статусној конференцији констатовао да је то немогућа конструкција јер Војиславу Шешељу нису обелодањена имена заштићених сведока.

Даље, јула 2006. године, Јадранка Шешељ није могла да се види са супругом и да обави посету, јер је била у обавези да претходно потпише додатну изјаву за посетиоце Хашког трибунала да никоме неће причати у каквом је здравственом стању њен супруг. Ово су све изузеци који се примењују само према Војиславу Шешељу и ни према једном ком другом притворенику у Хашком трибуналу.

И најновије, од 28. септембра 2008. године, привилегована комуникација између Војислава Шешеља и правног тима не постоји до данашњег дана. Не постоји могућност да се договарамо о предмету, да размењујемо податке, ни информације, било шта. Све наше комуникације се односе на улогу Војислава Шешеља као председника Српске радикалне странке, на његове обавезе и права, на посланичку групу, одборничке групе и политичке активности Српске радикалне странке. Да видимо, кажу неки, отишао је добровољно, није тражио да га пусте на слободу. Први пут је захтев поднео фебруара 2004. године. Захтев је одбијен. Тужилаштво је рекло, одбијте тај захтев, ми крећемо у јулу месецу са извођењем доказа, а ако не у јулу, онда децембру. Пазите, 2004. године. Следећи захтев који је поднео Војислав Шешељ је био да му суђење почне до 24. фебруара 2006. године, уколико суђење не почне, да се пусти на слободу. Захтев је поднет крајем 2005. године. И тај захтев је одбијен.

И дан-данас, на дан када се пуни шест година откако је Војислав Шешељ у притвору у Хашком трибуналу, још није дат одговор на питање зашто се крши његово право на експедитивно суђење. Неко  каже да је суђење у разумном року. Зашто? У аналима међународног права, није забележен случај, да неко шест година седи у притвору и да нема пресуде. Шта је било са додељеним браниоцима? Први бранилац је био Александар Лазаревић, од септембра 2003. до марта 2004. године. Следећи је био Ван дер Спул, од марта 2004. до августа 2006. године. Све је то Војислав Шешељ оспоравао. Чак смо против Ван дер Спула ишли и у Адвокатску комору, где смо водили дисциплински поступак против њега. Шта се десило августа 2006. године? Августа 2006. године Војиславу Шешељу је додељен бранилац Дејвид Хупер, али не онај Дејвид Хупер који је стручњак за говор мржње, баристер, судија, овај, адвокат, него један други Дејвид Хупер који је наступао у суду за Руанду, О’Шеј. Одлука о додели тих бранилаца је пала првог одлуком Жалбеног већа у октобру 2006. године. После су, 8. новембра, поново доделили њих као трајне браниоце, и та одлука је пала 8. децембра 2006. године.

Непоштовање суда против Тужилаштва, врло значајна ставка у овом поступку против Војислава Шешеља. Морам да вам скренем пажњу да је 21. децембра 2006. године Војислав Шешељ први пут дошао у могућност да се види са својим правним саветницима, зато што су захтеви током штрајка глађу били да се њему врати право да се сам брани, да му се материјали достављају на српском језику, у писаној форми и на папиру, да му се региструје тим за одбрану који му помаже у припреми одбране. Дана 21. децембра 2006. први пут су дошли правни саветници код Војислава Шешеља, и тада смо први пут могли да сазнамо за документацију и, да кажем, мало детаљније уђемо у то шта су оптужбе против Војислава Шешеља. Већ у марту 2007. године Војислав Шешељ је тражио да се покрене поступак за непоштовање суда против Карле дел Понте, Данијела Саксона и Уерц Рецлаф, госпође која иступа испред Тужилаштва због притисака, претњи, уцена и других недозвољених радњи. И као доказ за то понуђено је 34 изјаве сведока из разних предмета пред Хашким трибуналом који су били предмет, такве једне страшне обраде од стране истражитеља Тужилаштва. Тај захтев Војислава Шешеља није одбачен, нити одбијен, већ је 15. маја 2007. године Претресно веће донело налог да се по том захтеву неће сад поступати, него кад се оконча поступак за ратне злочине. А током унакрсног испитивања Војислав Шешељ има права да испитује сведоке Тужилаштва и на околности да ли је било претњи, фалсификата, уцена и других недозвољених радњи. Унакрсно испитивање Војислава Шешеља и онај стил који он демонстрира у судници је управо у складу са тим налогом од 15. маја 2007. године.
Следећи поступак за непоштовање суда крајем 2007. године, покренут против Кристин Дал, уз десетак изјава сведока који су били предмет њене обраде. Она је то радила, између осталог, и у сарадњи са нашим Тужилаштвом за ратне злочине. Не нашим, него Вукчевићевим Тужилаштвом за ратне злочине, и у просторијама тог Тужилаштва за ратне злочине. Најкарактеристичнији пример јесте упад у стан Јована Гламочанина у Панчеву. Дакле, то је што се тиче непоштовања суда.

Нови захтев за наметање браниоца је Тужилаштво поднело јула 2008. године. Сада више није Шешељ неспособан да се сам брани, него постоје застрашивања, претње и његово понашање у судници, где он каже, лажне оптужбе, лажни сведоци. Тај захтев, наравно и захтев да се прекине поступак, су одбијени од стране Претресног већа. Претресно веће је крајем августа дало налог да се настави са суђењем. Тужилаштво је поднело жалбу и Жалбено веће је одбацило њихову жалбу. Ово потенцирам због ове ситуације коју данас имамо са одлагањем суђења. То је већ било предмет разматрања пред Жалбеним већем.
Кршења права Војислава Шешеља. Нема ниједног права које није прекршено Војиславу Шешељу. Од права на живот, па надаље сва. Ја бих само ради реда набројао: право на правично суђење, право на суђење у разумном року, право на одбрану, право на обавештавање о свим аспектима оптужбе, право на комуникације и посете. Само да вас подсетим. Неколико месеци је вођен поступак поводом Игора Бечића. Он је изразио жељу да као пријатељ посети Војислава Шешеља. Посета је одобрена, а када је дошао, она је одбијена, јер он није пријатељ, већ је члан Српске радикалне странке. Да не причамо о проблемима који су неки други функционери Српске радикалне странке годинама имали око посете Војиславу Шешељу, због тога што су дали један интервју и рекли, видео сам се са пријатељем неким у Хагу. Да ли вреди причати о дискриминацији? У сваком погледу је Војислав Шешељ дискриминисан јер се њему не признају нека права која уживају други притвореници у Хашком трибуналу, између осталог. Да не причамо о финансирању одбране. Војислав Шешељ је оптуженик који има одлуку Претресног већа којом се налаже Секретаријату да учествује у финансирању одбране Војислава Шешеља. До данашњег дана секретар није ту одлуку реализовао.

Само да вас подсетим, више Дејвид Толберт није у Хашком трибуналу, Карла дел Понте више није у Хашком трибуналу, али није више у Хашком трибуналу ни Ханс Холцијус, због нечега што је радио пре 20 година. Можете се преко интернета обавестити о чему се ради. Војислав Шешељ је изложен тортури. Шест година је изложен тортури, најбруталнијој тортури. Зашто? У питању је политички проблем. Довољно је само подсетити на једну реченицу ,,Водите га и да се више не враћа”. Зашто? Био је кост у грлу досманлијској власти. На председничким изборима је стално, из првог у други круг повећавао број гласова. И то је само било питање када ће Ђинђићева власт да падне и да Српска радикална странка и Војислав Шешељ дођу на власт, вољом народа, изборима. И онда су се досетили да га једноставно избаце из политичког живота на најбруталнији могући начин, лажним оптужбама и путем лажних сведока. Да се уклони са политичке сцене. И сад је много лакше да се схвати онај пуч, покушај пуча септембра 2008. године у Српској радикалној странци, где је једна група људи, у условима када пада углед Европске уније, када пуца финансијски систем, када нам Европска Унија отима Косово и Метохију, отвара питање Војводине, треба спречити Српску радикалну странку, треба наметнути Војиславу Шешељу браниоца, да се оконча ефикасно тај поступак, а да нема политичке странке која би једноставно подигла глас, као што смо то радили у оним месецима 2006. године, где је захваљујући, пре свега, руској интервенцији спашен живот Војислава Шешеља. То све мора да се зна.

Које су оптужбе против Војислава Шешеља? Формалноправно то је члан 7, тачка 1, став 1 Статута Хашког трибунала, један имагинарни концепт удруженог злочиначког подухвата и непосредно извршење злочина прогона и депортације путем говора мржње, везано за Вуковар, Хртковце и Зворник. Колико су то неозбиљне и лажне оптужбе довољно је подсетити, рецимо, само на Зворник.

Кључни сведок за то је био онај пре 15 дана, који се промашио само 20 месеци. Кључни сведок за Вуковар је онај који сада под суб пеном не жели да иде да сведочи, човек који је написао ту реченицу да је Војислав Шешељ рекао – ниједан живи усташа да прође. Нити је та реченица изговорена, нити је митинг, трибина или састанак одржан, што су признали, потврдили пре свега сведоци Тужилаштва. А што се тиче Хртковаца, ја мислим да је свима јасно. Оптужбе не постоје, оптужбе су лажне.

На шта је рачунало Тужилаштво? Тужилаштво је рачунало да на бази вишедневних и месечних разговора са неким људима може да обезбеди адекватне изјаве, где би они ту причали све и свашта што одговара Тужилаштву. Притом, та лица су уплашена да ли су оптужени, да ли ће бити осумњичени, да ли ће против њих да се води поступак или ће да остваре неку погодност захваљујући томе што прихватају да лажно сведоче, а онда Војислав Шешељ нема могућности да се од лажи одбрани, јер ће имати браниоца. Када се Војислав Шешељ изборио за право да се сам брани, онда су и сведоци Тужилаштва морали да мењају своје лажне исказе. Сви сведоци Тужилаштва су се оградили од изјава које је Тужилаштво понудило као њихове, да су их дали истражитељима Тужилаштва.

Сећате се оног првог сведока који је рекао: Ја се ограђујем од овога, ја никад нисам рекао да је Војислав Шешељ у Шиду хитлеровски поздравио. Успут, у Шиду није одржан никакав митинг 1991. године. А имамо оног невероватног сведока који каже: На истом месту су били, приликом борби за Нишићку висораван, Караџић, Младић и Војислав Шешељ. Погрешио место, време, локацију и све. Наравно, за два минута је било довољно да се погледа прес клипинг па да се види да је тих дана Радован Караџић био у Београду на преговорима са међународном заједницом, Ратко Младић тамо негде око Хан Пијеска, а Војислав Шешељ држао трибине и био у Народној скупштини. Ето чиме се служе и сада кажу: чиме ви то тврдите да је оптужница пала? Па, пала је зато што она суштински није ни постојала. Политички разлози, политички мотиви и прогон Војислава Шешеља по политичкој основи је у основи свега.

Шта се очекује? Очекује се ослобађајућа пресуда, јер нема доказа. Ја не бих улазио у оне детаље који се тичу оптужнице, претпретресног поднеска, резимеа сведочења сведока и овога што су сведоци рекли у судници, то је тотални хаос. Тужилаштво нема тезу, Тужилаштво има само мисију да елиминише Војислава Шешеља.

Ево, шест година је прошло откако је Војислав Шешељ добровољно отишао. Рекао је: ви тражите да ја нешто објасним вама, да вам објасним то. Истина побеђује, истину носи Војислав Шешељ и онда не чуди ова симпатија свих оних који посматрају пренос, прате пренос суђења Војиславу Шешељу. Данас је било заказано суђење, међутим, пре подне није било суђења у Хашком трибуналу, имали су наводно неких техничких проблема. На интернету су нас варали, па су рекли да ће сутра бити статусна конференција, јуче су, послеподне, када смо се распитивали шта је, о чему се ради, исправили па написали да је у питању расправа. Значи, остао је тај сведок, сат и по има Тужилаштво, сат и по има Војислав Шешељ, а после тога иде прекид поступка на неодређено време. Ми смо пре месец дана упозорили јавност да најтежи период у овој борби Војислава Шешеља представљају следећа три месеца. Зашто? Па знате, мржња је евидентна, свакодневно може да се примети да нема разлике између Тужилаштва и суда.

После оволиког кршења људских права Војислава Шешеља, има места само примени доктрине злоупотребе поступка. У досадашњем току поступка, Тужилаштво је злоупотребило сва процесна права и сва процесна овлашћења уз благонаклон став претресних већа. И гледајте сад чуда, за непоштовање суда вероватно  ће председник претресног већа вероватно бити Кармел Агиус. Само да вас подсетим, он је крајем 2005. године одбацио приговор против измењене оптужнице, причајући да је пропуштен рок. Већ јануара 2006. године судија Ори је схватио да је приговор био преурањен, а Војислав Шешељ је могао приговор да поднесе тек у фебруару месецу када се заврши обелодањивање материјала. Око обелодањивања материјала јавност је врло добро упозната. Електронска форма, на страном језику, затрпавање материјалима. Међутим, Војислав Шешељ је Војислав Шешељ.

И следећа информација коју имам обавезу да кажем, ми ћемо 14. марта ове године, у 13 часова, у Сава центру одржати један скуп – Шест година хашке тамнице Војислава Шешеља, јер више не може да се прича да је ово некакав легалан поступак, више не може да се прича да је ово некакав законити поступак, ово је, једноставно, тамничење и тортура Војислава Шешеља наочиглед и домаће и светске јавности.

Ја користим прилику, пошто су присутни медији, у овој сали се налазе чланови Комитета за одбрану Војислава Шешеља, чланови стручног тима који помажу Војиславу Шешељу у припреми одбране. Овде се налазе људи који нису вршили притиске, претње, застрашивање из једног простог разлога, што ако би некога и мрко погледали, то би била штета велика за Војислава Шешеља, јер знамо где се налази и не желимо ниједним својим поступком да му отежамо и тако тежак положај у коме се налази.

Шест година је прошло, постављени су сви могући рекорди, неславни рекорди, у кршењу људских права Војислава Шешеља и нама је изузетно драго што све већи број људи, како наших пријатеља из Русије, који су и објавили књигу ,,Случај Војислава Шешеља”, тако и други, поготово адвокати, професионалци, професори, академици, који подижу глас јер, једноставно, не могу да се мире са овом планетарном неправдом која се спроводи над Војиславом Шешељом.
То је оно што смо имали за ову данашњу јубиларну конференцију за штампу. Господо новинари, ако имате неко питање, изволите.

Иначе, сада су у току наши плави каравани широм Србије у организацији наших општинских одбора, са заставама, колима. Једноставно, шетају кроз наше градове и села, обавештавају јавност да се скрене пажња грађанима Србије – Војислав Шешељ је пуних шест година у притвору, сутра почиње седма година. Тако нешто није забележено у историји.

Хвала вам.

Читајте без интернета: