Да ли је могућ православни антихероински фронт?

Споразум Србије и Русије о борби против трговине наркотицима није подударан намери Београда да се приближи Европској Унији и НАТО пакту, који је означен као фактор који иде на руку индустрији хероина у Авганистану. Тим пре што је албанска НАТО држава на Косову и Метохији, која ужива и наклоност Европске Уније, једна од најважнијих станица за трговину наркотицима на свету

Споразум Србије и Русије о заједничкој борби против трговине наркотицима, потписан у понедељак, засенио је праву малу кампању, која је претходила у српским медијима у страном власништву. Кампања је имала за циљ да докаже како српске банде, тобоже, контролишу безмало светску трговину наркотицима, што упркос запаженом српско-црногорском криминалном присуству на подручју Јужне Америке свакако није истинито.

 

Минстар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић и директор руске Федералне службе за контролу промета наркотика Владимир Иванов, обавезали су се да ће две земље сарађивати на сузбијању трговине наркотицима. Споразум предвиђа да потписнице на захтев једне земље истрагу спроводе на територији оне друге. Иванов је споразум описао као озбиљан корак ка пресецању балканског пута дроге из Авганистана према Европи.

 

Споразум је у Србији дочекан са симпатијама. Али, поставља се питање његовог раскорака са званичном, проевропским стремљењима земље. Ако Србија жели у ЕУ, мораће да успостави и одржава односе са албанском НАТО државом на Косову и Метохији. А управо је албанско НАТО Косово најзначајнији транзитни центар за трговину наркотицима у Европи. Уз то, сам Иванов је више пута управо америчко присуство у Авганистану означио као фактор који иде на руку индустрији хероина.

 

Подаци о трговини авганистанским хероином за сада не погодује Србији и Русији. Становништво две православне државе велика је жртва те пошасти. Отприлике, свака трећа хероинска смрт у свету догоди се у Русији. На Русију отпада око 20 посто светске потрошње авганистанског хероина. У Русији опијумских наркомана има колико у целој Европи, а 90% њих узима дрогу из Авганистана.

 

Није зато чудно што управо Русија инсистира на сузбијању хероина, који из Авганистана стиже у Русију и Европу. Занимљиво је да је Иванов изјавио да је балкански пут дроге, чија је одскочна даска управо албанско НАТО Косово, поново актуелизован пре деседак година, када је Авганистан постао највећи произвођач хероина на планети.

 

Сам Иванов је у једној од својих ранијих изјава подвукао да талибани у производњи хероина не учествују значајним процентом, а да Американци и њихови савезници борбу воде само против њих, док остале произвођаче опијума препуштају неефикасним локалним властима. Авганистанске плантаже опијума због тога производе данас два пута више него цео свет пре десет година.

 

Споразум Србије и Русије о борби против трговине наркотицима зато није подударан намери Београда да се приближи Европској Унији и НАТО пакту. Тим пре што је албанска НАТО држава на Косову и Метохији, која ужива и наклоност Европске Уније, једна од најважнијих станица за трговину наркотицима на свету. Сам Иванов је рекао да су експерти Европола и УН закључили да је територија Косова и Метохије значајна логистичка база за даљу дистрибуцију хероина. Додао је и да је наркомафија гипка у деловању и да представља глобални изазов.

 

Ипак, почетком јула ове године објављена је препорука Глобалне комисије УН о наркотицима, коју предводи бивши генерални секретар Кофи Анан. Комисија је препоручила декриминализовање употребе “лаких” дрога и легализацију давања “тешких” дрога на лекарски рецепт.

 

Русија, која је можда највећа планетарна жртва трговине наркотицима, овоме се успротивила. Констатовано је да не постоје “лаке” дроге, али су медији у западној Европи и у САД одмах почели да популаризују идеју Глобалне комисије УН.

 

Лако је уочити да се препоруке Глобалне комисије не односе на питање производње биљака од којих се добија хероин, него на питање легализације и дозволе употребе дрога. Због тога ће бити драгоцено ако Србија и Русија буду размењивале информације и спроводиле заједничке акције, јер је то највише што у овом тренутку могу да ураде. Разуме се, све док Србија не ступи у ЕУ и буде приморана да поштује нова правила игре.

 

Албанско Косово, одскочна даска за трговину наркотицима, веома је важан сегмент евроатлантске политике. Биће то чињеница са којом ће српска спољна политика морати да се суочи кад-тад у процесу нормализације односа са Приштином. Споразум са Русијом о заједничкој борби против трговине наркотицима тада ће постати бесмислен, а Србија ће од жртве можда постати саучесник те велике глобалне преваре.

http://serbian.ruvr.ru/2011/08/24/55108660.html

Читајте без интернета: