Свет, чија је основна идеологија Колонијални Либерализам, налази се у дубокој системској кризи. Извор тренутне кризе је у САД. Пред нама је други талас глобалне кризе. Непостојање програма који доноси излазак из кризе створио је изузетну непопуларност америчког председника Барака Обаме (његов рејтинг је пао са 88% на 22%).
1. Хипотеза распада Сједињених Америчких Држава
9. септембра, 1998. године на конференцији под називом „Информациони рат“ у Аустрији (Линц), први сам поставио хипотезу о могућности колапса САД у 2010 на шест делова. Протекло време је показало да САД не може да реши проблем свог спољног дуга. Када сам био у Линцу, спољног дуга је било 2 трилиона америчких долара, данас је то 14 трилиона америчких долара. То је, за 12 година, раст од седам пута.
Показатељи потенцијалног колапса САД
* Од 50 америчких савезних држава, 49 њих, односно 98% свих америчких држава, има буџетски дефицит.
* Петнаест америчких држава су прогласиле државни суверенитет (Тексас, Јужна Дакота, Оклахома, итд), а 25 других америчких држава разматра такву могућност.
* Динамика раста банкарских неуспеха, односно, преглед банкротстава САД: 2007 – 3, 2008 – 25, у 2009 је чак 140 банака банкротирало, док је у 2010-ој – закључно са половином новембра 2010. – у питању 146 банака које су доживеле банкрот.
* Повећање незапослености на 10,0% (у неким земљама и до 31%). Према подацима стручњака реална незапосленост у САД досеже 21%.
* У САД, број гладних породица од 2007 до 2009 се удвостручио. Према званичним подацима, прошле године, око 15% америчких домаћинстава је доживело несташицу хране због високог нивоа сиромаштва и економске кризе у земљи. Према извештају УСДА (Унитед Статес Департмент оф Агрицултуре – Америчко Одељење за пољопривреду), реч је о најмање 17 милиона домаћинстава, или 50 милиона Американаца, укључујући најмање 17 милиона деце. У јесен 2010, број гладних Американаца је порастао и достигао 69 милиона.
* 50 милиона Американаца нема здравствено осигурање.
* 38 од 50 држава одбијају да спроведу реформу здравствене заштите.
* САД су одавно заузели прво место у свету по броју менталних болесника. У 2010, драматично повећан број ментално оболелих Американаца (према неким ауторима то је скоро 2 пута и достигла 63 милиона људи). Само међу америчким ученицима 17 милиона људи редовно користе антидепресиве. Током протеклих 40 година у америчким институцијама менталног здравља је погинуло више Американаца него што је умрло у свим ратовима које укључују САД од 1776. године.
* Разлика у приходима између богатих и сиромашних у САД у новембру 2010 достигла рекорд – 1 наспрам 15.
Показатељи спасења САД
* Раст неслагања против политике Обаме – 12. септембар 2009, у знак протеста митингу у Вашингтону присуствовали су 1,2 милиона људи, и 28. августа, 2010 у Вашингтону протест такође окупио више од милион Американаца.
* Избијање америчке револуције (вођа конгресмен Рон Пол, главни републикански кандидата за изборе у 2012, бори се за повлачење америчких трупа из Немачке, Ирака, Авганистана, и захтева укидање Систем федералних резерви).
* Креирање током пролећа 2009. године новог друштвеног покрета Теа Парти (Tea Party), делујући за очување духовних и моралних вредности, јаке породица, итд (Одржао сам предавање активистима у Тексасу у новембру 2009). Представници покрета су остварили фантастичну победу на изборима у САД новембра 2, 2010.
До 2012 модел либералног колонијализма који је заснован на „три стуба“ – долар као светска валута, идеологија колонијалног либерализма и војна моћ САД-а, може престати да постоји.
2.Британска империја – организатор светских ратова и криза
Глобална криза је показала агонију колонијалног модел глобалног развоја, развијеног од стране британске империје. То је било крваво и нечовечно столеће, где су у циљу да се сачува колонијални модел управљања, Шпанија, Португалија, Француска, Холандија и Британска империја организовали трговину робљем у Америци и Азији, и то је подразумевало убијање десетине милиона црнаца . Да би се постигла светска доминација британске империје системски се спроводила глад у Индији у 19 веку (године глади усмртиле су 40 милиона хиндуса). Затим, десетине милиона Кинеза у 19 веку су били жртве опијума, који је на десетине тона илегално увезен на територију Кине од стране Британаца, који су главни произвођачи и кријумчари дроге у свету.
Ништа слично никада се није догодило у Русији, која је била МОРАЛНИ ГОСПОДАР ЕВРОПЕ након усвајања доктрине „Москва – Трећи Рим“ и почетка његове примене од стране великог руског цара Ивана Грозног.
У циљу стварања Светске Британске империје са глобалним империјалним парламентом, 1891. године основано је друштво „Округли сто“ (Round Table). Ово друштво је било укључено и у формирање „Савета за међународне односе“ (Council on Foreign Relations) у Њујорку.
Један од циљева Округлог стола био је да се Сједињене Америчке Државе врате под окриље Британске Империје. Главно средство за постизање овог циља враћања САД-а под контролу Британског царства био је стварање Система федералних резерви (приватна компанија за финансијске услуге које контролише приватна банка у Енглеској) 1913. године. Симултано задатак је био да се ослаби Руско царство (да не може да помогне САД), које је у периоду 1861-1864 помогло САД-у током грађанског рата, слањем две ескадриле у Њујорк и Сан Франциско, за заштиту северњака од напада британске морнарице.
Дакле, 1891. године, под покровитељством британске обавештајне службе, створен је интелектуални центар за вођење глобалног информационог рата Британске империје за светску доминацију. Верујем да је ово центар и био је дуго времена штаб информационог рата против Русије и СССР-а. Ту је развијена и главна идеја организовања Првог светског рата, стицање колонијалне територије од стране других царства (немачке и турске), уништавање Православног руског царства.
Ту је Британска империја против Русије покренула глобални информациони рат који се наставља и данас. Као део вековних анти-руских информацијских операција у Лондону је организовала рат против Русије (руско-јапански рат 1904-1905, итд), уз подршку терориста и бољшевика организовали су и збацивање самодржавља у 1917. Британска обавештајна служба спроводи успешне информационе операције на фронтовима тајног ратовања, чиме је обезбедила и учешће Русије у рату против Немачке 1914. године
У 20. веку, Британска империја, организовала је два светска рата, у којем је убијено више од 70 милиона људи. Русија је изгубила у тим крвавим масакрима које организује Британска империја више од 30 милиона људи.
Британска империја организовала је обарање руске монархије у фебруару 1917, неколико месеци пред победу руског оружја, када су руске трупе већ биле у близини Багдада и Цариграда, у непосредној близини британских колонија. Агенти Британске империје (Јаков Свердлова и Лав Троцки), организовали су монструозно убиство породице православног цара руског царства, препознатљиво по својој суровости, чиме су превазићени чак и нацистички злочини у СССР-у (спаљивање села Кхатин) и амерички у Вијетнаму (спаљивање села Ми Лаи).
Хитлер је под спонзорством Британске империје напао Стаљинов Совјетски Савез. Прво је обезбеђен процес успона Хитлера на власт, а затим 80% од оружја у нацистичкој Немачкој било је финансирано од стране Енглеске Банке (Bank of England). Ко ће одговарати за Минхенски споразум, за организацију Другог светског рата, холокауст над совјетским народом (у окупираној територији страдало је 10,7 милиона људи).
Ми смо победили фашизам, захваљујући духовним и моралним вредностима. Време је да се концептуално замени јудео-протестантски модел света (модели либералног колонијализма), који је развијен од стране идеолога британског царства и који је довео до два светска рата.
Нови модел света – Православно-католички. А кључну улогу у његовом стварању и спровођењу припада Русији.
По први пут јавно о потреби да се замени јудео-протестантски модел и створи православно-католички, говорио сам 30. априла 2010, говорећи на Католичком универзитету у Милану, највећем Католичком универзитету у Европи (42.000 ученика). Ја нисам случајно изабрао тада Милано за овај проглас, већ зато што је у овом граду цар Константин Велики прогласио хришћанство, давне 313. године, као званичну религију Римског царства.
3. Доктрина „Москва – Трећи Рим“
Моја земља – велика Русија – срце Евроазије, центар креативне снаге људске цивилизације у протеклим миленијумима.
Велики руски кнез Александар Невски – заправо је почео евроазијске интеграционе процесе у 13 веку. Он је направио стратешки политичко-војни савез са Златном Хордом (средњевековна монголска држава), чиме почиње процес интеграције Евроазије на основу духовне и моралне вредности православља.
Након усвајања глобалне доктрине Волотск – Филофеја „Москва – Трећи Рим“, територија Руса – Русија стално се шири, иде изван граница Евроазије, чак и у северноамерички континент (Аљаска, Калифорнија). Кључну улогу у успешној имплементацији ове доктрине припадала је Ивану Грозном, потомку првог римског цара Августа Октавијана.
Лажи, клевете и изругивање великог руског цара Ивана Грозног из филма П. Лунгина „Краљ“, који је објављен 2009. године, део су глобалног информационог рата против Русије. А у ширем контексту овог филма – реч је о глобалној информационој операцији, не само против Русије, већ против евроазијских интеграција.
Ударцима на Првог руског цара, противници наше отаџбине настоје да униште државност Русије која је креативни центар духовних и моралних снага у Евроазији. Информационе операције против Ивана Грозног су започеле британске обавештајне службе (које су организовале тровање њега и његове три жене) у 16 веку. Али, прави организатори вишевековног информационог ратовања су идеолози и идеологија либералног колонијализма, који егзистирају на основу трговине робљем и трговине дрогом. Модел државног развоја који спроводи Иван Грозни (забрана ропског рада, идеологија популарне монархије, Земскы Собор), фундаментално је различит од модела либералног колонијализма којим се руководе многе земље Западне Европе.
Наша победа у Другом светском рату и врхунско дело С. Корољева и Јурија Гагарина освајањем свемира су били резултат углавном чињенице да је Стаљин после 1934. године почео процес имплементације доктрине „Москва – Трећи Рим“ у новим историјским условима.
После доласка на власт у Совјетском Савезу Никита Хрушчов идеје Волотск – Филофеја постају блокиране. После 1991. године земља је изгубила позицију светског лидера у многим областима. Модернизација Русије је стално блокирана од стране идеолога либералног колонијализма, уз помоћ специјалних операција и акција које предузимају пре свега у сфери информисања и идеологије.
4. Распад СССР као резултат информационог ратовања
Успешне процесе модернизације Русија је доживела три пута – у време владавине великог руског цара Ивана Грозног (највеће територијално проширење), за време цара Николаја II (пораст становништва за 60 милиона људи, или раст 50% у периоду од 23 године) и за време генералисимуса (посебан војни чин највишег ранга) Стаљина ( раст БДП-а у периоду од 10 година за три пута).
Након највеће геополитичке катастрофе 20-ог века – распада Совјетског Савеза, Русија још није повратила иновативни и економски потенцијал на ниво РСФСР из 1990. године.
Совјетски Савез се распао као резултат систематског и наменског понашања против СССР-а, глобалног информационог рата, који је почео у августу 1943. године, у Квебеку, на иницијативу Винстона Черчила. Главни директор информационог рата против СССР-а, Винстон Черчил, активно је руководио емигрантску владу Пољске у борби против СССР-а. Британска обавештајна служба је развила план приступа Пољске Домовинске армије снагама Црвене армије (план „Бузха“, односно „Олуја“).
План је био направљен са циљем да пољске снаге ослободе велике градове, нарочито Варшаву, пре уласка совјетских трупа у исте и да тако на тај начин успоставе ту режим, који је под контролом Британске империје. Онда су пољске јединице под контролом Лондона, заједно са деловима Вермахта морале да крену у офанзиву против совјетских трупа, да заузму Западну Украјину и Белорусију. Међутим, Хитлер је преживео тада атентат и СС трупе су брутално потиснуле устанак. Узгред у гушењу устанка су били активни као део СС јединица и грађани СССР (Западна Украјинска СС дивизија – Галичина, Први Источно-муслимански СС пук, 29-а (руска) Вафен-СС дивизија, разне козачке јединице, итд.).
После неуспеха завере против Хитлера, стварна моћ у нацистичкој Немачкој пада у руке СС Рајхсфирера Хајнрих Химлера. Међутим, директор информационог ратовања, Черчил, приморан, почео је да успоставља контакте не више са Вермахтом, него са СС снагама. Директор и организатор информационог рата, показаће се после, је А. Далс, припадник ОСС у Европи. После неуспеха операције „Валкира“ и покушаја да закључи сепаратни мир са Хајнрих Химлером, у пролеће 1945, Черчил издаје тајну директиву како би се припремили планови напада на СССР. Већ 22. маја НЕМОГУЋИ план је био спреман (две недеље након победе над фашизмом „- највиши степен неморалности).
Напад је био да осмишљен се стави пола милиона англо-америчких трупа преко северне Немачке. Заједно са њима да делује и 100.000 припадника немачке армије, који су формирани од остатака Хитлеровог Вермахта по наређењу Черчила. У нацистичкој униформи, са Хитлеровим оружјем, под командом истих официра. Трећи светски рат је треба да почне 1. јула, 1945 нападом 47 западних дивизија. Стаљин је преко совјетске обавештајне службе сазнао злокобне планове бивших савезника. Јуна 29, 1945 совјетске трупе у Немачкој су неочекивано промениле позиције, заузимајући повољнији положај.
Стаљин је истовремено организовао неколико информативно-пропагандних операција, током којих је цео свет сазнао за немачку војску Винстона Черчила, и он је био приморан да ту војску расформира. План за војну агресију на Совјетски Савез се распао. Али, откривена је врло подмукла намера.
После неуспеха овог плана докази до промена информационом ратовању против Совјетског Савеза. У јесен 1945, на темељима „Савета за иностране односе“ у Њујорку је креиран Главни штаб информационог рата против СССР-а који је предводио Ален Далс. Врхунац успеха у информационом рату за противнике Совјетског Савеза је био избор на место генералног секретара Централног комитета КП СССР-а Михаила Горбачова. Номинација Михаила Горбачова – победа оних који су промовисали овог некомпетентног каријеристу.
Коначан пораз је започео глобалистички-троцкиста Никита Хрушчов, који је уништио стаљинистички систем контра-обавештајних активности које су осигуравале највише органе власти, што је постепено довело до „слабих карика“ у Совјетској номенклатури и јачања западних обавештајних агенција.
Никита Хрушчов је почео процес идентификовања и регрутовања у Совјетску номенклатуру потенцијалних издајника и агената под западним утицајем, као и њиховог постепеног напредовања на кључне позиције у КПСС и совјетски КГБ. Два најочигледнија примера – члан Политбироа Александар Јаковљев и заменик шефа обавештајне службе КГБ генерал Олег Калугин (узгред, званично осуђен пре неколико година због шпијунирања за САД, осуђен у одсуству, јер живи у Вашингтону, под покровитељством ЦИА). Године 1959, обојица су били на пракси на Универзитету Колумбија.
Нажалост, вирус издаје, још увек је присутан у руској интелигенцији, о чему сведоче догађаји из јуна-јула 2010 у САД у вези са хапшењем руских грађана. Ове чињенице срећемо и код других руских служби безбедности.
Избор главних идеолога информационог рата против Совјетског Савеза је био прецизан (Збигњев Бжежински, Хенри Кисинџер, Д. Рокфелер). Горбачов је био „одабран“ у 70-им годинама, као потенцијални кандидат за улогу лидера-уништитеља СССР-а од стране Генералног штаба информационог рата против Совјетског Савеза („Council of Foreign Relations). Он није био једини кандидат. Али, он је највише обећавао у смислу особина личности (нарцисоидни каријериста). Дакле, он је био адекватан за кретање ка врху у комплексној хијерархији Централног комитета КП СССР. Лако подговорољив, Горбачов је могао да усмери проблеме СССР-а у процесе дезинтеграције и распада. Горбачов је намерно уништио своју земљу. У супротном, просто је немогуће објаснити смањење златних резерви СССР-а за 11 пута! (2 140 тона), од 1985 до 1991. Истовремено, спољни дуг СССР-а је порастао више него петоструко.
Све ове акције су спроведене под личним руководством Михаила Горбачова. Авиони војног ваздухопловства тајно су превозили злато СССР-а у Франкфурт на Мајни – престоницу европских финансија. Када је све процурело у јавност и после бројних совјетских војних лидера који су говорили против ове невероватне корупције, 28. маја 1987 организовано је слетање М.Раста лаким авионом у Москву, што је постао повод за обрачунавање са онима који протестују против злоупотребе злата, са војним лидерима у Министарству одбране, Ратног ваздухопловства и Ваздушне одбране.
Пљачка злата Русије се десила два пута у 20. веку. Златне резерве Руске Империје 1914. године биле су највеће на свету (око 4 хиљаде тона). Али као последица деловања британске обавештајне службе, која је организовала Фебруарску револуцију 1917. године и каснијим трагичним догађајима које доводе Стаљина после Лењинове смрти, остало је само 22 тоне злата. Нестанак више од 2 хиљаде тона злата за 6 година, организовао је уништитељ Совјетског Савеза Михаил Горбачов. Чак и у најтежим деведесетим годинама под руским председником Борисом Јељцином, златне резерве Русије су увећане за пола, али се нису смањиле као што је то било за време Горбачова када су смањене чак за 11 пута. У 21. веку, Русија је достигла удвостручење златних резерви и сада оне износе 734 тоне.
5. Јавни Трибунал за Михаила Горбачова
Веома важан духовни и морални предуслов за успостављање интеграција Евроазије представља успостављање јавног трибунала о Михаилу Горбачову за распад Совјетског Савеза, планирано за 20.август 2011. године у Москви.
Мени је било велико задовољство видети резултате гласања радио слушалаца у живом програму Руске новинске службе (РСН) 20. августа 2010. Више од 78% слушалаца је подржало позицију аутора. Марта 31.ог, 2010, за време емитовања на радију Финам ФМ, 87% слушалаца подржали су моју идеју јавног трибунала о Михаилу Горбачову за распад Совјетског Савеза. Кривица тог нарцисоидног вође и разарача пред народом СССР-а је немерљива.
За време Горбачове елите у Совјетском Савезу, у року од 6 година, створена је Специјална либерална Команда – Специальная либеральная Команда (СЛК ) – под вођством Горбачов -Гајдар „Г-Г“. Главни циљ СЛК – помагање у распаду Евроазије, уништавање индустрије у евроазијском простору. Преци СЛК „ГГ“ су либерални интелектуалци Русије са почетка 20 века, који су мрзели своју земљу до те мере да су слали телеграме у Јапан да јапанске снаге заузму Порт Артур и униште руску морнарицу, укључујући и крстарицу Викинг.
Захваљујући професионалности патриота из КГБ-а, ГРУ и комплексним војним снагама које су окруживале Бориса Јељцина, Горбачови злокобни планови саткани у Лондону од стране његових патрона (грађански рат, распад Русије у 25 делова, итд) у августу 1991. су прекинути. Русија је била сачувана од колапса, али спасење Совјетског Савеза није успело. Распад Евроазије 1991. године је спроведен.
6. Август 2008 – почетак реинтеграције Евроазије
Будуће спасење света зависи од будућности Русије. А будућност Русије – јесте интеграција Евроазије.
У августу 2008, Русија је победила. То је победа руског духа. Кључну улогу у духовној и моралној победи играли су Дмитриј Медведев и Владимир Путин, генерали Шаманов и Наговитсин, дипломате Лавров и Чуркин, диригент Гергијев и војници свих руских војних снага.
Недавно, руски председник је направио три важна корака у духовном и моралном смислу, линија Победе Руског Духа у августу 2008: Посетио је Курилска острва, посетио је Порт Артур и добио од Јужне Кореје Заставу крстарице Викинг. Дакле, председник је показао стратешки правац за развој духовне и моралне компоненте у нашем друштву.
У ствари, у августу 2008. године је против Русије покренута глобалистички прљави информациони рат. Активно учешће у томе су узели пре свега амерички и британски медији. Програм СиЕнЕн-а, БиБиСи-а и других медија доминирали су антируским материјалима и садржајима. У САД, Великој Британији и неколико других земаља су интензивирани напори да се формира негативан имиџ Русије (број негативних текстова о Русији је 14 пута увећан од броја позитивних).
Главни идеолог америчких глобалиста је агент британске обавештајне службе, Збигњев Бжежински, дубоко укорењене у америчкој политичкој елити током педесетих година 20. века. Понекад и про-западни либерали делују у информационим операцијама америчких глобалиста који покушавају да спасе долар од колапса на рачун Русије. Једна од главних „информационих труба“ амерички глобалиста је Б.Поснер – човек који води телевизијски Први канал.
Време после Петодневног августовског рата на Кавказу, након што су анти-руске информације блокиране, показало је да идеолози либералног колонијализма имају своје присталице унутар политичке елите Русије. Главни проблем који је истакнут у току многих дискусија – јесте јавна организација, управљање и одлучивање у области информисања која проистичу из усвајања „Доктрине о безбедности информација Русије, у условима повећања глобалне економске и геополитичке конкуренције у свету“ из 2000. године.
Након сузбијања Грузије и њених спонзора (лидера америчких глобалиста Чејнија и Рајсове), Русија није могла да успостави ефикасан систем информационог ратовања и одбране. Зашто? Мој одговор је ово – глобалистички идеолози су уложили Херкулове напоре да блокирају проналажење решења у јесен 2008., користећи чињеницу да припадници бивше Горбачовљеве команде (Г-Г) чине око 40% од руске владајуће елите (у раним 90-им, овај проценат је био и већи). Од 1. јануара 2009 могао је да почне да ради нови руски систем информација ратовања. Али, док то није …
Ми морамо озбиљно да се припремимо за информационе ратове и да их побеђујемо! Како?
Русија у блиској будућности мора да створи систем информационог ратовања.
Да ли је било ефикасног система информационе одбране раније у Русији? Да, било је. Основа тог система се састојала од Стаљинове личне интелигенције, СМЕРШ-а и Совјетског Информативног бироа – СовИнформБиро. Захваљујући овом систему, наши људи под вођством генералисимуса Стаљина (син руског генерала Н.Пржеваљског) су 1946. године поразили Британску империју. Државници Русија треба постепено да поврате и обнове неке елементе стаљинистичког победничког система информационог ратовања и одбране. Неки моменти његове ефикасности за добробит наше Отаџбине су нам познати из предивног филма СЕДАМНАЕСТ ТРЕНУТАКА ПРОЛЕЋА.
Препоручљиво је да се размотри могућност стварања специјалних организационих, менаџмент и информационо-аналитичких оквира (алата) који могу да обављају организационе, управљачке и аналитичке функције за пројектовање и вођење процеса информисања (и дефанзивних и офанзивних).
Русији, како би постала центар духовног и моралног кретања Евроазије, потребно је:
1. Доминација духовних и моралних вредности Православља у информационом простору Русије.
2. Блокирање ширења у информационом простору Русије материјала који промовишу насиље, окрутност, недостатак духовности. Култ насиља и окрутности на телевизији Русије требало би да буде замењен култом духовности, знања и креативности.
Да би се постигли ови циљеви треба да се успостави систем посебних структура информационог ратовања.
Кључне компоненте система:
1. Државни Савет за духовни и моралну информациону политику.
2. Саветник председника Русије за духовну и моралну информациону политику.
3. Спољнополитички државни (стандардни и Интернет) медији.
4. Комитет информационе безбедности Русије (информационе службе безбедности, обавештајне информационе службе, Центар за анализе и прогнозе, Специјални биро за информисање).
Даља интеграција Евроазије захтева хитно успостављање ефикасног информационог одбрамбеног система Русије, обзиром да информациони рат против Русије не престаје.
7. Руско-Кинески Савез – услов за Евроазијске интеграције
Уверен сам да је спасење света од модела либералне колонијализма који вуче људске цивилизације у амбис самоуништења оствариво. Евроазијска двојка – Русија и Кина, у извесном смислу чине „круг спасења“ целог света. Потреба заштите човечанства од модела либералног колонијализма који проповедају данас глобалисти и њихове америчке присталице (про-западни либерали) у разним земљама широм света је неопходност.
Стабилност и просперитет у свету у 21. веку се може постићи само кроз стратешки савез између Кине и Русије. Русија и Кина су стратешки савезници и партнери. Совјетски Савез је помогла Кини у 20. веку да избегне понављање опијумског геноцида које је народ Кине доживео током 19. века, у организацији Британског царства, када је убијено више од 100 милиона људи и када је та земља постала колонија западних држава. У току својих говора и састанака у Пекингу у јануару 2009, покушао сам да та своја гледишта предочим највишој елити Кине. Време је показало да су моје посете Пекингу биле успешне.
Горко је искуство кинеског народа због геноцида у 19. веку. Моћно кинеско царство, (становништво је тада чинило око 500 милиона људи) претрпело је пораз у опијумским ратовима. Тек 150 година, уз подршку Совјетског Савеза, Кина је обновила становништво. Наркотици (опијум) су били специјално оружје масовног уништење које је користила Британска империја према кинеској популацији. Ово тужно историјско искуство не сме да се понови. Подсећам да је британска империја била главни дилер дроге током 19. века. Покушаји кинеских власти да се супротставе продаји британске дроге резултирали су страном интервенцијом. Продаја дроге је била суштински део буџета Британске империје. На морал и етику у Лондону се никада није мислило.
Узгред, наркотици сада представљају начин за уништење руске популације. УН процењују да сваке године у свету авганистанска дрога убије 100.000 људи: једна трећина њих – грађани су наше земље.
Слабљење кинеског царства је почело након што је Први опијумски рат организован против Кине од стране Британије, Француске и САД. Након тога је дошао грађански рат (1851-1864 г.), што је поспешила страна интервенција. Циљ је био обезбедити продају наркотика у замену за стварне робе. Окупатор је користио грађански рат за своје потребе (као што је то чинио и у Русији у 19. веку). Долази 24 – 25. октобар, 1860 када је потписан Пекиншки уговор у којем кинеска влада пристаје да плати Британији и Француској обештећење, отвара се за спољну трговину Тјенцин (трећи највећи град у Кини), омогућавају коришћење кинеске популације као радника (coolies) у колонијама Велике Британије и Француске. Те 1860. године, окупационе снаге дивљачки разарају Летња царску палату. Непроцењиве колекције порцелана палате по налогу Лорда Елџина су опљачкане.
Тужно искуство 19. века не сме да се понови. У последњих неколико година нагло су порасли контакти између лидера Русије и Кине. Последњи састанак између премијера Русије и Кине успешно је одржан у Санкт Петерсбургу, пре неколико дана – „Тигар Форум“. Позиције Русије и Кине о кључним питањима савременог света су исте или сличне. Ово ствара јединствену прилика да се изврши заједничко планирање активности спољне политике чији је циљ обезбеђивање стабилности у свету.
8. Консолидација елита – есенцијални услов за интеграцију Евроазије
Интеграција Евроазије, захтева стратешки договор разних елитних група, пре свега, прагматичних технократа, државника и либералних патриота. Важно је да се обезбеди неутралност прозападних либерала, тако што ће им се објаснити историјска неминовност долазећег колапса „либералног колонијализма“. Међутим, позив про-западних либерала на „Перестројку 2“ мора бити упућен хитно од стране руских државника. Фебруар 1917. не би требало да се понови!
У том смислу, аутор сматра за сходно и као најбољу опцију за консензус руске елите, званично и јавно објављивање главних стратешких циљева Русије!
Русија се може успешно развијати само ако приступи реализацији сопственог геополитичког пројекта – Интеграција Евроазије у оквир Евроазијске Уније 2012 године.
Лидер нове међудржавне заједнице – Евроазијске Уније би требало да постане премијер Владимир Путин. По мом мишљењу – он је најбоља фигура да се обезбеди процес интеграције. Судбина савремене Русије зависи од заједничких напора елитних група, пре свега, прагматичних технократа, државника, либералних патриота. Језгро консолидација треба да буду државници Русије. Изузетно је важно искуство победе државника Кине.
Кључни задатак у 2011. години – да се обезбеди неутралност прозападних либерала и команде (Г-Г), разумно и јасно им објаснити историјску неминовност растуће и надолазеће пропасти идеологије либералног колонијализма. Међу прозападним либералима су и искрени и погрешни људи. Са њима смо дужни стрпљиво и озбиљно разговарати.
9. Будућност Русије – Интеграција Евроазије
Представићу Вам мишљење зашто је пројекат стварања Евроазијске уније (ЕУ-2) у стању да буде лансиран као руски глобални геополитички пројекат развоја у 21 веку, интегрициона национална идеја Русије и савезничких народа Евроазије. Руководећи се развојем идеја Александра Невског и Ивана Грозног, Русија је дужна да буде језгро интеграције Евроазије, чувар њених традиционалних духовних вредности.
Поред тога, идеја Евроазијског Савеза је развој најуспешније геополитичке доктрине наше Отаџбине – „Москва – Трећи Рим“. Штавише, идеја Евроазијског Савеза је развој мишљења истакнутих руских филозофа (К.Леонтљева, Н.Данилевскога, Л. Гумилева). Оптимална идеолошка формула која ће омогућити успешну транзицију Русије у нову фазу светске цивилизације, по нашем мишљењу је формула Евроазијских Интеграција, на основу духовних и геополитичких гледишта Александра Невског, цивилизацијско-филозофског учења – Руског Космизма (В.Федоров, Владимир Вернадски) Гумилевових идеја и модерних модела процеса интеграција Европске Уније.
Православна Русија – упориште духовне и моралне вредности, омогућила је појаву научне теорије Нооспхере (теорија о људској мисли, уму, разуму), која је отворила пут човечанства у космос – тј. руски космизам, заснован на духовним и моралним вредностима које су најпотпуније очуване у Православљу. У своме деловању су такви филозофи и научници, као што су Н. Ф. Федоров, Н. А. Умов, К. Э. Циолковский, В. И. Вернадский, А. Л. Чижевский. У филозофском наслеђу руске религиозне мисли – В. Соловјев, Флоренски ПА Булгаков, Берђајев – такође преовладава линија блиска идејама руског Космизма.
Дакле, „руски космизам“ је јединствена појава у светској историји. Руски космизам је претрпео не само целу руску духовну историју, већ је претрпео и духовну историју својих предака – Троје и Рима. Историја Русије – прича о сталној борби духовних и материјалних вредности. Русија је победила непријатеља само када су јој приоритет биле духовне вредности.
Евроазија – то је велика табла за цртање за оркестар аутентичних цивилизација посвећених иновативном духовном и технолошком пробоју. У том контексту, представљам пут постепеног успостављања Евроазијске уније у 2012. години, користећи конструктивно искуство евроазијског јединства старо хиљадама година (свеевроазијски национализам Трубетскога), међудржавних система ЕУ, ЗНД (Заједница Независних Држава) и ЕВРАЗЕС-а. У Евроазијској унији могу бити два главна града и центра (Северни – Санкт Петербург, Јужни – Алма-Ата).
Уверен сам да су Евроазијске Интеграције у националном интересу свих земаља, јер је Евроазија је главни глобални центар за формирање нове ноосферно-духовне цивилизације.
Први корак је направљен – је стварање Царинске Уније, јануара 1, 2010. године између Русије, Белорусије и Казахстана. Током недавног сусрета са Дмитријем Медведевим, председник Украјине, Виктор Јанукович, такође не искључује улазак Украјине у Царинску Унију.
Евроазијске Интеграције захтева развој интеграционе идеологије засноване на духовним и моралним вредностима руске идеје великих мислилаца наше Отаџбине (М.Ломоносов, Ф.Достоевский, Н.Бердяев, Н.Данилевский, А.Ильин, В.Вернадский, Ф.Тютчев, итд.). Развијена интеграциона идеологија ће бити прихватљива за већину и код елите (прагматичних технократа, државника, либералних патриота) и у целом друштву.
Главна компонента идеологије интеграције је развој људских потенцијала, прелазак из робне економије на економију знања, знанствена индустрија и производња, високе технологије и интензивне иновације. У том циљу, важно је припремити глобалну информативну кампању и прославу годишњице велике Победе руског духа – 12. април 1961 – Први лет у свемир Јурија Гагарина.
10. Интеграциона идеја – идеја патриотизма и консолидације
У државној интеграционој идеологији Русије, потребна је идеологија интелектуалне и духовне слободе, патриотизма и државности.
Идеологија Евроазијске Уније (основне тезе).
Прва тачка формирања Идеологије Евроазијске Уније – јесте оно што би се могло назвати исконске, традиционалне вредности руског народа. Данас, ове вредности се виде сасвим јасно.
Патриотизам.
То је осећај поноса према својој земљи, славној историји и достигнућима. Ово је сећање на Битке на Леду (1242), Битка код Полтаве (1709) и Курска (1943). То је тежња да наша земљи буде лепша, богатија, јача, срећнија. То је извор храбрости, постојаности и снаге народа. Изгубивши свој патриотизам и национални понос и достојанство, ми ћемо избрисати себе као народ који је способна за велика духовна дела и задатке.
Државност.
Русија је била, јесте и биће велика држава. Русија има дубоку историјску традицију. Држава је увек играла важну улогу у животу руског народа. Државност – то је Александар Невски и А.Суворов, Александар Пушкин и Сергеј Јесењин, А. Матросов, и Јуриј Гагарин. Друштво очекује успостављање државности које исходи из традиције и тренутне ситуације у земљи.
У овом контексту је веома важно дело Високопреосвећеног Јована, митрополита СанктПетерсбуршког и Ладошког.
ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ СУКОБА. Поруке руском народу.
Санкт-Петерсбург-1995,
Издавач: Царско Дело.
(одломци)
Стр.11 Руска саборност – свест о духовном заједничарењу народа, укорењеност у заједничком служењу за опште добро, друштвена дужност.
Стр.11 државност – свест о одговорности свих за све, одговорност сваког појединца за морално здравље друштва и снагу државе.
Стр.12 државност – национална свесност народа који је преузео на себе црквену послушност и одговорност за „уздржаност“ (према речима апостола Павла) до смрти у Сатанином свету зла.
Стр.13 Свако мора да схвати да Православна Русија има непријатеље који мрзе наш народ због своју привржености Истини, због своје лојалност у верском служењу, својим хришћанским изворима и коренима. Схватите да ако желимо да преживимо – морамо научити да заштитимо себе, своју веру, своје светиње…
С.35 Пут државотворности.
1.Јединство политике и морала.
2.Јединство народа и владе.
3.Међунационално јединство.
4.Средства државотворности
Отачаствена историја, која је тако богата друштвеним катаклизмама, искуством проверена као оружје у борби са Невољом. То је Сабор, црква и земљиште, а не само полазна тачка за успостављање реда на руском тлу.
Стр.48 Православна Црква – јединствен отачаствени и историјски друштвени механизам, непромењена током векова.
Стр.48 Највеће верске групе у Русији су православље и ислам. Вековима оне постоје једне поред других, али упркос многим политичким сукобима муслиманских земаља са Русијом, њихови међуверски односи увек остају добри и коректни. Руска држава уопште (за разлику од „цивилизоване“ Европе) никада није имала унутрашње верске ратове.
Стр.109 Главни правци државотворности.
1.идеолошко-философски.
2.домаћинско-економски.
3.државничко-организациони.
4.унутрашња политика.
5.спољнополитички.
6.војно-одбрамбени.
7.демографски.
8.информациони.
Стр.125 Русија ће неизбежно постати фокус, кључна тачка универзалне борбе између добра и зла, творећи бесмртну душу човека.
У савременом свету, суверена власт земље – пре свега у области информација и интелектуалних и духовних снага, морају да буду лидер у развоју и примени напредних технологија, обезбеђујући висок ниво заштите људи, омогућавајући безбедност и одбрану националних интереса на међународној сцени. Политичке елите и људи морају да схвате да, ако желе да преживе – треба да науче да заштите себе, своје светиње!
Духовност
У наредном историјском периоду вредности су знање, информације и комуникације. То предочава већу улогу креативности и духовности.
Русија је дужна да уђе у нову историјску еру као водећа светска духовна сила и духовна држава. Наше традиционалне духовне и културне вредности и наше конкурентске предности, у споју са кључним фактором савременог економског раста – научним и технолошким напретком, могу и треба да обезбеде решење за историјски задатак просперитета Русије у трећем миленијуму.
Социјално партнерство
Чињеница је да су у дугој руској историји тежње ка колективним облицима живљења увек доминирале над индивидуализмом. На много начина је и огромно пространство Русије дефинисало такав став. Побољшање сопствене позиције, већина Руса повезује са колективним напорима. Овакви ставови преовлађују данас. Ово треба да узимају у обзир најодговорнији за социо-економску политику државе.
Евроазијске интеграције
Време је за савез евроазијског простора заснован на концепту Л.Гумилев, а на основу постојећег историјског искуство суживота. Идеја уједињења треба да постане идеја Дијалога Цивилизација.
Идеологија Евроазијске Уније – легура, органско сједињење Патриотизма, Државности, Духовности, Социјалног Партнерство и Евроазијске Интеграције. Од виталног је значаја омогућити овакав свет.
11. О оснивању Евроазијске Уније (Евроазијског Савеза)
Лидерство новог међудржавног уједињења – Евроазијске Уније – обавеза Владимира Путина. Још једна политичка фигура тог стратешког размера у Евроазији не постоји. Уверен сам да је интеграција Евроазије у националном интересу свих земаља, јер је Евроазија главни светски центар за формирање Нооспхере и духовне цивилизације.
Кључни савезници у интеграцији Евроазије су државници САД, Кине, Немачке, Италије и Француске. Државници Русије и САД заједно су победили идеологе либералног колонијализма у августу 2008. године.
Евроазијска унија – добровољно удружење међудржавне интеграције у Европи и Азији, где је однос заснован на духовним и моралним вредностима и на основу принципа дијалога и сарадње међу цивилизацијама. У ЕУ-2 (Евроазијска Унија), по нашем мишљењу, ми прво треба да створимо заједнички духовни и морални информациони простор, развијајући духовност и стваралаштво, истовремено блокирајући промоцију окрутности, насиља и неморала.
Такође треба да се успостави јединствено унутрашње тржиште, ублажити ограничења слободног кретања робе, капитала и радне снаге између земаља, формирати јединствени монетарни систем (заснован на руској рубљи) са једном управљачком монетарном институцијом.
Челни човек Евроазијске Уније – највиши званичник одговоран за обезбеђивање сигурности и одрживог духовног и економског развоја земаља у ЕУ-2, јесте Председавајући Колегијума лидера националних држава чланица Евроазијске Уније.
Нацрт Декларације о стварању Евроазијске Уније (Евроазијски Савез – ЕС)
Децембар 30, 2012
1. Међудржавно уједињење као добровољни савез равноправних народа.
2. За сваку државу је загарантовано право да слободно иступи из савеза.
3. Приступ Евроазијској Унији је отворен за све евроазијске државе, како онима постојећим, тако и онима које могу настати у будућности.
4. Нова савезна држава заснована на основним принципима духовних и моралних вредности евроазијских народа, узајамног поштовања и сарадње међу братским народима у духовној, хуманитарној, политичкој, економској, војној, и информативној сфери.
5. Чланице Евроазијске Уније, у свом развоју се руководе на основу сопствених националних, историјских и духовно-моралних вредности.
Алгоритам
Фаза 1. До 1. јануара 2012 стварање Координационе интеграционе групе заинтересованих држава ЗНД које развијају фундаменталне законе о формирању Евроазијске Уније, односно, Евроазијског Савеза.
Фаза 2. Уједињење три државе (Русија, Белорусија и Казахстан) у Евроазијску Унију 30. децембра 2012.
Фаза 3. Приступање Евроазијској Унији Украјине и Јерменије (до 30. децембра 2013). Појава трећег центра Евроазијске Уније – Кијев.
Фаза 4. Приступање Евроазијској Унији Киргистана, Таџикистана, Узбекистана, Молдавије, Монголије, и Туркменистана (до 30. децембра, 2014).
Фаза 5. Приступање Евроазијској Унији Турске, Сирије, Азербејџана (до 30. децембра, 2016).
Фаза 6. Приступање Евроазијској Унији неких других земаља (до 30. децембра, 2020). Потенцијално стварање четвртог центра Евроазијске Уније – Београд (Србија).
Идеја Евроазијске Уније – је руски концептуални одговор на изазове глобализације. Русија треба да постане духовни лидер света, на основу идеје Православља, руског космизма и свеевроазијског национализма.
Времена да се превазиђе глобална криза нема пуно – до децембра 2012. Искрено се надам да ће се 30. децембра, 2012 догодити стварање Евроазијске Уније.
Надам се да ће на америчким председничким изборима у новембру 2012. године победити представник народног покрета Чајанка – „Tea Party“ (као што је конгресмен Рон Пол из ове организације, или можда његов син, победио на конгресним изборима у САД 2. новембра, 2010). Покрет Теа Парти је покрет правих америчких родољуба. Након чега ће НАТО престати да постоји, а америчке трупе ће бити повучене из Немачке, Ирака и Авганистана, активности система Федералних резерви, створеног 1913. године, ће бити прекинуте.
То би значило да ће се у САД-у десити Друга Америчка Револуција, револуција против издајничких и похлепних делатеља „либералног колонијализма“ – израбљивача, дилера дроге, душеубица, бездушних информационих манипулатора и финансијских шпекуланата. То ће уједно одржати и Европску Унију и надам се да ће Русија бити духовни лидер света и језгро уједињења Евроазије.
Напомена: Излагање на Конференцији „Стратегија иновативног развоја
Русије као посебне цивилизације у 21. веку“ (Сорокинска читања), МГУ,
Москва, 1.12.2010
Руски оригинал:
http://www.panarin.com/comment/16047/
Српски превод Вјекослава Церовине преузет са:
ЕКСКЛУЗИВНО: ЕВРОАЗИЈСКА УНИЈА 2012. ГОДИНЕ