Алексеј Комов: Бес антихришћанских сила усмерава се на Русију

На глобалном нивоу постоји координација, са циљем да се смањи становништво на планети и оствари оно о чему, од Малтуса наовамо, сања крупни капитал, и што се данас зове „златна милијарда“.

Алексеј Комов, један од челника Светског конгреса породица и представник ове организације у Уједињеним нацијама, делатник руског добротворног фонда Светог Василија Великог, члан савета Московске патријаршије за бригу о породици, посетио је, у организацији покрета Двери, средином августа ове године, Србију, и одржао предавања у Чачку и Краљеву, упознавајући присутне како са темом заштите породице, тако и са великим догађајем који се припрема 10. и 11. септембра 2014. у Москви. Тада ће се, наиме, одржати Осми светски породични конгрес. Био је то повод за разговор са господином Комовим, који се веома радо одазвао да говори за Геополитику.

::Господине Комов, шта је то Светски конгрес породица и какав се скуп припрема ове године у главном граду Русије?

– Светски конгрес породица је најрепрезентативнији савез организација за одбрану традиционалних породичних вредности и покрета за заштиту живота и породице (Prо-Life, Pro-Family) у читавом свету. Он се бори за јачање природне породице, поштовање очинства и мајчинства, за заштиту права родитеља, неприкосновеност породичног живота, против наркотика, абортуса, еутаназије, ширења и пропаганде идеологије хомосексуализма и других облика аморалног понашања, против неоснованог мешања државе у живот породице.

Веома је симболично да је сама идеја о периодичној организацији Породичних конгреса настала у Москви 1995. године, за време сусрета председника Светског конгреса породица, Алена Карлсона, са познатим научником који се код нас бавио питањима породице, А. И. Антоновим, професорима и студентима Социолошког факултета Универзитета Ломоносов. Све здраве друштвене снаге с надом гледају у Русију, јер им је позната наша историјска приврженост традиционалним и моралним вредностима.

На Осмом конгресу очекујемо учешће преко пет хиљада гостију из осамдесетак држава света, као и из Србије, где сарађујемо са покретом Двери, у чијој смо Породичној шетњи и борби против организовања геј параде у Београду 2013. учествовали колеге из САД, Француске и ја. Што се тиче московског сабрања, у конгресној сали Кремља биће пленарни сусрет, политичари који штите породицу ће после ићи на разговоре у Думу, а остали ће радити у просторијама Храма Христа Спаситеља. Очекујемо квалитетан рад и добар одјек овог скупа.

::Откуда планетарно организовање за заштиту породице? Зар њено функционисање није нешто што се подразумева, без обзира на извесне слабости?

– Верујем да је питање реторско, јер и Ви и ја и читаоци знамо да је породица данас врло угрожена, нарочито у земљама које су некад биле хришћанске. Шта су узроци? Има их, наравно, више, али ћемо истаћи оне најважније. Пре свега, реч је о губитку вере у Бога, који је животодавац. И то је најозбиљнији узрок. Зна се да су породице са највише деце оне које су религиозне, јер децу сматрају даром Божјим. Ако је вера извор самопожртвовања, без кога нема рађања и одгајања нових људи, онда је атеизам, тако масовно раширен, узрок егоизма и хедонизма. То води атомизацији која има централно место у савременој идеологији потрошачког друштва. Атомизација значи разарање брака и породице.

Живимо у свету у коме је све ускомешано, лишено смисла, при чему масе упадају у хаотично стање свести: деци се у школама Запада пропагира хомосексуализам као „нормално“ понашање; ниво образовања је свуда пао; пијанство, наркоманија и слични „стилови живота“ постали су уобичајени, а моћници попут Сороша раде на легализацији дрога. Огромна имиграција разара националне идентитете европских земаља. Створен је правни систем који нема поверење грађана, и у коме је жртва насиља мање заштићена од насилника (све у име „људских права“). Ако се томе додају појаве какве су контрола масовних медија, зависност све већег броја људи од државне социјалне помоћи, као и потпуно рушење хришћанске вере и морала, јасно нам је зашто се породица разграђује тако великом брзином. Глобалистичке елите су направиле противпородични свет. То је свет у коме, као у САД, деца до 17 године потроше 63 000 часова на медије, 11 000 сати на школу, 2000 сати на разговоре с родитељима и 900 сати на одлазак у цркву. То је свет у коме се тргује људима, у коме има више од 27 милиона робова, више него икад у историји. То је свет у коме трговина дрогом, која се налази под влашћу глобалистичке врхушке, доноси приход од 360 милијарди долара годишње.

::Какве су последице разбијања брака и породице?

– Доказано је да деца из непотпуних породица, без оца и са мајкама које су запослене, много лошије уче. Слабљење породице води ка смањивању свести о грађанској одговорности, као и повећању притиска „социјалних случајева“ на државу. Наркоманија и алкохолизам су раширенији код омладине из непотпуних породица, као и склоност ка криминалу, суицидно понашање…

Све то продубљује демографску кризу. Да би се становништво неке земље само просто репродуковало, потребно је да свака жена рађа барем по 2,1 дете. У преко сто држава света тај број је мањи, а последице се већ осећају у многим областима. Смањивање становништва води и ка економским проблемима: криза 2007−2008. почела је на стамбеном тржишту у САД јер је поколење бејби-бумера отишло у пензију.

::Из овога следи закључак да државне власти морају да размишљају о побољшању демографских трендова. Ипак, примећује се нешто сасвим друго – у земљама Запада из званичних докумената уклањају речи „отац“ и „мајка“, а стављају „родитељ 1“ и „родитељ 2“. У шведским вртићима избацили су заменице „он“ и „она“, јер деца, наводно, сама треба да одлуче шта ће бити кад порасту. У Калифорнији су укинули поделе на мушке и женске тоалете у школама – из истих разлога. Какво је то лудило у питању?

– Као што рече Шекспир, у том лудилу има система. Јер, у последњих двадесетак година не само у ЕУ, него и Уједињеним нацијама и УНИЦЕФ-у ојачале су радикалне идеје, чији је циљ да се сасвим разгради традиционална природна породица. Колико год то чудно звучало, трагови садашњег радикализма могу се наћи у марксизму, прилагођени нашој епохи.

Двадесетих година прошлог века у Москви је одржан скуп на коме се расправљало о томе зашто пролетери Запада нису прихватили бољшевичку револуцију. Утврђено је да је то зато што је пролетаријат хипнотисан буржоаском културом и хришћанским моралом, па не схвата своје класне интересе. Речено је да култура има репресивни карактер и да је треба бацити на сметлиште историје. Овакав став се одразио на стратешко мишљење марксиста какав је био Антонио Грамши, који је рекао да комунисти не треба више да јуришају на Зимски дворац, него да крену у „дуги марш кроз институције“.

::Шта је то конкретно значило?

– Циљ тог марша је био да радикалне револуционарне идеје продру у умове стваралачке интелигенције, у Министарство просвете, Министарство здравља, међу универзитетске професоре. Важан је Холивуд, важни су филмови, књиге. Тек после тога је могуће да из званичних докумената нестану „отац“ и „мајка“, а појаве се „родитељ 1 и 2“.

Рецимо, марксиста Ђерђ Лукач, био је, кад је накратко победила мађарска комунистичка револуција, министар образовања у влади Беле Куна. Он је био први који је увео сексуално образовање у мађарске школе, управо да би срушио хришћански, традиционални породични морал, што ће довести до револуције. Ипак, експлозивну смесу за разарање породице направила је тзв. „Франкфуртска школа“ неомарксиста.

::Зар Адорно, Хоркхајмер, Маркузе, Фром нису били хуманистички мислиоци?

– Сви велики злочини од Француске револуције наовамо прављени су у име хуманизма и прогреса. Једна од основних идеја Франкфуртске школе је спајање марксизма са фројдистичким пансексуализмом, који подразумева хедонизам као основу понашања. Сви „нагони“ (хришћанска традиција их назива „греховним страстима“) морају да буду ослобођени из области онога што фројдисти зову „подсвесно“, и да им се дâ пуна власт над човеком, чиме ће се постићи индивидуална и колективна срећа. Што је у друштву „пролетаријат“ који тлачи „буржоазија“, то је у човеку „нагон“ који тлачи „репресивни патријархални морал“. О томе је нарочито писао Маркузе, један од идеолога шездесетосмашког покрета и сарадник америчких обавештајних служби. Идеолози Франкфуртске школе су се залагали за рушење очинског ауторитета, порицање традиционалних улога оца и мајке, лишавање права родитеља да буду кључни васпитачи своје деце, укидање разлике у начинима васпитања дечака и девојчица, укидање традиционалних „мушких“ занимања, која воде доминацији (одатле жене у војсци), проглашавање жена „угњетеном класом“, а мушкараца „угњетачима“. Франкфуртски неомарксисти су, преко својих глобалистичких следбеника, успели да наметну свој пројекат „културне револуције“ и у међународним организацијама.

::Као активиста Светског конгреса породица, шта мислите колико је утицај потивпородичне идеологије присутан, на пример, у Уједињеним нацијама?

-У званичним документима УН и УНИЦЕФ-а препоручује се да се четворогодишњој деци прича о томе како је њихово тело једна велика ерогена зона, с којом се може експериментисати. На Западу тврде да се било кад може променити пол, јер то није биолошко одређење, него друштвена конструкција, „гендер“. Ако у осмој години дечак пожели да буде девојчица, нико не сме да га одговара од тога. Чак и обичан разговор родитеља с њим на ту тему може се сматрати психолошким притиском и „насиљем“, па дечак може да позове надлежне и да пријави своје родитеље. И тај дечак – девојчица уђе у пубертет, па опет реши да мења пол. Опет нико не сме да га спречава. То је дечје право на сопствени идентитет. Кад ово слушаш, диже ти се коса на глави. А ја сам то слушао, као делегат Светског конгреса породица у УН, на озбиљним скуповима.

::Колико је, по Вама, овај пројекат координиран из једног центра? Да Вас не оптуже за „теорију завере“?

– Наравно да на глобалном нивоу постоји координација, са циљем да се смањи становништво на планети и оствари оно о чему, од Малтуса наовамо, сања крупни капитал, и што се данас зове „златна милијарда“. Нема ту никакве теорије, реч је о пракси. Ево примера. Група швајцарских научника из области тзв. „комплексне теорије система“ из Швајцарског федералног технолошког института у Цириху, под руководством Џејмса Глатфелдера, обавила је математичку анализу веза између 43 060 транснационалних корпорација, и објавила резултате у часопису „New Scientist“. Закључак: релативно мала група компанија, углавном банака, држи диспропорционално велику власт над светском економијом. Група од 1318 компанија непосредно контролише 20% светског богатства. Они су открили и скривену супер-групу од 147 корпорација које су узајамно повезане и контролишу 40% светског богатства. А 75% компанија те супер-групе су банке и финансијске институције: „Њујоршка банка“, „Дојче банка“, „Barclays Bank“, „JP Morgan Chase“, „Merrill Lynch“, „Goldman Sachs“. Оне, као што знате, контролишу америчку „Банку федералних резерви“, и штампају долар.

::А како је у другим областима? Има ли тамо такве концентрације моћи?

-Узмите пример из области медија: од осамдесетих година 20. века до данас број светски утицајних медијских компанија свео се на педесет на пет. Тако „Vivendi Universal“ држи „Interscope“, „Island“, „Def Jam“, „MCA“, „Mercuryand Universal“, „Universal Studios“, „Studio Canal“, „Polygram Films“; „Viacom“ има „MTV“, „MTV2“, „VH1, „TNN“, „CBS“, „UPN“, „Nickelodeon“, „Comedy Central“, „Paramount Pictures“, „MTV Films“, „Blockbustervideos“; „Волт Дизни“, између осталог, поседује „Disney TV Channel“, „ESPN“, „ABC“, „Touchstone Pictures“, „Hollywood Pictures“, „Miramax“, „Buena Vista“. Познати „AOL Time Warner“ држи „CNN“, „HBO“, „Cinemax“, „CartoonNetwork“, „Warner Bros“, „New Line“, „Fine Line“, „Atlantic„, Elektra“, као и „Time“ и „Life“, a „Sony“ поседује „Epic“, „Arista“, „RCA Records“, „Columbia Pictures“, итд. Дакле, није реч ни о каквој теорији завере, него о чињеницама. И, на крају крајева, ако се хоће увид у савремена светска збивања, довољно је погледати идеологију оних који имају моћ и новац (уосталом, новац је моћ). А она је дубоко антихришћанска.

::Шта то конкретно значи?

– То значи да се они залажу за обнову паганизма. Стари паганизам је значио „религиозни плурализам“, хомосексуализам и педофилију (Атина и Спарта, на пример), храмовну проституцију (Вавилон), канибализам (Маје и Астеци), као и отворени сатанизам (у Пергаму у Малој Азији, пише у Откривењу Јовановом, био је олтар посвећен сатани). Неопаганизам данас значи морални релативизам, право на абортус, еутаназију (у Белгији је озакоњена еутаназија деце), „мултикултурализам“ као уништење хришћанске културе, „људска права“ на изопачености, репресивну „толеранцију“ и „политичку коректност“, склапање истополних „бракова“ и њихово право да усвајају децу. Иза свега стоји рат против Христа, Бога Који је постао Човек, и донео спасење свим људима. Тај рат се нарочито разбеснео у 20. веку.

::Можете ли нам укратко изнети своје виђење тог рата против хришћанске цивилизације?

– Узмите само окултну позадину комунизма: он је био сурогатна религија. Уместо Десет заповести, имали смо партијски програм, уместо Свете Тројице Маркса, Енгелса и Лењина, уместо свештеника комесаре, уместо Царства небеског – светлу будућност на земљи, уместо крста – петокраку и пионирску мараму, уместо икона Лењинове бисте, уместо крштења пријем у пионире, комсомолце, партију, уместо светаца – хероје социјалистичког рада, уместо васкрслог Христа – Лењинову мумију. Петокрака је вишезначно култни симбол – у јудаизму то је звезда Соломона, у масонским ложама кључно знамење ове тајне организације, у средњовековним јересима, попут катарске, застава мржње према традиционалним облицима живота и сан о хиљадугодишњем царству човековом на земљи. Срп је симбол неизбежне смрти, који је био у рукама Плутона, цара подземног света. У средњем веку смрт је, ако се сећате, представљана са српом у руци. Чекић је масонски инструмент изградње Соломоновог храма и симбол власти над друштвом. Лењинов маузолеј, у који је смештена злокобна мумија, грађен је по узору на степенасте пирамиде Месопотамије и Мексика, а тамо су, зна се, приношене и људске жртве.

Да ли је случајно да су, у име „светле будућности“, после 1917. побијени милиони: царска породица Романових, грађански слој, козаци, сељаци, дворјанство, а најпре људи хришћанске вере? Рецимо, само 1937. ухапшено је 162 500 делатника Руске православне цркве, а стрељано њих 89 600. Русија је пре доласка бољшевика имала 80 000 храмова и капела, да би их уочи Другог светског рата остало стотинак. Имала је хиљаду манастира, да би сви до једног били затворени. Кад је Стаљин решио да се обрати Цркви ради помоћи у Великом отаџбинском рату, само тројица епископа су били на слободи.

::А нацизам?

– Идеолошки корени нацизма су окултизам и хомосексуализам. Немачка је, поре доласка Хитлера на власт, била европско средиште бављења ритуалном магијом, као и хомосексуализма, о чему сјајно пише саборац Светског конгреса породица Скот Лајвли у својој књизи „Ружичасти кукасти крст“, коју преводимо и на руски. Многи нацистички лидери, попут Геринга, били су хомосексуалци. Ернст Рем, вођа СА одреда, свој ред је замислио као обнову спартанског идеала борбености засноване на мушким хомосексуалним везама (Хитлер га је уклонио плашећи се његове моћи, а не зато што је био против Ремове „полне оријентације“). Тоталитаризам је у Немачкој био повезан са садистичком хипермаскулинизацијом, а обрачун је извршен са „пасивним“, „мирољубивим“ хомосексуалцима окупљеним око сексолога Магнуса Хиршфилда, који су били, политички гледано, левичари, и који су имали пуно компромитујућег материјала о сексуалном понашању нацистичке врхушке. Да и не говоримо о СС реду Хајнриха Химлера, заснованом као окултни витешки орден са седиштем у замку Вевлсбург, који је требало да буде Нови Камелот (мит о Гралу је, преко Вагнера, био веома важан нацистима). Ту је и чувена организација Аненербе, „Наслеђе предака“, која је бавила окултним истраживањима, итд. Други светски рат, који су покренули нацисти, човечанство је коштао 50 милиона људских живота.

::Где су ту данашњи глобалисти, који маштају о томе да од човечанства треба да остане само „златна милијарда“?

– Они се служе и резултатима нацизма и резултатима комунизма, зато што су њихове претече из илуминатских ложа луциферијанаца стајале иза идеја дарвинизма, еугенике, малтузијанства, као и иза марксизма. Дакле, глобалисти су нацисти кад причају злочиначку причу о „златној милијарди“, нудећи нам еутаназију, ГМО, смртоносне вакцине, сурогатно материнство, итд. а комунисти су кад се служе методама које су пропагирали неомарксисти – фројдисти, попут Вилхелма Рајха и Франкфуртске школе. И у једном и у другом случају ратују против Христа и хришћанства. Уз то, они стално манипулишу свешћу човечанства.

Не заборавимо, Гебелсове идеје о значају пропаганде развијали су типови попут Валтера Липмана (1889–1974), који је саздао концепцију „прављења сагласности“ – управљања јавним мњењем ради прихватања идеја елите. Обични људи, по њему, нису кадри да „стручно“ мисле, па им мишљење нуде професионални манипулатори. Не заборавимо Едварда Бернеза (1891–1995), Фројдовог сестрића, заточника конзумеризма, идеолога рекламе и масовне културе, који је јасно и гласно рекао: „Свесно и умешно манипулисање навикама и мњењима масе веома је важно у демократском друштву. Ко управља овим невидљивим друштвеним механизмом, управља самим друштвом“. Резултат? Од 1920. до 1960. број становника планете порастао је три пута, али се потрошња повећала 18 пута! Додајмо томе и покрет „Њу Ејџ“, заметак сурогатне религије глобализма, на чијим почецима видимо такве лумене какав је био психо-окултиста Карл Густав Јунг, и слика је потпуна.

::Може ли се, на основу свега реченог, закључити каква је религија глобалне елите?

-Наравно. Реч је о паганизму и луциферијанству, маскираном у причу о хуманизму, прогресу, људским правима, итд. И они то не крију. Америка се поноси таквим симболима. На куполи вашингтонског Капитола имате Џорџа Вашингтона који седи на облацима, окружен паганским боговима. Паганска богиња Колумбија (Иштар, Изида, Венера) је Кип слободе, а јавна места у САД, попут аеродрома у Денверу, не крију сатанистичку симболику: коња апокалипсе, египатског бога смрти Анубиса, демонске њушке попут оних са Нотр Дама. На доларској новчаници, коју је дизајнирао руски окултиста Николај Рерих, стоји пирамида с илуминатским оком Луциферовим у троуглу. Ту лепо пише: „Ово је најава Новог светског поретка“, који је рођен 1. маја 1776, када је Адам Вајсхаупт, бивши језуита из Баварске, основао илуминате (и тај датум је на доларској новчаници). Зашто бисмо се онда чудили кад видимо да је зграда Европског парламента обликована као недовршена Вавилонска кула са Бројгелове слике? Или кад у Торину угледамо зграду-симбол овог града, „Море Антонелијана“, високу 167,5 метара? То је званично Филмски музеј, у чијем средишту је пагански идол Молоха, коме су пагани на Блиском истоку некад жртвовали децу (наводно, Молох је у музеју као реквизит са снимања предратног италијанског филмског спектакла „Кабирија“).

Није необично ни што су Ротшилди, у једном од својих замкова у Француској, правили сатанистичку журку 1972, чији снимци се могу наћи и на интернету. Зашто бисмо се чудили „Рокфелер центру“ у Њујорку, пуном окултистичке симболике, којом је Луцифер маскиран у Прометеја (јер Човек треба да победи Бога путем илуминатског, „просветитељског“ знања које му је даровао пали анђео још у Едему)? Или чињеници да знак Уједињених нација, чија је зграда подигнута на земљишту Рокфелера, има 33 сектора, по броју степена масонских ложа? Ту је сала за седнице Савета безбедности, пуна магијске симболике, почев од птице феникса. Тзв. соба за медитацију у Уједињеним нацијама дело је „Lucis Trust“, иза које је стајала оснивачица „Њу Ејџа“ Алиса Бејли.

Да ли вам је сад јасно зашто је отварање Олимпијаде у Лондону 2012. имало толико луциферијанских елемената, све са оком у троуглу које је било приказано и на маскоти? (Упоредите то отварање са отварањем Олимпијаде у Сочију 2014, па ће вам вредносни системи светова у сукобу бити сасвим уочљиви.) Кад видите Лујзу Чиконе маскирану у Иштар на концертима, на којима се руга Крсту Христовом, или гледате холивудске филмове, од „Харија Потера“ до серије „Сумрак“, кад размотрите видео-игрице и играчке наше деце, популарне романе, од Паола Коеља до Дена Брауна, зар није очито каква је религија глобалне елите? Зар није јасно зашто близак сарадник Рокфелера, Бжежински, отворено каже: „У прошлости, било је лакше надзирати милион људи него их побити. Данас је много лакше побити милион људи него их надзирати“. То је оно о чему је говорио Џон Д. Рокфелер: „Трудим се да сваку катастрофу претворим у шансу“, или његов потомак, Дејвид: „Све што нам треба је једна велика светска криза, и народи ће прихватити Нови светски поредак“.

::Дакле, агресивна пропаганда противпородичних идеологија није нимало случајна. Глобална врхушка ратује против човечанства у име тзв. „златне милијарде“. Какве то везе има са Русијом данас? Са ужасним грађанским ратом у Украјини? Ви сте светски човек, али сте, на првом месту, руски православни хришћанин. Шта видите са своје осматрачнице? Куда идемо?

– Јасно је чему стреми глобалистичка елита луциферијанаца, који мисле да је моћ – право („Might is rigt“), и да ће уништити све припаднике људског рода који одбијају да им служе, а које називају „бескорисним изјелицама“. Али, од пре неколико година, свему томе постављена је препрека. И та препрека се зове Русија. Још 2009. Русија је у УН тражила да се људска права тумаче у контексту традиционалних моралних норми, у чему су је подржале многе земље света. У Русији се води одлучна борба за заштиту породичних вредности, почев од државне подршке рађању, која је имала утицаја на поправку демографске слике наше земље. Рецимо, за свако друго дете добија се родитељски додатак у противвредности 10 000 долара, а за свако треће дете држава даје бесплатно земљиште за изградњу стамбеног објекта. Такође, 2013. донет је закон о забрани рекламирања абортуса, као и закон о забрани пропаганде хомосексуализма малолетницима.

::Овај закон је на Западу оштро осуђен као „нарушавање људских права“, као „прогон хомосексуалаца“…

– И не само то – због тог закона амерички председник Обама и британски премијер Камерон бојкотовали су отварање Олимпијаде у Сочију 2014. Прво, наравно, није реч ни о каквом прогону хомосексуалаца, јер код нас је ова врста девијантног понашања декриминализована одавно. Реч је само о томе да они своје ставове не могу да пропагирају међу малолетницима, као што се то ради у САД и ЕУ. Агресивност идеологије хомосексуализма огледа се, између осталог, и у томе што тзв. „ЛГБТ“ популације нигде у свету нема више од 2-3%, а они покушавају да свој начин понашања силом наметну већинској популацији. Друго, ако је Олимпијада спорт, а спорт је један од здравих стилова живота, какве то везе има са нездравим стилом живота какав је хомосексуални, јер објективне научне студије показују да они који живе на тај начин много чешће него људи нормалне полне оријентације оболевају од сексуално преносивих болести, укључујући и СИДУ, да су склонији болестима зависности и самоубиству?

::Ипак, Запад не признаје став Русије да свака земља може да људска права „најновије генерације“ (попут „ЛГБТ права на брак“) прихвата или одбије у складу са својом цивилизацијском традицијом. Познати глобалистички политичар, Карл Билт, рекао је чак да је православље, нарочито руско, опасније од исламског фундаментализма.

– Јасно је зашто је тако. Савремени Запад је антихришћански, а нови руски закони се окрећу нашим хришћанским темељима, устајући у одбрану природне породице и традиционалних вредности. Русија се заиста враћа Богу. Од пада комунизма, подигнуто је 30 000 нових храмова, а само у Москви се планира да их у наредном периоду изграде још двеста. Недавно је председник Путин предложио обнову два православна манастира у оквиру Кремља.

Када је у Русију 2011. из светогорског манастира Ватопеда стигао Појас Пресвете Богородице, поклонило му се неколико милиона људи. Тако је било и ове, 2014, када је фонд Василија Великог, чији сам сарадник, организовао да се са Свете Горе у Русију донесу на поклоњење Дарови витлејемских мудраца Христу. Бес антихришћанских сила се зато усмерава ка Русији, и рат у Украјини то јасно сведочи. Сетимо се: 2013. године власти у Кијеву су разматрале закон о забрани пропаганде хомосексуализма малолетницима, да би кијевска хунта данас у Кијеву, мајци руских градова, тамо где је Русија крштена, организовале геј параду, показујући газдама из Вашингтона и Брисела да покорно слушају. Сада борба за породичне вредности има непосредне геополитичке последице: Доњецка и Луганска Република дефинисале су, својим уставима, да брак може бити само заједница мушкарца и жене. И сав притисак Запада против Русије има корен у антихришћанској мржњи глобалиста према духовној обнови наше земље. Али, како каже Свето писмо и како пева Православна црква: „С нама је Бог“. Више је на планети нас, нормалних, моралних, породичних људи него оних који породицу и морал руше, ма како били моћни. И зато ћемо, с Божјом помоћи, победити.

Разговор водио: Владимир Димитријевић
среда, 24 септембар 2014
Геополитика бр. 77, септембар 2014.
http://www.geopolitika.rs/index.php/sr/intervju/770-2014-09-23-09-07-55

Читајте без интернета: