Стручњаци без посла

studenti

Више од 30.000 високообразованих људи у Србији је без посла, најновији су подаци Националне службе за запошљавање. Од тог броја око шест стотина су магистри и доктори наука. Прошле године на Универзитету у Београду магистрирало је и докторирало више од хиљаду младих.

Татјана Попов-Тапавички је магистар техничких наука. Усавршавала се у Италији и била стипендиста министарсва за науку. Након завшетка школовања, посла нема. „За последњих пет месеци послала сам преко 150 захтева за посао. Најчешће одговор и не добијам“, каже Татјана.

Модерно доба донело је другачије вредновање образовања. У националној служби за запошљавање кажу да диплома, чак и специјалистичке студије код приватних послодаваца, немају ни тежину ни важност као некада. Пресудни су знање и вештине. „Мислим да ће овај тренд бити све распрострањенији и да ће бити неопходно поседовати не само једну струку, већ и неко друго занимање. На тај начин појединац је атрактивнији на тржишту рада и има већу могућност да дође до радног места“, каже директор Националне службе за запошљавање Владимир Илић.

Дакле, више није довољно завршити само један факултет, ма колико да сте добар студент. Поред тога, потребно је имати још једну струку. А и ако завршите два факултета, нема гаранције да ће се запослити.

„Ти људи ће отићи, а држава улаже у њихово школовање. Око 70. 000 бивших студената ради у Америци и Канади. Значи 12 до 15 милијарди евра држава је частила те земље, дала им готове људе који раде на врло одговорним пословима“, истиче  ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић.

(http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/Друштво/39213/Стручњаци+без+посла.html)

Читајте без интернета: