Истина ће нас ослободити

др Милан Булајић, председник Фонда  за истраживање геноцида

Истина ће нас ослободити

Да ли је Србија спремна да  се суочи са утврђивањем истине и одговорности за геноцид, почев од клеро-усташке Независне Државе Хрватске до данас? Који су разлози да премијер Србије и председник Владе Србије обмањују јавност тврдњом да је Србија поднела контратужбу против Хрватске, када то никада није учинила?   Има ли право српска јавност да зна због чега се скрива од јавности чињеница да је председник Међународног суда правде, највећег судског органа УН, чији је Статут саставни део Повеље УН,  два пута пред Владу Србије поставио рок да поднесе против- тужбу , а она је тражила уочи Санадерове посете Београду одлагање до 22. марта 2010. године? Чему манипулације око тужбе Међународном суду правде и после Санадерове посете тврдњама да Хрватска повлачи своју тужбу?  Шта, као хришћани, можемо да опростимо, а шта не смемо да заборавимо уочи 64. годишњице ослобађања концентрационог логора Јасеновац која се обележава 22. априла о.г? О овим питањима, разговарамо са др Миланом Булајићем, председником Фонда за истраживање геноцида, аутором преко 60 књига o овoj тем сматрајући да је расветљавање проблема геноцида животно питање српске нације и српских држава.
Да ли је српско друштво, после деценија неправди и понижења у 20.веку , пропагандом и политиком Америке и ЕУ проглашено кривцем за растурање Југославије и ратове на њеном тлу, изазваши србофобију светских намера, спремно на духовни и морални препород? Хоћемо ли и 21. век провести као таоц и под уценама спољних фактора, или смо на путу да се поново конституишемо као историјски самосвесна нација која је критична према свим својим грешкама, злочинима и заборавом у историјским догађањима последњих шест деценија?
-Нисмо спремни. Ми радимо против себе.  Ја сам  дубоко веровао  у Истину . Верујем и данас. Верујем у оно што је записано у Светом Писму „Истина ће вас ослободити“. Сви се куну у истину, а нико је нежели. Навешћу најдрастичнији пример . Република Хрватска је поднела тужбу против Југославије због кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида , донете 1948.године. На питање за шта нас Хрвати оптужују, заступник Југославије др Тибор Варади је изјавио да незна. Обратио сам се директно  Међународном суду правде у Хагу и у року од четири дана у моје поштанско сандуче је стигла комплетна тужба. Они нас туже за за Славонију где је њихова  војска  извела геноцидну акцију “ Бљесак“, туже нас за Крајину одакле су протерали 200.000 људи !
Међународни суд правде је наредбом од 14.септембра 1999. године одредио да Југославија поднесе противружбу до 14.септембра 2000.године, да би га продужила на 14. септембар 2002. године. ! Нормално би било да смо  ми поступили по налогу Суда и  поднели тужбу  за злочине геноцида и у Другом светском рату и у периоду од 1991.- 1995. године а не они. Влада је скривала од јавности да је Суд два пута захтевао од Србије да поднесе против- тужбу. Влада Србије је губила време службеним постављањем питања надлежности Међународног суда правде да расправља питање одговорности за најтежи злочин – геноцид. Оставили смо тиме утисак да бежимо од суочавања за одговорност. Када се Међународни суд Правде прогласио надлежним, председник Тадић је изјавио да ће покренути контра- тужбу, па је заћутао.  Србија никада није поднема противружбу за злочине геноцида над Србима!
Уочи изненадне  Санадерове посете Београду, председник Владе Србије Мирко Цветковић  дао је званичну изјаву да ће он предложити колеги хрватском премијеру да повуче тужбу против Србије за геноцид, те да ћемо и ми одмах повућу против – тужбу. Наједном министра иностраних послова  Вука Јеремића , обзиром на његове изјаве у вези тужбе Хрватске за геноцид, као  personu grata  за Владу Хрватске , шаљу у Турску у време посете Иве Санадера , а председник спољнополитичких послова Мићуновић је послат у Загреб да преговара о посети Санадера. Мићуновићев задатак је био да понизи Вука Јеремића и тек када је то урађено, Санадер је пристао да дође у Београд. А како је дошао? 12. јануара о.г. службени представник Владе Србије је био у Хагу заједно са службеним представником Хрватске код председника Међународног суда и тражио одлагање подношења против-тужбе за 18 месеци. Пошто се Хрватска није сложила са тим, председник Суда даје рок до 22. марта 2010.године. А наш председник Владе предлаже повлачење противтужбе која није ни поднета! –
Премда су последњи грађански рат изазвали они који су проглашени српским жртвама, Срби су осуђени да су извршили агресију на Хрватску, Босну и Косово и Метохију чинећи етничка чишћења и геноцид. Који је пут препорода и спаса из српске трагедије у коју нас још дубље гурају страначке борбе које не граде разумну нову националну самосвест ?
-Питање оптужбе за геноцид у случајевима које сте навели је животно питање српске нације, српског народа и српских држава . То је важније питање од свих питања- избеглица, одузете имовине, пензија на којима се ипак ради. Ни Немачки Рајх није проглашен за геноцидан, а ако наставимо овако, прогласиће нас. Ми пре свега ћутимо ! Или слушамо лажи ! Прочитали смо у “ Новостима“ после пријема Хрватске у НАТО да је Месић изјавио да се разматра повлачење тужбе против Србије, што је Месић одмах демантовао, а једино је “ Press“ објавио његов деманти. Месић нас исмева, „Шта бунцају Срби?“ Чита ли ико на интернету шта хрватска влада и  јавност поручују Србима?
Фонд за истраживање геноцида је припремио књигу  на више од 2000 страна “ Геноцид није извршен“ где сам дао одговор на питања како је дошло до тога да српски народ толико страда,  ко је за то крив, како је дошло до геноцида и ратних злочина, улога муџахедина… Нико нема интерес да штампа књигу! Ја сам историчар, професионални  дипломата, доктор међународног права, имам ширину, био сам у дипломатској служби у Америци, Азији и говорим чињеницама а не теоријама завере. Кривци су Америка, Немачка и Ватикан . Да ли су наши политичари плаћени за ово? Неко може да буде плаћен, али шта ће му бити са унуцима?
У условима оптужби против српског народа и српских држава  за злочине геноцида пред Међународним судом правде и пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију, за утврђивање истине важно је постојање инситуција за истраживање и прочавање злочина геноцида. Одбор САНУ  за сакупљање грађе о геноциду је укинут 1994. у време  обновљеног геноцида. Државна комисија за ратне злочине коју је образовала Скупштина СФРЈ је такође укинута 1993. Савезна комисија за злочине против човечности и међународног права је одлуком Петооктобарске владе 2002. пасивизирана а грађа пребачена у СИВ 3.  Музеј жртава геноцида је исте године пасивизиран и пребачен у Крагујевац. Фонду за истраживање геноцида су одузете просторије и електронска технологија и ускраћена финансијска средства. Изучавање геноцида мора бити подигнуто на највиши ниво и морало би се институционализовати, а не као до сада препустити добронамерним појединцима.
Србија мора донети закон о забрани и кажњавању негирања злочина геноцида, минимизирања броја жртава и ревизије историјских чињеница.-
Европски парламент је донео одлуку да се 11.јул прогласи Даном муслиманских жртава у Сребреници, Ваш коментар  ?
-Када сам написао  књигу “ Улога Ватикана у НДХ“, пошто су ме  Хрвати разапињали, одлучио сам да одем у Ватикан и као научног истраживача Југославије примио ме је директор архиве Ватикана . Ово је оптужница против Ватикана, рекао сам , дошао сам по Истину а ако ми покажете  аргументима да нешто није тачно, исцепаћу рукопис. Нису ми дали службене документе. Мене није изненадио став Ватикана, нису дали ни Јеврејима. Али оно што данас са овим искуством не могу да разумем су Срби који сами себе оптужују и ништа, али апсолутно ништа не предузимају да би се истина доказала. Не да би себе бранили. Штавише, спремни смо да признамо непостојеће. Председник моје државе Борис Тадић иде у Сребреницу  и поклања се настрадалим муслиманима, а не долази у Братунац где је пострадало 3235 Срба  које знамо именом и презименом .Чије су српске жртве? У Сребреници је било злочина, али не геноцида, тврдим од 2003. године јавно на трибинама, на ТВ емисијама , у сучељавању са муслиманском делегацијом у “ Мосту“ Омера Карабега.  Војска РС није извршила геноцид. Они тврде да је у Сребреници убијено између 7. и 8.000 муслимана. До данас су дали имена око 2.000 људи, и то не да су убијени, него погинули. Могли су погинути  јер се нису предали Војсци РС, већ  су ишли на пробој кроз територију РС код Тузле, и ту их је највише изгинуло.
Не само Силајџић, већ и мој београдски колега проф међународног права Војин Димитријевић јавно су тражили да свако ко негира да су Срби извршили геноцид треба да иде у затвор! Веома ме је изненадио и председник РС Милорад Додик, који је изјавио, после пресуде Међународног суда правде да је у Сребреници извршен геноцид, да  геноцид нису извршиле институције РС, него појединци?! То ми још нико није објаснио. Необјашњиво је колики утицај на државну политику имају НВО у Србији.-
Министар иностраних послова Горан Свилановић је преко свог правног агента др Тибора Варадија једнострано повукао против-тужбу без услова, надајући се да ће муслиманска БиХ повући основну тужбу. Шта о томе зна српска јавност?
-Ја сам са групом међународних стручњака две године радио на против-тужби против Муслиманске БиХ, која је 20. марта 1993. поднела тужбу Међународном суду правде против Југославије за злочине против геноцида. Влада Југославије је поднела добро припремљену противтужбу 23. јула 1997. године.  Када је дошла нова власт 2000. године, Свилановић и Варади су одмах повукли ту тужбу без услова да они повуку своју тужбу. Већ је почела расправа пред судом а да јавност није обавештена зашто је повучена против- тужба. То може да значи да Србија не сматра да је над Србима у БиХ вршен геноцид џихада и муџахедина.  Таквом „одбраном“ наш представник је индиректно признао да је геноцид извршен, јер је рекао „Геноцид није извршен у БиХ, осим у Сребреници“.  Он је муџахедине споменуо само једном, када су Србију оптужили за парамилитарне формације . Стојановић је био помирљив –  ми смо имали парамилитарне формације, а ви сте имали муџахедине. Ја сам дошао до шокантне  чињенице да су муџахедини у БиХ ритуално одсекли главу 80 српских заробљеника, од чега је била једна жена. Имам имена и презимена. Српска држава ћути. Када су у Ираку једном Американцу одсекли главу, цео свет је брујао о томе, председник Буш је дигао нацију на ноге. Ја сам у траг тим злочинима дошао преко Међународног кривичног трибунала, на суђењу генералу Делићу. На том антисрпском Трибуналу аргументовано је доказано да су србима ритуално одсецане главе. Највише сам докумената добио преко немачких извора, преко Јергена Елзесера који је написао три сјајне књиге о рату у бившој Југославији, које су преведене на српски.  А наша држава ништа не предузима! –
Да ли Србија покреће питање ревизије злочина у систему хрватских усташких логора геноцида у Павелићевој НДХ , минимизирање жртава и ревизионизам Спомен музеја Јасеновац ?
-Недавно је “ Нова Далмација“ питала председника Тадића у време његове посете Хрватској, да ли Србија размишља о  питању обештећења Јасеновачких жртава. Ја сам био запрепашћен када сам прочитао да је он одговорио да то не долази у обзир сада јер би   пореметило односе у регији! Немци су обештетили Јевреје .Ни после 64. године од пробоја Јасеновачких  затвореника није утврђена истина о броју жртава. Број од 700.000 жртава није израз „српског мита о Јасеновцу“. Тај број наводили су хрватске институције и истакнути независни истраживачи. На делу је минимизирање клероусташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима па тако Славко Голдштајн 2005. године на комеморацији у Јасеновцу у пратњи премијера Хрватске Ива Санадера изјављује да се број Јасеновачких жртава креће између 80 и 100 хиљада ! Члан Хрватаске Академије наука и уметности Јосип Печарић је “ научно“ подржао  Јасеновачке жртве и изјавио да је живот од свих могућих узрока изгубило евентуално 3.000 људи, не више од 5.000.  Исти академик је предложио да ја, због писања, будем проглашен за ратног злочинца.  Попис жртава геноцида из 1964. године  је била стравична злоупотреба, када се дошло до цифре од  милион жртава рата, од чега  Јасеновцу испод 100.000  људи . Уместо да се изврши ревизија, Влада је издала наређење да се податци ставе под ембарго. Када сам направио Музеј жртава геноцида  са директором Савезног завода за статистику  поставио сам  захтев да се отворе те архиве. Констатовано је да је тај попис обухватао око 59% жртава, што нас одмах доводи до два милиона жртава. Наши историчари говоре о Јасеновцу као да је то логор на неком трећем континенту.-
Захваљујући Вашој подршци, у Њујорку је подигнуто обележје Јасеновачким жртвама. О томе се мало зна?
-На споменику жртвана усташког геноцидног логора Јасеновац у Бруклин парку , урезано је поводом 60.-годишњице, априла 2005.године „стотине хиљада Срба, Жидова и Рома, као и антифашиста многих националности“.
У току је покушај претварања усташког логора Јасеновац  у музеј холокауста, значи само јеврејских жртава!  Меморијални музеј Јасеновца новом поставком представља ревизију усташких злочина геноцида у НДХ. Уклоњен је и споменик Душана Џамоње “ јер се не уклапа у нови музејски постав“. Ово треба да наиђе на заједничку осуду Срба, Јевреја и Рома. Хадезеовска Хрватска наставила је  Павелићеву политику геноцида – етничког чишћења Срба у независној Републици Хрватској кроз милитаристичке акције Бљесак и Олуја уз подршку Немачке, Ватикана, САД  и НАТО војног савеза. Хрватски попис становништва из 2001.године показује да је број Срба, као конститутивног народа у Хрватској, спао на 4,7 % што представља остварење Туђмановог програма да у Хрватској не сме бити више од 3-5% Срба. Хрватска данас је довршен клероусташки програм НДХ !-
Може ли се злочин геноцида опростити ?
-Хрватски народ и Католичка црква немају покајања. Папа је два пута долазио, али није био у Јасеновцу. Поједини бискупи који су били нису Католичка црква. Познато је да се у Америци води велики дугогодишњи спор против Ватиканске банке, где им се ставља на одговорност да су злато Јасеновачких жртава и  Павелићеву архиву пребацили у Ватикан . Њихов грех је велики . Познато је да су  ликвидирали  и  католичке свештенике који нису хтели да служе Te deum Павелићу. Хрвати су постали народ без покајања а младим људима није скинуто оптерећење Јасеновца.
Како прећутани злочини утичу на Србију данас, колико нас то мења у духовном и етичком  смислу?
– Српска пострадања под клероусташком Хрватском , у Муслиманској Босни, под злочинима комуниста, на Косову и Метохији од стране шиптарских терориста су велико и озбиљно оптерећење које тражи  историјски одговор, реституцију и исправљање историјских неправди.
Нада Шакић, најмонструознија жена убица у логору Јасеновац, полусестра усташког злочинца Макса Лубурића и жена Динка Шакића, заповедника логора у Јасеновцу, мирно проводи старост у елитном старачком дому у Загребу. И поред доказа, суд у Загребу је ослободио кривице и тако показао зашто је 1998. затражио њено изручење од Аргентине када и суд у Београду. Уместо на робији, Нада Шакић ужива све привилегије достојне националног хероја и заслужног грађанина. Због чега Србија данас поново не тражи једног од највећих злочинаца над српским народом? –
Зашто је српској држави немогуће да пронађе гроб Драже Михајловића?
-Све се дешавало у Београду, не у прашумама Амазоније. Има живих сведока, има добрих истраживача, све се може утврдити уколико се жели. Треба да утврдимо истину, ради историје, ради морала. Сваком ко данас прича да му је неко сметао да буде поштен интелектуалац  не верујем. Мени нико никад није сметао. Данас неће да објаве моје књиге,не подржавају рад Фонда за истраживање геноцида,  па шта ?  Зар је дотле дошло да истину српског народа брани Милан Булајић у 81. години од своје пензије? Ја рачунам на то, то је део борбе, део живота, мораш се суочавати са тим.-
Какву сарадњу имате са Одбором за геноцид СПЦ ?
-Врло добро сам сарађивао са Синодом СПЦ, посебно са Митрополитом Јованом из Загреба. Одбор ме никада није позвао . Свети Синод је на моју молбу донео одлуку да ми се као директору Фонда ставе на расположење архиве Синода.. Мислим да би Одбор могао да буде од велике помоћи, далеко значајнији него што је био до сада. Ми још немамо Музеј жртава геноцида и неодложно је да  направимо спомен -обележје.Сматрам да је на Старом Сајмишту, на обали Саве, где су допловљавале жртве из Јасеновца, скупљане и сахрањиване у Београду, потребно направити овакво спомен- обележје.-

Славица Лазић

АНТРФИЛЕ 1:
Српски народ се прославио својим одбранама од Турака у Балканским ратовима где се жртвовао, гинуо и прсима ишао голорук. Сада прогањају генерале и  полицајце, као да је злочин бранити своју земљу. Никакав злочин није починио  генерал Лазаревић јер је бранио своју земљу, спасао је толике људе. Да их нису спасавали ишли би на војни суд.  Нико не спомиње генерале који су бранили Косово и државу , а осуђени су на  15- 25 година затвора. Шта ми радимо да их бранимо?  Зашто? Рамуш Харадинај је ослобођен, Насер Орић је ослобођен после тврдње Дел Понте о продаји људских органа, што је злочин над злочинима. У Гњилану су жену и људе  везали за кола и растргли их .  Шиптари су починили геноцид над српским народом. Откривамо страшне злочине и – ништа! Где је ту морал? На чему васпитавамо децу?

АНТРФИЛЕ 2:

Србија је бомбардована без икаквог међународно- правног основа. Побијени су толики људи , бомбардоване болнице, школе, аутобуси, телевизија- то нису били војни објекти. НАТО је починио геноцид над српским народом.

АНТРФИЛЕ 3:

Хрватска је тужила Србију за геноцид у Славонији, где је хрватска војска кроз војну акцију  „Бљесак“ извршила геноцид над Србима; за геноцид у Книну где је уз помоћ међународне заједнице извршила геноцидни прогон Срба. Србија није никада поднела против-тужбу против Хрватске !Председник Хрватске Месић на Београдској телевизији у присуству председника Тадића поручује да Срби треба да признају геноцид у Сребреници, а што се тиче  „Олује“-  „то је била законита акција хрватске војске за ослобођење узурпираних теритотрија“, као да су Срби у Крајину дошли из Србије, а не да су у Крајини живели пре Хрвата
.
АНТРФИЛЕ 4:

Постојала је сумња да је против-тужба против Хрвата уопште поднесена, јер о садржају те тужбе нису консултовани  избегли Срби из Хрватске, Фонд за истраживање геноцида, Веритас, нико тај текст није видео. Тек сада сазнајемо да су уочи Санадерове посете Србији, 12. јануара о.г. коагент Србије Саша Обрадовић и ко-агент Хрватске Андреја Метенко- Згомбић посетили председника Међународног суда правде у Хагу  који је одбио српски предлог за одлагање подношења против-тужбе 18. месеци и одлучио да Србија треба да поднесе против-тужбу до 22. марта 2010.године. То значи да Влада Републике Србије није уопште поднела против-тужбу, да ће је можда поднети. Влада Србије предлаже, дакле, повлачење тужбе коју никада није ни поднела!

Читајте без интернета: