Уставни суд забранио „Образ“

 

Уставни суд забранио „Образ“

БЕОГРАД, НОВИ САД – Уставни суд је на данашњој седници забранио рад „Отачаственог покрета Образ“, због кршења људских и мањинских права и изазивања националне и верске мржње, саопштено је данас из тог суда.

„Суд је наложио брисање наведеног удружења из Регистра удружења који води Агенција за привредне регистре, даном достављања ове одлуке Агенцији“, наводи се у одлуци која је објављена на веб сајту Уставног суда(www.ustavni.sud.rs).

Уставни суд сматра да су, на основу доказа који су предочени у овом случају, испуњени сви критеријуми за забрану рада Удружења и да та мера представља сразмеран одговор друштва ради остваривања легитимног циља – заштите основних слобода и права грађана.

Суд је закључио да из аката и деловања Образа проистичу ставови којима се суштински дискриминишу грађани, кроз говор мржње, узнемиравање и понижавање.

Тиме се, оцењује суд, крше Уставом утврђене слободе и права грађана и злоупотребљава право на удруживање.

Уставни суд је имао у виду програмска начела овог Удружења, деловање Образа, изјаве лидера, као и учешће чланова тог удружења у одређеним догађајима.

Суд је констатовао и да је Удружење не само толерисало, већ и подржало учешће својих чланова у инцидентима.

„Удружење својим прокламованим начелима, деловањем и подржавањем насиља залаже за модел друштва које је засновано на дискриминацији појединих етничких, верских, сексуалних и других група“, установио је Уставни суд.

Зорић: Заштита слобода и права неприкосновена

Портпарол Републичкој јавног тужилаштва Томо Зорић поздравио је одлуку Уставног суда Србије о забрани Образа и оценио да ће та одлука допринети сузбијању насиља.

„Оваква одлука шаље снажну поруку да је заштита људских права и слобода у Републици Србији неприкосновена“, рекао је Зорић у изјави агенцији Бета.

Он је оценио да ће та одлука допринети сузбијању насиља и нетолеранције коју је Образ промовисао.

Јанковић: Забрана нужна али неће решити проблем

Заштитник грађана Саша Јанковић изјавио је данас да је забрана организације „Образ“ била „нужна“, али је упозорио да њоме неће бити решен проблем екстремизма у друштву већ да се морају побољшати услови живота и образовања.

Јанковић је агенцији Бета рекао да одлука Уставног суда о забрани деловања „Образа“ ствара услове за сузбијање екстремизма, али да се мора више урадити у погледу образовања, као и побољшања услова живота ради решења тог проблема.

„Не треба мислити да је том забраном решен проблем екстремизма. Потребне су интензивније мере у области културе, образовања, спорта али и економије у противном екстремизам ће се повећавати“, упозорио је заштитник грађана.

Јуком: Забрана Образа позитиван корак

Директор Комитета правника за људска права Јуком (YUCOM) Милан Антонијевић оценио је данас да је одлука Уставног суда Србије да забрани покрет „Образ“ позитиван корак.

Он је Радију Слободна Европа рекао да је добро да се сада када постоји пораст насиља шаље порука да држава неће толерисати оне који промовишу насиље и против којих су покренути озбиљни поступци.

„Треба видети сада које су друге мере о којима можемо разговарати. Ове мере државе које делују строже јесу потребне у оваквој ситуацији у којој се налазимо и ја то оцењујем као позитиван корак“, казао је Антонијевић.

„Парада поноса“ поздравља забрануЛСВ: Чланство у „Образу“ третирати као кривично дело

Лига социјалдемократа Војводине саопштила је данас да, након забране деловање покрета „Образ“, очекује да чланство у тој организацији или настављање њеног деловања буде третирано као кривично дело како би она и фактички била угашена.

ЛСВ истиче да је, иако је забрана „Образа“ добра вест за Србију, нејасно зашто је требало чекати шест и по година на одлуку Уставног суда.

„Њиховом забраном још није завршен обрачун са свим организацијама које скривене под плаштом патриотизма заговарају насиље и мржњу. Уставни суд је до сада пропустио да забрани навијачке подгрупе и СНП „Наши“. Надамо се да за то нећемо чекати неки наредни јун“, наводи се у саопштењу ЛСВ.

Та странка констатује да би ранијом забраном „Образа“, односно ускраћивањем могућности његовим идеолозима да шире утицај међу младима, била спречена многа зла и насиља.

Скупштина АП Војводине је, како подсећа ЛСВ, док је на њеном челу био Бојан Костреш, затражила и од МУП-а добила Информацију о деловању чланова неформалних група и појединаца с неонацистичким обележјима, на основу које је покрајински парламент 20. децембра 2005. и званично затражио забрану „Образа“, као и онемогућавање деловања осталих неформалних екстремистичких група.

Организација „Парада поноса Београд“ поздравила је одлуку Уставног суда Србије о забрани Образа и позвала државне органе да, поред одбијања регистрације сличних удружења, кажњавају акте насиља и дискриминације које чине припадници тих група.

Том одлуком Уставног суда потврђен је противуставни карактер деловања „Образа“, наводи се у саопштењу организације „Парада поноса Београд“.

Имајући у виду да је забрана „Параде поноса“ проглашена неуставном, „очекујемо да ће полиција и други државни органи у потпуности пружити заштиту учесницима ‘Београд прајда 2012’ од оваквих и сличних група које врше насиље“, наводи се у саопштењу.

Забрану деловања клерофашистичког удружења „Отачествени покрет Образ“ од Уставног суда Србије тражило је Републичко јавно тужилаштво, јер „својим деловањем угрожава темељне принципе демократије“.

У захтеву за забрану Тужилаштво је навело бројне насилне акције те организације и кривичне поступке и пресуде које се воде против вође „Образа“ Младена Обрадовића и његових сарадника.

Забрану „Отачаственог покрета Образ“ и „Српског народног покрета 1389“ затражио је 25. септембра 2009. године тадашњи републички тужилац Слободан Радовановић због, како је навео, насилног рушења уставног поретка, кршења зајамчених мањинских и људских права и изазивања расне, националне и верске мржње и нетрпељивости.

Вођа „Образа“ Младен Обрадовић је 20. априла 2012. првостепено осуђен пред Вишим судом у Београду на две године затвора због организовања нереда у Београду током Параде поноса, 10. октобра 2010. године, а његови сарадници из „Образа“ Дамир Грбић и Крста Миловановић на по годину дана затвора.

У нередима на београдским улицама тада је повређено више од 140 људи, од којих 124 полицајца, а причињена је и велика материјална штета.

МУП Србије је 2005. године „Образ“ означио као клерофашистичку организацију.

Независни полицијски синдикат на слободи бројни изгредници

Независни полицијски синдикат Србије оценио је данас да је забрана организације „Образ“ добар потез, али је упозорио да то није довољно за повећање безбедности у Србији.

У саопштењу тог синдиката се каже да су и даље на слободи чланови „Образа“ који су учествовали у бројним нередима и да њих ништа не спречава да наставе то да раде.

„Дакле, ове особе ништа не спречава да наставе са угрожавањем безбедносне ситуације у земљи и буду потенцијални учесници нових немира мотивисаних мржњом као што су организовани нереди у Београду поводом одржавања ‘Параде поноса’, 10. октобра 2010. када су теже и лакше повређена 124 полицајца“, саопштио је Независни полицијски синдикат Србије.

Хронологија деловања покрета „Образ“

Удружење под званичним називом „Отачествени покрет Образ“, иако је махом било усмерено на активности политичке природе, формално је било регистровано као грађанска асоцијација.

Како стоји на сајту сада већ забрањене организације „Образ“, та асоцијација је као политичка организација оформљена 1998, када се њен оснивач Небојша М. Крстић који се до тада бавио издавачком делатношћу, популаризацијом сличних идеја коначно определио за конкретну политичку активност.

Na sajtu je navedeno da „ključna načela ‘Otačastvenog pokreta Obraz’ kao jedine srbske organizacije koja se bori za školu sa verom, politiku sa poštenjem, vojsku sa rodoljubljem i državu sa Božijim blagoslovom“ jesu osnovne odrednice njihovog delanja.

Krstić je popularisao te ideje nizom promocija i gostovanja.

Kada je poginuo u saobraćajnoj nesreći u noći 3/4. decembra 2001. na auto-putu Niš – Leskovac, na čelu „Obraza“ nasledio ga je Mladen Obradović.

Za organizaciju „Obraz“ vezan je čitav niz incidenata tokom prethodnih godina, sledi hronologija:

30. juna 2001. – Tokom pokušaja održavanja prve Parade ponosa u Beogradu, kada je došlo do niza incidenata, prebijanja učesnika i napada na policiju, među izgrednicima nalazili su se i pripadnici organizacije „Obraz“.

20. decembra 2005. – Skupština Vojvodine usvojila je informaciju o delovanju članova neformalnih grupa i pojedinaca s neonacističkim obeležjima, čemu je prethodio incident na tribini na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, 9. novembra 2005, kada su pripadnici neformalne grupe „Nacionalni stroj“ grubo prekinuli jednu tribinu.

Usledila su hapšenja neonacista, zatim analiza policije o takvim grupama u kojoj je „Obraz“ ocenjen kao „klerofašistička organizacija“.

Na osnovu te informacije MUP-a, Skupština Vojvodine usvojila je zahtev da se zabrani delovanje političke organizacije „Obraz“ kao i niza drugih organizacija. Vladi Srbije i drugim nadležnim organima upućen je tada zahtev da onemogući njihovo delovanje.

30. maja 2007. – Pripadnici „Obraza“ su isključili projektor u Domu kulture Studentski grad u Novom Beogradu i sprečili projekciju filma „Slani kikiriki“, hrvatskog reditelja Tomislava Gotovca. Policija je sprečila veći incident.

Februara 2008. – Pripadnici te organizacije su upali na promociju knjige u produkciji „Peščanika“ B92 u Futogu.

7. februara 2008. – Pedesetak pripadnika „Obraza“ je nasilno prekinulo izložbu „Odstupanja“ umetničke grupe iz Prištine, kada je pocepan plakat na kojem je u pop-art stilu predstavljen vođa terorista kosovskih Albanaca Adem Jašari. Omladina Lige socijaldemokrata Vojvodine potom je zatražila zabranu rada ove organizacije.

Jula 2008. – Grupa mladića prekinula je performans „Disanje-hodanje-dodir“ Gabrijela Savića Ra, održavanog u okviru Međunarodnog festivala avangardne umetnosti u Domu kulture Studentski grad. Kao osumnjičeni navođeni su pripadnici „Obraza“.

Isto tako, tokom skupa podrške Radovanu Karadžiću pripadnici „Obraza“, „SNP 1389“ i navijačkih grupa su izazivali nerede u kojima je demolirana imovina, paljene zastave, došlo je do napada na ambasade i na policiju.

19. septembra 2008. – Na „Kvir festivalu“ u klubu Reks u Beogradu napadnuti učesnici. Za napad osumnjičeni pripadnici „Obraza“.

9. novembra 2008. – Prvog dana zasedanja Sinoda SPC, „Obraz“ je organizovao „molitvenu šetnju“ do Patrijaršije, u kojoj je učestvovalo oko 200 ljudi.

8. januara 2009. – Pripadnici „Obraza“ su, pod parolom „Stop sektama“, nasilno prekinuli deljenje božićnih paketića, koje je organizovala Pentekostalna crkva.

15. februara 2009. – Na svečanosti obeležavanja Prvog srpskog ustanka u Orašcu, pripadnici udruženja „Obraz“, „SNP 1389“, „Naši“ i „Ravnogorskog pokreta“ su protestom narušavali svečanu atmosferu proslave Dana državnosti.

27. juna 2009. – Došlo do napada na aktiviste kampanje podrške Romima koji žive pored naselja „Belvil“, za šta su takođe osumnjičeni pripadnici „Obraza“.

10. jula 2009. – Na beogradskom Trgu Republike članovi „Obraza“ i „1389“ organizovali su kontraskup prijavljenom skupu „Žena u crnom“, povodom obeležavanja godišnjice stradanja muslimana u Srebrenici.

Parada ponosa, skup povodom promovisanja prava LGBT osoba, koji je trebalo da se održi u Beogradu 20. septembra 2009. godine, otkazana je usled visokog rizika, između ostalog i zbog pretnji i aktivnosti pripadnika organizacije „Obraz“.

Lider te organizacije Mladen Obradović osuđen je tim povodom 27. marta 2012. godine.

10. oktobra 2010. – Vođa Obraza Mladen Obradović uhapšen zbog organizovanja nereda u Beogradu tokom Parade ponosa održane 2010. godine, za šta je 20. aprila 2011. prvostepeno osuđen pred Višim sudom na dve godine.

27. marta 2012. – Vođa „Obraza“ Mladen Obradović osuđen je u Prvom osnovnom sudu u Beogradu na 10 meseci zatvora zbog izazivanja mržnje i upućivanja pretnji pripadnicima homoseksualne populacije pred otkazanu Paradu ponosa 2009. godine.

 

http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/ustavni-sud-zabranio-obraz_324848.html

 

Читајте без интернета: