223. конференција Тима Војислава Шешеља

srpska-radikalna-stranka

8. фебруар 2009.

Зоран Красић: Даме и господо, ово је наша редовна конференција посвећена суђењу Војиславу Шешељу у Хашком трибуналу. Ја сам на претходној конференцији за штампу најавио стереотипни наставак суђења, и видели сте и сами да готово да сам могао и да предвидим шта ће да се деси, ништа ново. Јавност се мало узбуркала због тога што је Тужилаштво један митинг из августа 1990. године сместило у март 1992. године. Наравно, као што свака лаж пада у воду, то је тако јасно било и на суђењу, у самој судници, али бих вам скренуо пажњу да то није први пут да се деси катастрофални промашај од стране Тужилаштва. Први и још већи промашај десио се приликом саслушања првог сведока још у децембру 2007. године. Тада је био један сведок који је причао да је Војислав Шешељ учествовао на неком митингу у Шиду у лето 1991. године. Када се попео на бину, поздравио је присутне хитлеровским поздравом. Па, пре него што је кренуло саслушање тог сведока, он је тражио да се из његове изјаве избаци то хитлеровски поздрав.

Наравно, током унакрсног испитивања, које је трајало неколико дана, сви су могли да утврде да митинга и није било у Шиду, па пошто није било митинга у Шиду, није било ни таквог поздрава, јер Војислава Шешеља није никада нико ни могао, не само да види, него ни да претпостави да би се он тако обратио нацији. Само да вас подсетим на читаву плејаду лажних исказа и лажних тврдњи које су у судници оборене. То је тврдња, рецимо, да је Војислав Шешељ у Вуковару одржао неки састанак, неки митинг, неку трибину, да је разговарао са присутнима, да је рекао ниједан усташа жив не сме да изађе. Наравно, и то је пало у воду приликом саслушања сведока везано за Вуковар. Сећате се оног сведока из Сарајева који је причао о борбама на Нишићкој висоравни, да су командовали операцијама Радован Каразић, Ратко Младић и Војислав Шешељ? И то је пало у воду јер су извучени прес клипинзи и видело се да су тог дана, када је сведок тврдио да је видео њих, да су они били на различитим локацијама са неким различитим обавезама. И да трагедија буде још већа за Тужилаштво, та борба на Нишићкој висоравни се одиграла једног дана, а тај дан уопште није обухваћен оптужницом. Тако је ово што сада постаје и те како очигледно присутно одавно у поступку против Војислава Шешеља.

Надамо се да ће неко да истражи како се долази до тих и таквих грешака. Али оно што је сасвим сигурно после овог саслушања, пала је и та тачка оптужнице која се односи на Зворник, готово да ништа није остало од оптужнице. Шта је још интересантно? Интересантна су два написа која су се појавила у току претходне недеље. Један се тиче комуникације између Војислава Шешеља и Радована Каразића да се одобри та комуникација, имали сте прилике да чујете да су се сви из Трибунала правдали да та забрана не постоји. Та забрана је постојала, ако су је скинули, онда је то друга ситуација. Комуникација је потребна, ја сам вам пре неколико недеља благо саветовао да се мало бавите истраживачким новинарством, није тешко. Само одете на сајт Хашког трибунала, отворите предмет Војислав Шешељ и отворите предмет Радован Каразић, прочитате последњу оптужницу која је поднета у Предмету против Радована Каразића и последњу оптужницу која је поднета у Предмету против Војислава Шешеља и све ће вам бити јасно. Апсолутно ће све бити јасно. Само је потребно да човек буде елементарно писмен, да зна да чита латиницу. Ту се види својеврсна ерозија концепта удруженог злочиначког подухвата од стране Тужилаштва Хашког трибунала. И ту се види како се произвољно људи оптужују у Хашком трибуналу, где се ко трпа у какав удружени злочиначки подухват и невероватне комбинације ко је с ким у неком договору. Али то ће бити тема, вероватно убудуће, за један озбиљнији научни рад на тему произвољности Тужилаштва Хашког трибунала.

Значи, онај други поднесак који је јавност, медији су пратили, тиче се, ја не бих рекао чак ни поновни захтев, него један у низу захтева где Војислав Шешељ тражи да Претресно веће обезбеди елементарне услове за фер и правично суђење. Војислав Шешељ се није одрекао одбране, него у таквим условима пружа по себе најквалитетнију одбрану. Он има одлуку по којој његова одбрана мора да се финансира средствима Уједињених нација, али постоје и писма секретара којима он дезавуише ту одлуку, опструише ту одлуку, увек нешто измисли иако је Војислав Шешељ све те обавезе завршио још октобра 2003. године. То је Ханс Холцијус, он више није секретар, није му продужен мандат за ових годину дана колико ће још да ради Хашки трибунал, вуче неку сумњу поводом неке организоване криминалне групе, чини ми се још из осамдесете године.

Наравно, Војислав Шешељ је тражио да му се доставе подаци колико кошта Тужилаштво Предмет против Војислава Шешеља, колико је до сада исплаћено адвокатима у приправности и оном браниоцу који је два пута био на силу наметнут, Дејвид Хупер. Тражио је податке о томе колико коштају одбране у сличним предметима, једноставно како се троше та средства Уједињених нација. То су средства свих пореских обвезника на планети Земљи. Па да се онда упореди колико су Уједињене нације дале за одбрану за сличне предмете и оно што не желе да исплате, да финансирају трошкове, а то је у великој мери скопчано и са наставком поступка, да ли ће уопште бити простора да се изводе докази одбране.

Наравно, ту је и проблем привилеговане комуникације између Војислава Шешеља и чланова стручног тима, а то је све у склопу основног захтева Тужилаштва да се Војиславу Шешељу наметне бранилац. И гле чуда, они и даље инсистирају на том захтеву иако је остало још неколико часова до завршетка извођења доказа Тужилаштва. Ја морам да поновим нешто што сам рекао и на прошлој конференцији за штампу, многе околности указују да стварно Војиславу Шешељу предстоји тежак период, а то је неколико следећих месеци, јер видели сте и сами како се понаша Тужилаштво у судници. Имали сте прилике у снимку суђења да видите да ако се Војислав Шешељ и насмеши, то изазива револт у Тужилаштву, траже да се Војиславу Шешељу забрани да се смеје. Па сте онда имали прилике да чујете да Војислав Шешељ на овај начин, како води своју одбрану, да се он руга међународном суду и том њиховом начину спровођења правде.

Једноставно, шта год Војислав Шешељ да уради у судници, то је напад на Тужилаштво, то је напад на институције, а при том још нису рекли, још нису одговорили на питање ко и зашто крши његово право на експедитивно суђење. Ево, за неколико дана биће пуних шест година како је Војислав Шешељ у Хашком трибуналу, како је притворен. Сада би они да забране и да се смеје, сада би они да забране и да он изводи доказе, сада им смета јер им се наводно руга. ^овек шест година у притвору, у лисицама се доводи до суднице, има тај простор, тих три-четири сата, да буде у судници, да брани своја права и своје интересе, па ваљда човек има могућности понеки пут и да пусти понеки осмех. Могли сте да приметите и да судије и тужиоци, неки пут их камера ухвати са осмехом. Не, осмех на лицу Војислава Шешеља је страшна ствар за Хашки трибунал. Ако их путем унакрсних питања доведе у ситуацију да виде каква је бесмисленост оптужнице и са каквим апсурдима оптужба барата, онда се он руга. Невероватне констатације, невероватне тврдње у једној институцији која жели да је доживљавамо као место где се спроводи најквалитетнија правда на свету. Страшне ствари се дешавају, и видите и сами да постоји и доза мржње, и доза беса и да, једноставно, Тужилаштво није нити спремно, нити пројектовано, нити припремљено да у једном контрадикторном поступку не успе са својим оптужницама и са својим оптужбама. Једноставно они нису створени да би изгубили неки процес. То демонстрирају на сваком кораку. С обзиром да постоји болно искуство Срба са Хашким трибуналом и притвором, где су многи предмети прекраћени пре времена, пре пресуде на симболичан начин. Узмите за пример Слободана Милошевића.

Наравно да ми користимо прилику да преко медија обавестимо јавност да стрепимо за Војислављев живот. Да у овој завршници тако љути и бесни, када им смета осмех, када им смета свака реч коју Војислав Шешељ изговори, имамо пуно основа да сумњамо да се нешто ради, што би у крајњем случају могло да има за циљ и прекраћивање овог поступка са нежељеним последицама. И зато упозоравамо, упозоравамо пре свега јавност, јер једино јавност може да заштити Војислава Шешеља. Јавност са својим критичким погледом на оно што се дешава, јавност је најбољи судија. Јавност контролише и суд и Тужилаштво и оптуженог, јавност контролише све што се дешава у судници. А видите и сами, они једноставно нису пројектовани да изгубе неки спор. Да вас сада не подсећам да је оптужени, рецимо, муслиман или неки Шиптар, то би одавно било решено. Али када је оптужени Србин, ту мора да се иде до краја. Ми имамо до сада, практично, само једног ослобођеног Србина, Радића. Сви други су осуђени, без обзира да ли има или нема кривице. И наравно да се плашимо за Војислављев живот у Хашком трибуналу. Јер ако на овим стварима они показују бес, господине судија, упозорите господина Шешеља, он се смеје. Па он је и у уводној речи рекао каква је оптужница, ја само могу да цркнем од смеха.

Војислав Шешељ ништа не ради атипично и нешто ново. Он увек то најави на време, да је лажна оптужница, да се рачуна на лажне сведоке, он је то најавио пре 24. фебруара 2003. године. Никоме више није чудно шта се дешава у судници. Управо се дешава оно што је он рекао и то постаје тако очигледно. Значи, када сам прошли пут рекао да је стереотипно, нисам мислио да ће бити досадно већ виђено, наставља се као на серијској траци. Излазе сведоци, причају све и свашта, чак и оно што логички не може да се смести у претходну и следећу реченицу изјаве сведока. То је оно што смо имали за ову конференцију. Следеће недеље, како смо видели по сајту, пошто нам је то једини извор података, пре подне ће бити суђење и то среда и четвртак, за уторак видим да нема ништа. Ко ће бити од сведока, не знамо, шта ће бити предмет претреса у смислу која локација и тако даље, ни то не знамо јер то Војислав Шешељ, њему је забрањено да нам, да му помогнемо не можемо, знате и сами, тако да је препуштен сам себи. И због тога ова његова одбрана и овај начин како он врши унакрсно испитивање добија на својој тежини, и сигурно начин на који он врши унакрсно испитивање би морао да буде обрађен и приказан у неким књигама јер оно стварно може бити за студенте права и за будуће адвокате обавезно штиво како се ради унакрсно испитивање. Толико смо имали, ако има неко питања, изволите. Ако нема, хвала, видимо се следеће недеље.

Читајте без интернета: