В. Кршљанин: За државни савез са Русијом, против евроатлантске окупације!


vladimir_krsljanin01

Каква је ситуација у Србији? Какав је положај државе Србије на међународном плану и где јој је место, како грађани Србије данас живе, какав је положај радника у Србији? Каква је Србија након тектонских промена од мајских парламентарих избора прошле године? Да ли Србија данас има опозицију, и колико је она способна да утиче на промене. Одговоре на све то добићемо од Владимира Кршљанина председника Народног покрета Србије, некада блиског сарадника председника Србије и Југославије Слободана Милошевића и некадашњег члана најужег руководства Социјалистичке партије Србије.

Разговарао: Душан Опачић

Господине Кршљанин, скоро две пуне године постоји Народни покрет Србије који Ви предводите. Каква је то организација, зашта се она залаже и какав јој је идеолошки профил? На којој позицији се налази и ко чини ту организацију?

То је политичка организација новог типа – онаквог какав је потребан Србији данас. То није странка појединаца који се боре за власт и привилегије, којој програм служи само као маркетиншки трик. То је широки покрет окупљања појединаца и група спремних да се ангажују на ослобођењу Србије од англоамеричке окупације, обнови српске државности и државног и територијалног јединства. Наше темељне вредности и идеолошке одреднице су саборност и хуманизам. Даље, ми смо за обнову реалне економије, дакле производње и њену социјалну оријентисаност. У ситуацији кад земљу треба ослободити и поново успоставити озбиљне државне институције, све врсте идеолошких и других подела сматрамо супротстављеним том циљу. Ослобођена Србија треба да уђе у државни савез са Русијом и интензивну сарадњу са другим слободним земљама. Таквом природном оквиру нашег живљења већ 200 година се супротставља англоамерички фактор. Дошло је време да се то промени. Данас се можемо без ризика сами определити о томе ко су нам непријатељи, а ко пријатељи.

Народни покрет Србије је био организатор обележавања десетогодишњице од НАТО агресије, међутим скоро сви медији у Србији су прећутали и покушали да маргинализују тај догађај. О чему се заправо ради и која је намера медијске „саботаже“ тог догађаја?

Намера је јасна – очувати англоамеричку окупацију, коју плаћамо са 100 људских живота дневно и очувати медијски спин о “Србији којој је сломљена кичма, која је деморалисана и изнемогла” и као таква спремна да без отпора прихвати све врсте понижења. А народ би као утеху требало да прихвати да нас је “најмоћнија сила” (она која данас грца у финансијској и моралној кризи) коначно оставила на миру. Али то што нас не бомбардују (што више никад неће моћи), не значи да су нас оставили на миру. Они седе у свим безбедносним структурама ове земље, министарствима, Народној банци и о свему одлучују на нашу штету. Цена коју за то плаћамо много је већа, чак и у људским животима, него онда када смо пружали отпор. Свако ко је заборавио право лице Србије, треба да погледа снимке са митинга 24. марта, да чује највиђеније Србе, највиђеније Русе и друге наше пријатеље из целог света, јер митинг је био међународни.

Јасно се види из деловања Ваше организације, заправо отворено залагање максималном приближавању Србије Руској Федерацији. Да ли сте противник уласка Србије у Европску Унију и зашто?

А зашто бисмо били за улазак у Европску Унију? Нико није објаснио шта добро то доноси Србији, само се прича да је то нешто много лепо и да је много европских земаља тамо ушло. Па многе су биле и у Трећем рајху. Европска Унија спроводи англоамеричку политику која је непријатељска према Србији. Улазак у ЕУ у овом часу значио би наше закивање на овом нивоу развоја, јер ЕУ нема ни интерес ни средства да нам у развоју помогне. Дакле, то је и у политичком и у економском смислу супротно нашим интересима. Европа је иначе, географски до Урала. ЕУ дакле није Европа, већ један од преживелих облика “евроатлантских” интеграција. Не разумем какве везе има Србија са Атлантиком!?

Какав је данас положај радничке класе у Србији, каква је улога синдиката, и да ли водећи синдикати имају довољно снаге да се изборе за основна права радника?

Радници су данас у Србији обесправљена људска роба. То је последица окупационог система који је антиљудски и геноцидан. Он је такав и у метрополама, а поготову у окупираним земљама. Већина радноспособног становништва у Србији је назапослена. Део, укључујући најмлађе, који похађају школе или студирају, ради “на црно”, без икаквих права. Радно законодавство и пракса су испод и западноевропског нивоа и елементарне хуманости. Синдикати имају потребну инфраструктуру да адекватно остваре своју улогу и надам се да ће у наредним месецима успети да положе најтежи испит откад постоје – да социјалну катастрофу која ће се ове године десити, каналишу у смеру неопходних промена у земљи. Јер само одлазак окупационе власти може отворити перспективу најпре преживљавања, а затим и развоја. Синдикати би морали да заснују најшире социјално партнерство, али не са постојећим корумпираним политичким странкама, већ управо са свим патриотским организацијама и појединцима који имају исти циљ.

Опозиција се очигедно није снашла у својој улози. Првенствено мислим на ДСС и НС. Очигледно је да актуелна власт има свог истуреног „играча“ у опозицији, тако да влада велико неповерење изеђу највећих опзиционих партија. Како Ви на то гледате данас као опозиционар?

Сви учесници политичке игре у којој правила одређују окупатори, а играче снабдевају информацијама и усмеравају тајне службе које су под контролом окупатора, само су саучесници у окупацији и обмањивању народа. Само оне политичке снаге које говоре истину и залажу се акцијом, а не само речима, за ослобођење земље и протеривање англоамеричких и НАТО окупатора моћи ће да донесу добро Србији и њеним грађанима.

Посета америчког подпредседника Бајдена изазвала је велике и различите реакције у српској јавности. Како Ви гледате на његову посету? Да ли се ту заиста ради о промени курса политике САД према Србији? Позната је чињеница да је Он лично медијски сатанизовао српски народ у НАТО капмањи, непосредно пре почетка и за време НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. У протоку су и разне информације везане за њега, једна од најинтересантнијих је да је на платном списку албанског лобија у САД, како коментаришете ту информацију?

У отвореном писму председницима Обами и Тадићу, које су уочи Бајденове посете упутили Народни покрет Србије и још 8 патриотских организација, између осталог се каже: “Два најстрашнија симбола те ужасне политике јесу чињенице да су исти муџахедини уз подршку САД сејали терор по Босни и Херцеговини, а затим 11. септембра ударили на Америку, као и да иста албанска нарко-мафија која хероином из Авганистана и кокаином из Колумбије убија америчку, европску и руску децу, представља и данас политичког фаворита САД у српској покрајини Косово и Метохија.” Дакле, на делу је најчистији и најстрашнији злочин, а Бајденова посета је само покушај да се он несметано настави и “ретушира” пропагандом, па да ми злочин прихватимо са осмехом. Начин на који су се сви највиши представници власти која се неоправдано назива “српском”, укључујући шефове тајних служби, “изули” пред Бајденом, заслужује да се датум његове посете једном почне да обележава као “Дан националног понижења”.
Рекли смо такође и ово: “Српски народ, неправедно подељен наметнутим ратовима 1990-их има право да обнови своје државно јединство, а подршка Вашингтона, Лондона и НАТО-а правно ништавној “независности Косова” мора бити прекинута. Док се то не оствари, не може бити нормалних односа САД и Србије. Пошто нисмо чули за намеру америчке администрације да на овај начин промени свој однос према Србији, посету потпредседника САД Џозефа Бајдена сматрамо неприхватљивом и увредљивом, имајући посебно у виду да је као члан Конгреса САД у прошлости био један од најагилнијих промотера антисрпске политике.” Уосталом, у свакој демократској земљи човек који би јавно, у парламенту, позвао да се цео један народ стрпа у концентрационе логоре, био би заувек дисквалификован за бављење политиком. А у Америци, ето, он може постати потпредседник.

Толико о ставу слободне Србије. А то што ЦИА и МИ6 стварају наркомафије које онда поткупљују њихове политичаре, проблем је самих англоамериканаца, који ће сами морати да реше, ако желе да избегну катастрофу.

Народни покрет Србије је са неколицином других патриотских организација организовао протест против његовог доласка у Србију. Протест је уредно пријављен код државних органа. Одговор од полиције је стигао непосредно пре одржавања протеста, уз наглашену забрану одржавања испред Председништва Србије? Како гледате на тај потез МУП-а? Под којим условима сте на крају организовали протест?

Нисмо намеравали да се сукобљавамо са српским полицајцима, па смо протест и пријавили за дан уочи Бајденове посете, јер је актуелни министар већ био најавио да ће на дан посете бити забрањена сва окупљања. Тешко је схватити одлуку полиције да прекрши закон и сопствена правила и да мирни протест забрани уочи самог одржавања, другачије него као израз панике или као директни налог страних служби. Неколико десетина најагилнијих активиста су се ипак окупили испред председништва, махали заставама и паролама, а делегацији протеста је дозвољено да уручи отворено писмо. Свака власт која не схвата да је лековито имати опозицију и гуши демократска права грађана, заправо позива народ да јој покаже да је он врховни носилац суверенитета. Данас је у Србији питање суверене демократије питање опстанка и зато верујем да ће суверена демократија ускоро бити успостављена.

http://www.srpska.ru/article.php?nid=11599

Читајте без интернета: