Гадафи о разбијању Југославије


Овде ћемо рaзмотрити онај део говора, који је одржао председник и вође ал Гадафи на 46. Генералној скупштини УН, а тиче се разбијања Савезне Југославије. То чинимо зарад бољег упознавања и нашег научног занимања за балканска питања. Том приликом Вођа је дословце ово рекао: „Није смело да се догоди Југославији, као једној миробљивој земљи која је себе градила циглу по циглу, пошто ју је разрушио Хитлер, да јој дођемо ми и да је по други пута порушимо, као да смо ми нови Хитлер… Недопустиво је то… Југославија… Савезна Југосалвија, миробљива земља коју је подигао Тито, херој мира, циглу по циглу, и када је умро Тито ви долазите и комадате је, комад по комад, за ваше личне империјалне интересе… Па, како ми остали после тога да будемо спокојни, када се то догодило мирољубивој земљи Југослаавији?! Да ли је мирољубива Југославоја представљала опасност по било кога? Никада! “

У потврду ових Вођиних речи може се рећи да су империјалистички кругови водили медијску пропаганду потив Савезне Југославије читавих десет година, од Титове смрти па све до 1990. године, све док спољни фактори нису разбили ову мирољубиву земљу подржавајући усташке елементе у Хрватској, а који су се ослањали на иста она начела на којима је била створена НДХ 1943. под вођством Анта Павелића, да би потом сепаратистичка плима запљуснула Словенију и да би на Божић 1991. дошло до оног што се назива признањем, захваљујући отвореној немачко-ватиканској подршци, што је довело до одвајања Хрватске и Словеније. Следило је потом мешање које покренуло грађански рат у БиХ и затим обмана вођства СДА које повлачи потпис са тзв. Лисабонског споразума 1992. године, тог споразума који је требало да оконча сукоб у тој републици, да није било уплитања америчког амбасадора у Београду Цимермана. Америка је следила политику Blow of the sore, потпали свако рањиво место према Савезној Југославији, па је током преговора у Дејтону 1995. поставила на сто питање косовских Албанаца, у време када је ситуација на Косову и Метохији била мирна и није било проблема. То је подстакло Шиптаре на југу Србије да уђу у анархију и дестабилизују политичку ситуацију на федералном нивоу. Геостратешки положај Савезне Социјалистичке Југославије представљао је камен спотацања за кретање НАТО снага у правцу север-југ, уз постојање старих рачуна које су памтили неки и неке суседне државе, као нпр. Аустрија која није заборавила убиство царског престолонаследника у Сарајеву од стране једног младог Србина, Гаврила Принципа који је припадао Младој Босни која се противила окупацији Босне од стране аустроугарског империјализма. Ни Немачка није могла да заборави своје војне жртве на просторима Југославије у току Другог свтеског рата које јој је нанела Народна ослободилачка војска под командом покојног Јосипа Броза Тита. Суседна пак Албанија није престала да сања о успостављању Велике Албаније на рачун територијалног суверенитета Југославије. И баш како је рекао Вођа: Савезна Југославија, која је себе градила циглу по циглу, тако је и срушена – циглу по циглу!

ПИШЕ: ДР ЏАФЕР САХИБ АЛ МАХДИ
Објвљено у либијском дневнику ал Џамахирија, 12. јануара 2010.
Превео: Раде Божовић.

Читајте без интернета: