Цар Самодержавни или Антихрист всеја Расии?

Било једном Московско Царство,мрачно острво тамјана, крви и безропотног трпљења зла.Живљаше у њему покорни, помало дивљи народ под Царем безумним, крезубим, суровим, који попут слепог миша леташе по дворцу, чекајући Страшни Суд! Грозног Цара тресла је есхатолошка грозница, жудња за новим Небом и новом Земљом.Жудео је за Божијом Правдом, а творио је неправду! Кажњавао је бојарску опозицију тешком медвеђом шапом! У туробном Царству, без радости и светлости, где Цар личи на дивљег клошара, окружен злокобним опричницима, и надменом јуродивом свитом, суманутом Царицом, издваја се, на белом снегу, лик мудрог и смиреног митрополита Филипа.Духовни дуел између Ивана Грозног и соловецког игумана завршава се Јудиним пољупцем и мученичком кончином Филипа.

Поштовани читаоци, реч је о филму Цар, редитеља Павела Лунгина, који се приказује у руским биоскопима од 4.11.2009. Псеудоисторијска драма о духовном човеку и бруталној власти, почиње и завршава се историјским фалсификатима! Наводно, 1565. године пољски краљ Зигисмунд осваја руске градове, хара глад, царски опричници спроводе крвави терор. Пољаци освајају стратешки важан Полоцк,разјарени Цар Иван Васиљевич убија поражене бојаре! Дивља гордост и окрутна тиранија, огрнута је побожним плаштом јеванђељских поука и старозаветних псалама, којима махнити Цар оправдава свој крвави пир. Лунгин игнорише историјску истину, да у то време на пољском фронту влада мир,воде се преговори, Полоцк је руски град до 1579.

У филму све је просто: Грозни Цар мучи и убија невине људе, које Митрополит Филип брани, па га Цар са опричницима прво мучи у цркви, осуди на смрт, па помилује, и окованог шаље на вечно прогонство у манастирски затвор! Дању опијен влашћу, суров, ноћу, аскета у молитвеном клечању и покајању, Цар, рафинирани садиста, брутални кнез крваве руске Апокалипсе духовно се бори са кротким Филипом, оваплоћењем руског идеала светости! Из злослутне таме израњају бледа лица руских бојара, крволока опричника Маљуте Скуратова, медвеђа њушка, одсечене кнежевске главе, људске утробе и страх, кикот царске луде и пакосне дворске свите! Нема сукоба, побеђује ледени страх, јер је од почетка Грозни Цар зло, немиран, као Јаков се рве са Богом у молитви и сатаном у мрачним гресима.Речју, претеча антихриста, у свој пуноћи православног учења!

Први део филма је МОЛИТВА: Цар се моли, док из далеког Соловецког манастира у Москву стиже његов друг из детињства, игуман Филип, који на путу спасава јуродиву Машу, којој су опричници убили родитеље.Цар га наговара да постане митрополит и поклања Маши икону Пресвете Богородице! Филипов синовац креће у рат и саветује стрицу да се удаљи од Цара. Игуман ипак постаје митрополит и моли Ивана да буде милостив према народу.

Други део је РАТ:У тешким окршајима, Руси побеђују, јуродива сиротица са иконом у реци, чудесно се руши мост пун пољско-литванске коњице, па се бојари као победници враћају у Москву! Међутим, пољско-литванска војска осваја Полоцк.Митрополит скрива бојаре, гневни Цар хоће да казни све, „и живе и мртве“, јер је „као човек грешан, али као Цар праведан“.Ухапшене главни опричник Маљута Скуратов жигоше усијаним гвожђем.

ГНЕВ:Цар тражи да митрополит суди издајницима.Филип види да су признања изнуђена мучењем и одбија да потпише смртне пресуде.Лунгин Ивана Васиљевича приказује као Нерона или Калигулу, који, уместо лавова, на своје кнежеве пушта медведа, који черечи двојицу, и када напада митрополитовог синовца Количева, појављује се Маша са иконом. Животиња оставља рањеног бојара, лизне икону и убија девојчицу! Ужаснути митрополит немо се спушта у арену да узме икону. Потом, на служби, не даје благослов Цару, који га напада са стражом, рашчињава и тера да гледа погубљење синовца, чију главу му баца у руке.Окованог измученог митрополита затварају у манастир.

ВЕСЕЉЕ ЦАРА:Немачки авантуриста Хенрик фон Штатен гради Питочни гарадок( градић за мучење), за народно весеље и забаву, уз мучење затвореника! Царска луда Васијан цитира Апокалипсу, пореди Царицу Марију Темрјуковну са вавилонском блудницом, па га Цар спаљује на ломачи! За разлику од западних луда лакрдијаша, који под маском шаљиве глупости говоре горку лековиту истину, Лунгинова царска луда је ђавоимани лик, којег, гле, чуда, игра некадашњи глумац, свештеник Јован!

За то време, митрополиту на молитви падају окови, добија дар пророштва и исцељења. Он опомиње братију да ће ускоро бити убијен, а они оптужени за његову смрт, и исцељује слепог монаха. Игуман и братија бирају мучеништво и дочекују Цара, којем митрополит по други пут не даје благослов. Цар га целива као Јуда Христоса што је знак Маљути Скуратовом да убије праведника. Братија не даје тело опричницима, који их запале у дрвеној цркви, заједно са убијеним митрополитом. Цар долази у градић за мучење.Народ није дошао на крвави пир. На крају филма Цар је сам и пита:-Где је народ?

У бројним коментарима на филм, издвајамо:1.Зна се да је сукоб Цара и митрополита Филипа био 22. марта 1568, у Успенском храму Московског Кремља. Митрополит није благословио Цара и опричнике у монашким одеждама. Иван Васиљевич се разгневио али митрополит је и даље служио.Бојарска Дума, на Царев предлог лишава Филипа чина митрополита.Почетком новембра Црквени суд потврђује бојарску одлуку и тражи да митрополит служи 8. новембра. Током службе, царски љубимац Фјодор Басманов објављује да је Митрополит лишен чина, опричници му скидају свечане одежде.У филму Цар са опричницима, брутално мучи митрополита, који је наводно осуђен на смрт, па помилован на вечно прогонство, што историјски није тачно.

Зна се да је митрополит био у Успенском, па у манастиру Николе Старог у Китај городу, а затим у Тверу, у Успенском Отрочем манастиру, где је убијен у децембру 1569. Историчари нису нашли доказ да је Цар наредио убиство, нити је био код митрополита, као што је у филму. Овај манастир су срушили бољшевици, а не опричници, како показује Лунгин.

Николај Бурљајев, председник Међународног филмског фестивала Златни витез каже:-Са надом сам пошао на пројекцију, и на жалост изашао после пола сата.Павел Лунгин је на лажном путу, филм историјски није веродостојан.Прво, избор Петра Мамонова, за улогу Цара је погрешан, јер човек на лицу носи печат свог рокерског живота, личи на безубог вампира и скитницу.Могли су бар на рачун филма да му направе зубе. Иван Васиљевич био је за народ Милостиви, а Грозан непријатељима Русије!Опричину је увео као неопходан инструмент на одређено време, и укинуо кад је испунила своју улогу! Оцрњивање Цара, као тиранина и убице почео је историчар масон Н. Карамзин, у 9. тому своје историје. Лунгину сам предложио да погледа филм Бориса Лизњева Царско дело,којим смо отворили наш фестивал, где је показана документована истина о епохи Ивана Грозног, али Павел је рекао да је касно, већ је завршавао свој филм.

Међутим, Лунгин каже да је током снимања филма Острво, у Петровој јуродивој жестини, и хумору, препознао црте Цара.

Историчар Вјачеслав Мањагин, аутор више књига о Цару, уредник часописа Први и Последњи и библиотеке Сербски Крест упутио је отворено писмо председнику Медведеву и Државној комисији за борбу против фалсификовања руске историје, са захтевом да се филм као антируски историјски фалсификат повуче из биоскопа, и као порнографија, емитује искључиво приватно.Мора се заштитити достојанство Цара, великог државника и патриоте, који је ударио темеље Руске Империје,-закључује Мањагин, и додаје да је емитовање филма на Божић пљување на руску историју. Историчар Игор Фројанов уценио је филм као антируски, историјски нетачан и пристрасан, са изразито антимонархистичким набојем.Др Михаил Бабкин, аутор више књига о РПЦ, указао је на бројне нетачности, изнете у филму, а Лев Усикин закључује да је филм историјска лаж.

Многи свештеници су оценили да бивши глумац, свештеник Охлобистин, у улози царске луде, саблажњава људе и понижава свештенички чин.Такође оцењују подлим нападом на Православље епизоду кад подивљали медвед лизне икону Пресвете Богородице и убије Машу.Као да у руској историји није било много чудесних избављења заступништвом Пресвете Богородице! Отац Јован се обратио Свјатјејшем Патријарху Кирилу са молбом да га рашчини!

За улогу митрополита Филипа, Олег Јанковски добио је благослов Партијарха.23.фебруара 2008. године почело је снимање филма, по сценарију Алексеја Иванова, на територији суздаљског Спасо-Ефимијевог манастира, где је реконструисана стара Москва 16. века, Опрични дворац, Питочни гарадок.Снимање је почињало молебаном светитељу Филипу.Историјски филм, о две године у животу Цара, је редитељев суд о Московском Царству, као кошмару, о односу власти и Цркве, која, у руској традицији, никад није изван, али је увек изнад политике!

Ко чини добро, испуњава вољу Божију, Ко се власти противи, Богу се противи,-понавља Лунгинов Цар.По мудрим речима благочестив, по делима, безуман, Лунгинов лик Цара је бич, који лукавим целивом, као змија убија праведника.Лунгинова Царица се злобно церека, и садистички ужива у мучењу бојара, иако је пре тога заточена у манастир.Овде је реч о драматуршкој омашки, а што се историје тиче, 1565, Цар је прешао у Александровску Слободу, а Царица Марија остала је у Кремљу, и умрла три месеца пре митрополита, 9.септембра 1569. после поклоничког путовања са Царем у Вологду.

Ирина Короткова из музеја Александровска слобода,каже да је после првог дана снимања филма, сав снимљени материјал био неупотребљив! Олегу Јанковском ово је била последња улога. Упокојио се у мају 2009.године.

Цар Иван Грозни, није ни први ни последњи оклеветани руски владар. Његово величанствено дело није давало мира руским непријатељима. Он је војно, политичи, економски и културно подигао Русију, увећао са 2,8 на 5,4 милиона квадратних км! Освојио је Казанско, Астраханско Царство, Северни Кавказ, Западни Сибир, Ногаинску Орду, број становника се у његово време повећао за тридесет посто. Цар Иван Васиљевич утврдио је изборне месне органе власти, мрежу државних основних школа, државну пошту, стајаћу војску, основао 155 градова и тврђава, започео штампање књига.За педесет година владавине, осудио је 5 хиљада људи на смрт, сто годишње, за убиства, силовања и тешка разбојништва.У његово време, у 16. веку, у Енглеској је обешено само 70 хиљада скитница! У Француској су римокатолици за само једну Вартоломејску ноћ побили 20 хиљада протестната! Да ли је баш Иван Грозни највећи крвопија?

Показати Руског Цара, са шапком Мономаха на глави, Божијег Помазаника, као лудака и садисту, компромитовати државника који је сабрао руске земље око Великог Московског Кнежевства, тако да гледалац после филма осећа само презир, може само неко ко вешто игра на берзи идеја, где скачу акције историјске истине о руској прошлости! Народ тражи истину. Лунгин вешто подмеће кукавичије јаје историјске лажи, маскирано аскетско-монашким стилом.Његов либерални подвиг је ипак од лукаваго, да кроз филм-вирус напада руски духовни имунитет!

Неки историчари сматрају да је ствар у томе што Павел Лунгин сувише дуго живи на Западу, у Паризу, а иначе није Рус, и зато на спољашњи, уметнички начин, из либералне хуманистичке перспективе покушава да објасни чудо руске историје. А Свјатјејши Патријарх Кирил нас учи:-Либерализам човека чини слабим. Русија није Европа.Недопустиво је да спољашње силе, по својим цивилизацијским и културним мерилима оцењују оно што се дешава у Русији.На крају, поносни смо на Цара Ивана Грозног, који је пореклом Србин, по женској линији, из породице Јакшић.

Радмила Војновић
vradmila@ya.ru

Читајте без интернета: