Оливер Вуловић: Цртица испод црте

Ниски представници Србије и висока представница Европе су се опет успешно договорили како да током још једног обешчашћивања старице Србије у ОУН (просек година у Србији 41-а), иста изјави да јој је током обешчашћивања оно као такво мање сметало  у односу на труње које је са опанака током подигнутих ногу пало народу у очи, јербо ће избора.кад-тад бити па је само то малкице незгодно.

Од Драшковићевог лизања Олбрајтине крваве ручерде и његовог потписивања СОФА споразума некада, преко ЕУЛЕКСА, МСПа и Генералне Скупштине ОУН данас, не престаје низ самопонижавајућих поступака  ове територије наспрам којих је Кумановски споразум заиста војно-дипломатско ремек дело. Ем што је потписан после истинске а не шминкерске борбе за резултат је и оставио Космет у каквом-таквом државно-правном јединству са остатком Србије. Јеремић тврди на РТСу да се мало шта после изгубљеног рата може урадити, а даме и господо рат се тада није ни завршио ни изгубио, он је једноставно Кумановским уговором био прекинут.

У таквим изјавама, попут поменуте Јеремићеве, огледа се суштинско лицемрје и превара евроамеричке инсталиране хунте у Србији са Председником Републике који је пар минута по завршетку последњих парламентарних избора претио граћанским ратом ако неко и случајно  помисли да направи коалицију супротно његовин претходним договорима. Све ово заливено машкарадом на промоцији 130-е класе официра тзв. Војске Србије на којој није било Руса а на којој се два пута помиње командант Националне гарде Охаја и одаје почаст свим погинулим од напада Ал Каиде на Америку а не помиње се ни један погинули српски војник и где се о функцији војске говорило само у смислу антитерористичког деловања, довољно говори да је дно провалије на видику и да смо путању добрано погодили и узели залет са којег скретања неће и не сме бити.

Ово друштво није само политички биполарно у односу на Космет већ је и клинички шизофренички квадриполарно када је сам систем вредности у оцењивању сопственог опстанка и смисла националног и државног постојања у питању. Ми смо болесни и за разлику од некадашњег Болесника на Босфору који је са правом губио окупиране територије па се сходно томе и праведно опоравио и данас га ето да нам „сређује“ Рашку област, ми смо болесници са дубоким аутодеструктивним синдромом који као такав олако поклања своје територије, смањује биолошку основу и потпомаже расељавање сопственог народа. Наша болест је без радикалних захвата неизлечива. Муле нам владају целом једном регијом, терористички команданти нам проглашавају приватне државе на историјским територијама, наркомафијаши одсецају од морске обале, а хипобанкини миљеници од Вјводине суседну државу. Народ се намерно изгладњује јер тако гладан мисли само о глади, а сељацима се на модеран начин без секире и крви смањују стада толико и тако да се путем монопола има пити само европско млеко у праху и јести генетски измењено европско месо. Више се за Србе не мора говорити да се праве луди. На општу евро срећу ми смо заиста постали и луди и истрошеног и неупотребљивог организма и организације. Морам да завршим ову цртицу јер сам и ја већ добио први сиптом – повраћа ми се.

Оливер Вуловић

www.olivervulovic.com

Читајте без интернета: