Многи аналитичари наводили су почетком нове деценије да су банкроту најближи Аргентина и Пакистан. Аргентина, чији спољни дугови премашују 180 милијарди долара, почела је почетком деведесетих година прошлог века доследно да примењује економску „шок“ терапију ММФ (строга монетарна политика, циљно ниска инфлација и нереално висок курс националне валуте, подмиривање приспелих спољних обавеза узимањем нових зајмова), што је на крају довело до потпуног привредног слома и банкрота државне касе.
Након потпуног финансијског банкрота та земља је пре неколико година решила да откаже сарадњу са ММФ-ом и у релативно кратком периоду је почела нагло да се економски опоравља, бележећи високе стопе привредног раста и задовољавајући вишак у спољној трговини.
Најмање једна чланица напустиће еврозону у наредних пет година, а Грчка и Ирска ће банкротирати, што ће натерати лидере Европске уније на још јачу борбу против дужничке кризе.
То је закључак истраживања које је спровео Блоомберг међу 1.000 улагача, аналитичара и трговца који су клијенти те агенције. Чак 59 одсто испитаника очекује да ће једна, а можда и више садашњих чланица напустити еврозону до 2016. године. Знатно мањи број очекује да би се тако нешто могло догодити у следећих 12 месеци. Док грчка влада одбацује гласине како је већ започела испитивати начине реструктуирања дуга, готово две трећине испитаника у Блоомберговом истраживању верује да ће та посрнула чланица еврозоне ускоро престати испуњавати спољне обавезе, односно да ће банкротирати.
Аналитичари и улагачи сматрају да ће се исто догодити и Ирској, Италији и Шпанији.