Укупност српске званичне политике у вези Космета се не огледа у изостанцима државних изасланика на регионалним и светским скуповима на које је Космет позван као независна држава. Њена укупност и истински лоше намере се огледају у добродошлици и гостопримству које ће српска званична политика од 13.до 15.јуна пружити у Београду комплетној врхушки НАТО пакта а током одржавања њихове највеће конференције до сада. Ни трећи Рајх није хтео толико да понижава Србију током окупације, колико је до тога стало НАТО пакту, садашњем војном, политичком и економском окупатору Србије.
Ава Јустин је говорећи о Европи рекао да је 19. век означавао бунт против Бога а да 20.век означава почетак савеза са ђаволом. Српску владу у 21ом веку је још увек по мало страх од народа па се не усуђује и званично да склапа савез са ђаволом, али га зато о трошку истог народа гости и пушта да пирује у сред Београда, на пар метара од споменика Милици Ракић. Планирани НАТО скуп у Београду би требао да буде помпезна прослава победе те организације над српским отпором безобзирном уништавању његове цивилизацијске, духовне, економске и политичке самосталности. Тај скуп у Београду је светским убицама неопходан и као адреналинска инекција због спорог напредовања у Либији, лоше одрађеног посла у Ираку и Авганистану . НАТО конеференција у Београду је копија деловања претходних империја које су након коначног сламања отпора у нападнутим територијама у њиховим престоним градовим окупљали све вазалне владаре из окружења и на такав начин слали јасну психолшко-војну поруку и присутнима и онима на које је напад империје у току и онима на које се империја тек спрема да удари. Одабир Београда као места за највећу НАТО конференцију у његовој досадашњој историји има као такав и симболичну поруку тог пакта Европској Унији, чије чланице са све мање ентузијазма шаљу војске у америчке ратове. НАТО порука (читај америчка порука) је и у вези будућег војног разграничења између ЕУ и њених војних снага у стварању са једне стране и НАТО пакта са друге стране а у светлу речи харвардског професора државне управе, Семјуела Хнтингтона, да се Европа завршава тамо где почиње муслимански и православни свет. НАТО је у циљу тог будућег разграничења са Европом,на нашој територији већ направио сопствену државу и од нас очекује, да правилно сагледавајући Хантингтонове речи, коначно схватимо чији смо ми у ствари и шта је за нас безусловно одређено као једини могући начин опстајања на овој планети, до даљњег.
Професор др Светомир Бојанин* је лепо описао да светски центри моћи граде своју политику тако, како би константно ометали развој обичног човека као личности. “Снажни инструменти и сурови начин терора над осећањима, над телом, над умом, настоје да људско биће сведу на биће масе, како би множине тих бића, те безличне масе света лишене самосвести, учиниле пуким инструментом своје власти.”
Нато скуп у Београду сам препознао као сума сумарум свих начина деловања из претходног Бојаниновог описа те организације према српском народу уз бесрамну подршку наше велеиздајничке владе, којој самој тешко иде да од бирача направи безличну масу па јој је овај заједнички подухват са убицама и планетарним пљачкашима добро дође као семинар пред нову изборну кампању.
Одметници од Међународног права су се одлучили да се састану баш у држави преко које су исто Међународно право и скршили. Убице које су саме себи дале дозволу за слободно убијање по свету су одабрале баш Београд као место у којем ће направити планове за нова крвоприлића по планети и „по природи ствари“, Срби то треба мирно да отпрате и са тиме се помире. Наш колективни однос према овој нечувеној дрскости Тадића ће и коначно нас саме одредити у томе да ли више као народ и имамо неки правац којим би смо кренули или смо се одлучили на ропско савијање, ћутање и трпљење. Отпор оваквом дивљању и иживљавању мора бити безуслован, снажан, кристално јасан. Овој никада народној, инсталираној, корумпираној, неспособној и велеиздајничкој Тадићевој администрацији се мора рећи да је кап прелила чашу и да у истом стилу у којем њихови „драги“ НАТО гости поручују Гадафију и Асаду да морају не само одступити од власти, већ и да морају напустити своје земље, тако и они уколико се усуде да нас још једном у бесконачном низу самопонизе, не само да више не смеју бити на власти, него да после силаска са ње уколико остану у Србији, неће више бити ни на слободи.
Oliver Vulović