Јова Марковић: ГАСОВОД ЈУЖНИ ТОК ПОМАЖЕ И ШТИТИ СРБИЈУ

 juzni-tok

 

           Радови на изградњи гасовода „Јужни ток“ кроз Србију званично починју у недељу 24. новембра, прецизирано је на састанку председника Владе Републике Србије Ивице Дачића и директора „Гаспрома“ Алексеја Милера. Истом приликом Ивица Дачић је изјавио да је гасовод „ Јужни ток“ једна од највреднијих инвестиција у Србији у последњих неколико деценија, а да отпочињање изградње овог гасовода наша земља остаје доследна у испуњавању Енергетског споразума који је потписала са Руском федерацијом и тако постаје регионални енергетски центар.

            У саопштењу владине Канцеларије за сарадњу са медијима, а коју је пренео ФОНЕТ, наводи се да је гасовод „Јужни ток“ вредан 1,7 милијарди евра, а значајан део пројекта изводиће домаће компаније. Један крак гасовода иде ка Македонији, један ка Републици Српској, а у плану је да један крак транспорује гас ка Косову и Метохији.

            Истим поводом после састанка са делегацијом „Гаспрома“ председник Србије Томислав Николић је истакао „ да реализација пројекта „Јужни ток“ је од изузетног значаја за привреду Србије… Промовише је у значајан економски фактор не само на Балкану него и у целој Европи“.

             Мора да се примети да наведене и друге сличне изјаве српских високих званичника о реализацији пројекта „Јужни ток“ су сигурно тачне и национално утемељене али се баш због тога код српске јавности постављају многа али неколико кључних питанја: Зашто реализација овог значајног пројекта толико касни у Србији; да ли су блокаде персонално политичког или стратегијског карактера и повезано са тим се питамо зар реализација пројекта „Јужни ток“ као последица данас изузетно негативног геополитичког положаја Србије по својој суштини далеко не превазилази економски значај пројекта.

             Стање то јест стални пад привредне активности у Србији су њена већ дугогодишња и дубока животна реалност. Тако да привредни раст од 2 % је постао недостижан привредни идеал. Постоји значајан застој у пољопривредној производњи, низак ниво инвестиција као последица све мањег прилива страног капитала и ниског нивоа домаће штеднје. Пропадање, то јест стални пад српске индустријске производње није економско стање од јуче, а стручњаци јасно упозоравају да би њен потпуни колапс могао да се спречи интензивирањем производње у фабрици „Фиат Србија“, ангажовањем домаћих индустријских предузећа у изградњи гасовода „Јужни ток“ и могућим обнављањем производње у смедеревској железери. Поред наведених општих разлога, пропасти данашње српске привреде, актуелне светске економске рецесије, неопходно је указати на потпуно национално неутемељену стратегију политичког и економског ослонца на запад. Не само због тога што би Србија могла да рачуна на приходе од транзита гаса, преко 2000 нових радних места и у перспективи изградње нових електричних ценрала на гас. Док и по проценама ММФ еврозону чека даље продубљивање економске кризе што мора директно да утиче на смањење капиталних прилива као и у увозне тражње. Узимајући у обзир глобалне економске параметре стања у српској привреди као и општу економску кризу и стагнацију у већини земаља Европске уније, неумољиво се намеће закључак да су досадашње блокаде и одлагања отпочињања пројекта „Јужни ток“ превасходно политичке, а не економске природе. Друга је ствар како би рекли геополитички аналитичари што „мека моћ“ често има тенденцију да постане „тврда моћ“, постане брана сопственом српском националном мазохизму, територијалној дезинтеграцији, државном разбијању, то јест самоуништењу.

              Свакако није само због тога директор „Гаспрома“ Алексеј Милер између осталог приметио „да је било одређених неспоразума с Министарством енергетике Републике Србије када се у одређеним аспектима приметило не само одсуство сарадње, већ и било каквог дијалога са НИС-ом али је изјавио наду да ће све потешкоће које су том приликом настале врло брзо бити отклоњене и сви неспоразуми решени“. Због свега што се до данас десило и општег политичког и економског стања у којем се Србија налази и као нација и као држава, 24. новембра, приликом свечаног отпочињања радова на изградњи гасовода кроз Србију, биће потписана још три документа: споразум о транзиту гаса кроз Србију, споразум о финансирању српског удела и посебни уговор са Владом Републике Србије.

Читајте без интернета: