БРАНКО ПАВЛОВИЋ: 99% ЈАВНИХ ЗАСТУПНИКА ЕВРОАТЛАНТСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА СУ ОБИЧНИ КРИМИНАЛЦИ

Кад се види да је власт добила веома мало гласова, да Динкић и Јовановић нису прешли цензус, то је први степеник на путу оздрављења

Прошло је много времена када сте предложили модел спречавања прања новца у Србији. Да подсетимо читаоце да сте својевремено предлагали да све велике уплате држави, посебно оне од приватизације, иду преко неке од највећих америчких банака јер се тим начином улази у систем провере корупције на нивоу САД. Да ли знате где је Србија по овом питању сада?

БРАНКО ПАВЛОВИЋ: Србија нема стварно постојећу контролу прања новца. Сад више пара ни нема, па се мање пара и пере. Када је професионалцима из БИА било омогућено да раде свој посао, њихов рад је довео до заплене више од две тоне кокаина и покренута је озбиљна истрага против Шарића. Та истрага је међутим ударила у саме врхове Демократске странке у Војводини управо у вези са прањем пара и онда је све стало. Нико се не процесуира, али се стварно мање пара од дроге слива у легалан бизнис.

Из вашег одговора као да се намеће идеја да је неко опраним парама замислио да финансира отцепљење Војводине. У штампи изашао предлог из Војводине да Србија буде савезна држава од Србије и Војводине. Као да су сепаратисти добили нечији миг да крену у одвајање још једног дела територије, и то чини се по убрзаном сценарију.

– Концепт одвајања Војводине је централни концепт западних сила. Њих Косово не интересује, осим што су у међународним односима 1999. године покушали да успоставе надмоћ над УН. Стварни циљ је Војводина. Контрола Саве и Дунава, а јужно од тих река их интересује само Коридор 10 и ништа више. Прање пара од дроге и коришћење тог новца и новца опљачканог из буџета за куповину земљишта у Војводини је само један од начина – уз, наравно, каснију препродају тог земљишта „респектабилним“ купцима – отимања Војводине.

Да ли знате какав је сада статус фирме Север из Суботице, где сте открили покушај велике корупције?

– Ја сам успео само да смањим корупцију, тако што је цена једног јединог понуђача са 315.000 евра повећана на 4.100.000 иако сам ја био смењен пошто сам превише рефлектора усмерио на то питање. Колико је стварно Север на тржишту могао да постигне у том тренутку, никада нећемо знати.

Тај случај је додатно занимљив из два разлога: неистиниту документацију која је приказивала да Север стоји много лошије него што је то заиста било – чак за 12.000.000 евра – потписао је садашњи председник Владе Цветковић и, друго, утврдио сам механизам како се то неко предузеће припрема за јефтину куповину, ко све у томе учествује и тиме повратно где су слабе тачке приватизације. Данас је власник Севера кинеска компанија, али више од тога не знам.

Како објашњавате да је после вашег одласка из Агенције за приватизацију низан скандал до скандала, а да то није санкционисано. Или прецизније: дд тада до данас су промењене три владе и ни једна се није по тим питањима нити огласила нити нешто предузела?

– Скандали су били и пре мене, па такође нико није одговарао. Постоји пуни континуитет и концептуални и организациони у свим владама у два сегмента: приватизација и банкарски сектор. Ја сам био страно тело у том систему и, као свако страно тело, био сам брзо одбачен.

Међутим, сада је корупција доведена до крајњих граница и власт је прерасла у организовану криминалну групу, која пљачка све сегменте друштва и користи све полуге правосуђа да буде заштићена, тако да долази време у коме ћемо се обрачунати са корупцијом или ћемо као држава нестати, осим што ће нам непријатељи пустити да нам се застава вијори у УН или Бриселу.

Ви подржавате став да ће време бити на страни Србије у вези са ситуацијом на Косову и да ће снага оних који подржавају независно Косово временом ослабити. Можете ли да објасните тај став?

– Обично, кад имам став, могу и да га објасним. Шалим се, мој увид заснива се на анализи земаља које су признале сецесију и оних које нису признале сецесију Косова и Метохије. Реч је пре свега о структурним економским проблемима које имају земље које су признале сецесију и чињеници да, осим Немачке, нијадна друга земља није повукла потезе неопходне да поправе то стање.

Не треба имати илузија, то су огромни системи и имају велики маневарски простор, тако да неког једнократног слома не може бити, осим у случају нуклеарног рата. То даље значи да ће објективно њихове економије даље слабити у деценији која је пред нама, а то опет значи да ће то нужно изазвати унутрашње политичке потресе у тим земљама и битно смањити интересовање за сва питања која се не тичу њихове унутрашње политике, са изузетком најважнијих питања њихове спољне политике, у која питања Косово сасвим сигруно не спада.

На другој страни, земље које нису признале сецесију стоје добро и немају унутрашњих структурних проблема, са изузетком Русије. Русија је, међутим, у позицији да у наредних 10 година реши све структурне проблеме привреде и наталитета и победом Путина на овако убедљив начин више ништа не стоји као несавладива препрека на путу модернизације Русије.

Све ово даље значи да ће преко своје све веће економске снаге Кина, Русија, Индија, Бразил итд. бити све јаче и у војном смислу, а у збиру економије и војске, биће још утицајније у међународним односима. Насупрот САД и ЕУ, њима ће у међународним односима баш одговарати да ту глобалну промену у светским размерама, до које неминовно долази, демонстрирају на питању које није централно у међународним односима, а то би баш могло да буде угрожавање територијалног интегритета Србије. Дакле, као ретко када у историји, све нам иде на руку, само је потребно да ми сами урадимо оно што је до нас у тих 10 година и спремно дочекамо то време.

Сматрате да не треба рушити Тачија и Харадинаја јер ће они сами срушити углед Косова?

– Ово хоћу да кажем: када је већ проглашена сецесија и када је Србија за 2012. годину смањила буџет за војску скоро за 50 одсто и тиме показала да је спремна да се одрекне своје територије неупоредиво убедљивије од свих тзв. „црвених линија“, онда нам нарко картел на челу сеценионистичке владе у Приштини савршено одговара.

Зато што ће извесно довести Косово којим управљају у стање да скоро нико од Албанаца за десет година неће хтети да се бори за одбрану сецесије, а за већину Албанаца ће бити јасно да је живот у оквиру Србије био бољи.

Јасно нам је зашто предлажете војну обуку за мушкарце од 25-30 година, али како мислите да је уопште то изводљиво?

– Ја предлажем војну обуку за све мушкарце преко 18 година, али краћу, ефикасну и у више наврата, тако да буду стварно обучени да рукују наоружањем и уиграни у задацима јединица којима припадају. То је веома лако могуће остварирти зато што су наше младе генерације веома патриотски расположене већ сада.

Наш проблем су тзв. интелектуалци, који су, према мом увиду, у недопустиво великом броју или приглупи, или страни шпијуни, или корумпирани. Када разбијемо корупцију, видеће се да су 99 одсто јавних личности које заступају тезу о евроатлантским интеграцијама најобичнији криминалци, с том разликом што су покрали огорман новац, за разлико од обичних криминалаца. То ће довести до отрежњења и осталог дела становништва и отворити могућност за заокрет у макроекономској политици.

Тада ће се у буџету сваке породице осетити колико је боље кад имамо своју државу у односу на тзв. интегративне процесе, и та политика ће добити снажну укупну подршку грађана Србије. Овде желим да истакнем да је, уз патриотизам и окренутост ка јачању Србије, неопходно да човек на личном плану буде окренут свим најсаврменијим токовима у свету.

Патриота мора знати шта је у свету најбоље и користити сва искуства других. Истовремено бити способан да се пореди са најбољима у својој струци у светским размерама. Код нас се греши и поставља се као да патриота нужно мора бити идеолошки обликован у неким дубоким коренима православља или антикомуизма итд. То је заблуда. Важно је имати политичку филозофију која се темељи на снажној држави, али живот не трпи идеолошке одговоре на проблеме савременог света, него практичне. А то захтева велико знање, стручност и способност руководства, не „идеолошку исправност“.

Залажете се да фармацеутска индустрија помогне Србе на Косову лековима и другим средствима. Ових дана смо обавештени да једна по једна велетрговина лековима одлази у стечај. Производња лекова је такође близу колапса. Шта се уствари догађа?

– Фармацеутски комплекс је опљачкан за више стотина милиона евра. Укупни дуг тог сектора је 500 милиона евра. И ово питање је дубоко повезано са организованом криминалном групом на власти и, док то не поломимо и не раскинемо те ланце, никаквог решења нема.

Ту је полиција чак завршила један важан предмет, али он стоји у фиоци г. Тадића и чека да види после избора да ли ће му та групација бити наклоњена или неће и зависно од тога ће бити или неће бити процесуирани.

Србима на Косову и Метохији треба помагати у свим областима и чак улагати и више него што им је објективно потребно управо да би Албанци видели шта значи бити у добрим односима са Београдом.

Заговарате јаку државу и војску. Сви знамо да нам је требало 22 године да дођемо довде. Код свих је процес успињања бар на нивоу трајања пада, осим код нас. Вероватно би то трајало дуже. Како мислите да је то уопште могуће?

– Могуће је много брже. Потребни су само радикални потези, а не ход утабаним стазама које не воде никуда. Ако се иде путем ЕУ, онда је унапред зацртани исход следећи: Немци контролишу Саву и Дунав и све северно од њих, а НАТО контролише коридор 10. Животни стандард је на нивоу Хрватске данас, минус 40 одсто. То је исходиште.

Потези које треба вући су:

понудити Русији отварање војиних база у Србији. То за нас значи решавање 20 милијарди евра дуга (15 јавног и пет грађана) и способност да из сопствених средстава ослободимо 1,5 милијарди евра годишње за инвестиције, масовно активирање трговиског споразума са Русијом који већ имамо и заштиту нашег неба најсавременијим системима противаздушне одбране које Руси имају, тако да више нико не може некажњено да нас бомбардује;

решавање корупције сасецањем у корену. То нам омогућава додатних милијарду евра сопствених инвестиција годишње;

успостављање домаћег одговорног банкарства као доминантног на тржишту Србије. То нам омогућава уштеду од 500 милиона евра годишње;

реструктурирање пензионог система. То нам омогућава уштеду од милијарду евра годишње и тиме даље повећава могућност сопствених инвестиција;

понуда Кини да им на 99 година бесплатно дамо луке Панчево и Београд и наш део пруге Београд-Бар, и тиме обезбедимо убрзану индустријализацију. То нема неких других посебних ефеката осим што битно смањује незапосленост. Али хоћу да истакнем да одрживи развој на страним инвестицијама није могућ. Порастете до одређеног нивоа и онда стагнирате. Зато су сопствене инвестиције од највеће важности;

значајно улагање у науку и преокретање садашњег односа у коме се 60 одсто младих школује на друштвеним факултетима на ниво у коме ће 60 одсто бити уписано на природне накуке. Истовремено, укидање приватних факултета и отварање пуне конкуренције за положаје на државним факултетима и тиме нагло побољшање квалитета наставе и укидање школарине;

много боље управљање јавним сектором у привреди, што нам генерише још око 500 милиона евра годишње сопствених средстава,

улагање у модернизацију војске, То значи куповину савремених система противаздушне одбране за циљеве на мањим висинама, изградња великог броја макета за лажне циљеве, развијање сопственог система вишецевних ракетних бацача домета 50 километара (сада имамо систем до 25км) како би Приштина и Бондстил били у нашем домету итд.

Дакле, правилним управљањем систем може сам да генерише око пет  милијарди евра за сопствене инвестиције, може да се ослободи дугова, може да развије квалтитет живота за грађане и у области запошљавња, и инфраструктуре, и пољопривреде, и прехрамбене индустрије, и у области образовања, и здравства, и по питању станоградње, и наталитета итд. Може да се стабилизује војно, економски, демографски, морално, информационо и онда тек на ред долази дипломатија. Тек кад си јак, дипломатија има шансу.

Рекли сте да треба да се боримо против америчког утицаја у сопственим државним структурама. Свесни сте да је Америка машина која меље све пред собом. Шта може једна овако разорена држава да уради на својој заштити. Ми мислимо да су нам шансе за то равне нули.

– Америка, гледано на период од протекле две деценије, губи на свим пољима: утицај на Русију 90-тих и данас; положај и конкурентност Кине 90-тих и данас; у Бразилу, Аргентини, Чилеу, Венецуели – у свим тим земљама је утицај САД страховито опао. Турска 90-тих и данас. Египат. Па Израел данас стоји много горе него 90-тих. У Ирану, Пакистану, Авганистану, Ираку – то је преко 300 милиона људи – утицај САД безнадежно је изгубљен на средњи рок. Аустралија је све више окренута Кини. У подсахарској Африци све је мањи утицај САД. Чак су изгубили и одлучјући утицај на Пољску. А све ће то у годинама које долазе бити још горе за САД.

Наш посао у Србији је банално једноставан. Као и код сваког проблема који се састоји од великог броја делова, кренете да решавате један по један.

  • Први је да се масовно изађе на ове изборе и да се казни владајућа групација. Шта је ту тешко или немогуће? Кад се види да је садашња власт добила веома мало гласова, да Динкић и Јовановић нису уопште прешли цензус – а они на излазности од преко четири милиона грађана на изборе немају никакву шансу да пређу цензус – онда је створен први степеник на путу оздрављења.
  • Други корак је формирање нове владе. Ако су странци стварно уградили своје људе у опозицију, мораће да их све изолују одмах и тиме добијамо рашчишћен политички терен за патриотске снаге. Ако то пак није случај, онда је други степеник постављање стручних и моралних кадрова у безбедносне структуре.
  • Преко безбедносних структура решавамо два важна питања, и то је трећи степеник: разарамо одбрамбену структуру кадрова коју је владајућа групација поставила у правосуђу како би били сигурни да неће бити процесуирани када изгубе власт и чистимо стране шпијуне на најважнијим местима у држави.
  • Тиме је отворен пут за четврти степеника, а то је разрачунавња са организованом криминалном групом.
  • То решава пети степеник, а то је почетак озбиљне утемељене расправе о правцу којим би Србија требало да иде јер ће се показети да су заговорници да ЕУ нема алтернативу уствари пљачкаши. У тој атомосфери чисти се медијски простор и онда се стварају услови за даљу политику, о којој сам говорио.

Ко год да победи на следећим изборима, стиче се утисак да је то иста страна медаље. Не чини ли вам се да је у свему томе ДСС помало дезоријентисан јер једино може у коалицију са СНС, која има исте циљеве као и ДС.

– Суштински сам већ одговорио на ово питање. Од највеће је важности да грађани не наседну на причу да нема за кога да се гласа. То желе САД. Зато њихова Амбасада ове године први пут не даје ни динара за кампању којом се грађани позивају да изађу на изборе. Имају исте резултате као и ја – на великој излазности Чеда и Динкић не прелазе цензус.

С друге стране, ЕУ је у кампањи са Тадићем пошто су му обећали да ће, ако потпише све за Косово, они њему помоћи око избора. Он је своје испунио и сада они, као савесна уговорна страна, извршавају свој део уговора.

Дакле, није главни ударац на партијама него на нама грађанима да масовно изађемо на изборе и тиме створиомо нову политичку чињеницу у Србији. После ће све бити лакше.

Што се ДСС тиче, мени се чини – обзиром да нисам члан – да је Коштуница намерно формулисао „политичку неутралност“ а не противљење ЕУ да би лакше могао да прави владу са СНС.

Како је дошло до тога да ДСС пропусти историјску шансу док су били на власти да започну суштинске реформе, за време које није баш мало.

– Дали су Војину Лазаревићу да ради шта хоће, нису разумели замку макроекономске политике у коју и њих и друге гурају ЕУ, САД, Светска банка и ММФ, ослонили су се на Динкића – типичан је пример моје смене са места директора Агенције за приватизацију – и поставили су Булатовића на место директора БИА – што је било најгоре што су могли да ураде. Потпуно самоубилачки су одбили концепт реорганизације јавних предузећа који смо им понудли и, уз друге грешке, нису ни могли да очекују бољи резултат.

У једном тексту које су и наше новине пренеле изнели сте шокантно виђење о Ђинђићу. О њему до сада нико тако није говорио.

– Ја не говорим шокантно него истинито. Текст је подељен у четири дела и полемише са тезом да је Ђинђић био визионар. Ја тврдим да није. Али свако може да упре прстом и да ми каже да нешто од оног што сам навео није тачно. А све је тачно.

Дакле, разматрам његове политичке ставове, потезе које је вукао као премијер, његова кадровска решења у кључним секторима економије – текст сам написао за сат времена, па сам нпр. заборавио госпођу Рашету – и људе с којима је проводио време.

Структура је исцрпна, а у свакој категорији би могло нешто да се придода, али се не може рећи да је тешко расправљати са мојим ставовима. Само треба имати аргументе. Све сам ја то говорио и док је био жив, а био сам и сам учесник многих догађаја.

За Б92 сте изјавили да је од 1.000 руководећих људи ДС њих 950 за затвор.

– Да. Зато они јесу организована криминална група. Други елеметни су у томе што пљачкају у многим областима: фармација, јавне набавке, приватизација, инфраструктура и грађевинске дозволе, финансијски сектор (и банке и осигурања које су под контроплом државе) итд. Трећи је у томе што је обим пљачке огоман – преко милијарду евра годишње.

Четврти је у томе што су поставили читав систем сопствене одбране у правосуђу Србије. То буквално значи да, ако Тадић хоће неког да ухапси, тај може да буде невин колко хоће и да против њега нема никаквог доказа – биће ухапшен. И обрнуто, ако је неко крив и има доказа за то, али Тадић неће да се против њега покрене поступак, он неће бити процесуиран.

Тиме су заокружени сви битни елемнети за организовану криминалну групу. Наравно, ту су и коалициони партнери, али је њих бројчано мање. Ако бих покушао да говорим о владајућој групацији у целини, онда бих рекао да је од 1.300 руководећих кадрова њих 1.200 за затвор. И то да не ухапсимо никога ко је украо мање од 500.000 евра.

Влада је послала у Хаг писмо спремности давања гаранција за Шешеља за пуштање из притвора. Има ли то везе са изборима. Да ли се рачуна на то да ће Шешељ направити пометњу у нечијим редовима.

– Не знам позадину тога, али ми то личи на гест Расима Љајића. Он је разборит човек и у датим оквирима се заиста труди да државни органи задрже неки људски лик. Мислим да је веома погрешио што је ушао на листу са ДС.

Њему тамо није место. То неће утицати на гласање, а извесно је да Шешељ неће бити у прилици да учествује на овим изборима. Ако би био пуштен пре избора, то би значило да су САД у паници и да покушавају да играју опет на страх некадашњих бирача ДС. То међутим не би дало резултата у правцу у коме би они то желели, али би радикали Шешељевим доласком добили преко 20 одсто гласова.

Образ ће вероватно бити забрањен а Младен Обрадовић је добио 10 месеци затвора. Да ли је то све примерено учињеним делима или је по среди нешто друго.

– И једно и друго, и казна затвора и предстојећа забрана само ће ојачати утицај Образа међу младима. Оно што је апсолутно забрањено и недопустиво била би употреба силе према хомосексуалцима или према било коме ко се разликује од већине, само зато што је различит. И према таквим изгредницима свакако треба примењивати оштре казне.

Најновије упозорење Синдиката правосуђа је да радници ћуте, а власт ради шта хоће. Како је то могуће кад у околним државама синдикати имају много веће активности. Да ли су синдикати расцепкани и некоординисани или је нешто друго у питању.

– Социјални дијалог функционише само у Немачкој, на веома специфичан начин у Јапану и нигде више на свету; остављам по страни Шведски и Норвешку. То је превише велика тема за кратак одговор, али полазна тачка није деоба постојећег богатства или сиромаштва, зависно из ког угла се гледа, него привредни развој. Па у тим оквирима, када је цело друштво окренуто развоју, можемо да имамо услове за аутентичне синдикате и синдикалне лидере.

Оно што сада видимо у ЕУ су неуспешни протести синдиката иако имају тачну полазну констатацију, а то је да криза није настала због радничких права, него због похлепе банкара и државника. Како се неуспешни протести гомилају видимо клизање друштава ка ванинституциалним решењима, тј. клизање ка решавању конфликта оружјем.

Држава је изјавила да нема снаге да збрине пензионере и препоручила приватне пензионе системе. Колико је то реално и поуздано.

– То је лицемерје највишег степена. Па управо ова власт је уништила приватни пензиони фонд самосталних делатност тако што га је силом закона припојила државном пензионом фонду и одмах потрошила све резерве новца које је тај фонд приватника имао.

Тачно је да држава не може да настави да из буџета издваја око две милијарде евра сваке године за пензије. Да буде јасније читаоцима, преко износа који ми запослени уплаћујемо на име доприноса за пензионо осигурање из буџета се додатно уплаћује још две милијарде евра годишње.

То је, како које године, 25-30 одсто од укупног прихода буџета, и то је апсолутно неодрживо. Решење, међутим, нису приватни пензиони фондови, мада тај систем треба развијати зато што је неопходно брзо радикално растерећење буџета, а систем приватних пензионих фондова озбиљније ефекте не може остварити ни у средњорочним, а камоли краткорочним роковима, већ систем докапитализације пензионог фонда, како смо то уз подршку 400.000 грађана и синдиката у 2006. години предложили у форми целовитог законског предлога.

Овде желим да јасно кажем: лаких решења и решења добрих за све слојеве друштва нема и у стању у које је Србија доведена не може их ни бити. Питање је само да ли ћете више оптеретити радно способно становништво или оно које то није. Да ли ће цех у већој мери платити деде и бабе или деца и унуци. Али цех погрешних избора има се  платити и ту не треба имати илузија.

Вестинет

Читајте без интернета: