КО СТОЈИ ИЗА ИЛЕГАЛНЕ ТРГОВИНЕ НАРКОТИЦИМА И ЉУДИМА У АМЕРИЦИ

ЦИА КАО ГЛАВНИ МАФИЈАШКИ КАРТЕЛ ЗА ИЛЕГАЛНУ ТРГОВИНУ НАРКОТИЦИМА И ОРУЖЈЕМ

Пре Вијетнамског рата, Златним Троуглом – светским средиштем у производњи опијума, су управљали француски обавештајци и корзиканска мафија. Кад су се Французи повукли, а Американци ушли у Вијетнам, троугао је прешао у руке америчких обавештајаца, уз малу помоћ сицилијанских мафијаша. Та нарко мрежа је детаљно описана у књигама Хероинска политика у југоисточној Азији Алфреда Мекоја (Alfred McCoy: “The Politics of Heroin in S. E. Asia”), Велики хероински куп Хенрика Кригера (Henrik Kruger: “The Great Heroin Coup”) и Превара Сема и Чака Ђанкане (Sam and Chuck Giancana: “Double-Cross”). Тада потпредседник државе, Џорџ Буш је са благословом председника Роналда Регана постао директор Националног система за забрану наркотика и највиши владин функционер који је лично био укључен у „рат против дроге“. Бивши први човек ДЕА (агенција за борбу против дроге), Френсис Мален Јуниор, назвао је 80-тих година Бушово залагање на овом пољу „интелектуалном преваром“ и „пасивношћу уместо активности“. Убрзо после тих изјава, Мален је поднео оставку, а његов извештај – у коме пише да од Националног система којим руководи Буш нема никакве користи и да се, заправо, ефекат своди на охрабривање добављача дроге – једноставно је склоњен. Извештај се ипак појавио у јулу 1985. Моника Џенсен-Стивенсон, продуцент ТВ емисије 60 минута, морала је да да отказ, јер је ТВ кућа ЦБС одбила да емитује њену причу о тајном тржишту дроге. Моника је написала књигу („Kiss The Boys Goodbye”) и објавила све детаље (које је ископала) о томе како амерички агенти користе владине агенције које трагају за несталим војницима из Вијетнамског и Корејског рата као маску за трговину опијатима из Златног Троугла. Председник САД Роналд Реган је тада наименовао тексашког милијардера и оснивача реформске партије Роса Пероа за председника Саветодавног већа о иностраним обавештајним службама. Реган је поставио Пероа за специјалног истражитеља коме је припало да се позабави улогом америчких обавештајаца и несталих војника у Вијетнамском рату. Перо се озбиљно ухватио у коштац са овим задатком и потрошио значајну количину времена и новца не би ли сазнао истину. Додељен му је специјални приступ подацима. Постављао је питања и и интервјуисао све људе до којих је успео да дође. Моника Џенсен-Стивенсон пише: „Однос између Буша и Пероа је кренуо низбрдо још откако је потпредседник упитао Роса Пероа како напредује његова истрага. „Знаш, Џорџ, ја идем около трагајући за затвореницима“, рекао је Перо, „а заправо трошим време откривајући да је наша влада разносила дрогу широм света и да је укључена у илегалну трговину оружјем. Не могу да дођем до затвореника због корупције међу нашим сопственим људима!“ Те речи су Пероу запечатиле специјални приступ строго поверљивим подацима. „Речено ми је да обуставим истрагу и да се повучем“, обавестио је тексашки милијардер почетком 1987. породице војника несталих у југоисточној Азији. Добро је документован и увоз кокаина на велико у САД током афере Иран-контра. Зна се да је Џорџ Буш старији преко своје канцеларије био у контакту са многим играчима из ове приче. Такође је било много спекулација о коришћењу многих офшор нафтних платформи, цевовода и других средстава нафтне компаније Запата Офшор, за које се сматрало да су служили за транспорт наркотика. Кокаин и хероин се не могу произвести без припремних хемикалија. Један од највећих произвођача тих хемикалија је компанија Илај Лили из Индијанополиса у Индијани. Велики деоничар је породица Квејл, а Џорџ Буш старији је био члан борда директора. Илај Лили је такође и компанија која је за потребе ЦИА створила прву синтетичку дрогу – ЛСД.

ЏОРЏ БУШ И УБИСТВО Џ. Ф. КЕНЕДИЈА

Књига Роднија Стича, Проневера Америке, (Rodney Stich: “Defrauding America”) говори о пркривеном агенту ЦИА са надимком Пегаз, додељеном контрашпијунској јединици. Та јединица поседује снимке разговора о плановима да се убије Кенеди, снимљеним прислушкивањем телефона Џ. Едгара Хувера, недодирљивог шефа ФБИ. Људи чији се гласови чују на снимку су: Нелсон Рокфелер, Ален Далс, Линдон Џонсон, Џорџ Буш старији и Џ. Едгар Хувер. Да ли би Џорџ Буш старији могао да буде умешан у убиство Џ. Ф. К.? Буш је 1963. живео у Хјустону, обављајући своје дужности председника нафтне компаније Запата Офшор. Порекао је да постоји писмо које је директор ФБИ Џ. Едгар Хувер послао на адресу „Господина Џорџа Буша из ЦИА“. Кад је прича о том писму испливала у јавност, ЦИА је најпре објавила да они никада не коментаришу ствари које се односе на запошљавање, али су касније невољно признали да се у писму заиста помиње Џорџ Буш, али је то неки други Буш, а не човек који се 1988. уселио у Белу кућу. Неки неустрашиви репортери су успели да пронађу „другог“ Џорџа Буша, али се испоставило да је тај човек само нижи службеник који тек шест месеци преврће безвредне папире за ЦИА. Никада није примио било какву међуагенцијску поруку од било кога из ФБИ, а камоли од Хувера лично. Занимљиво је и да је шифровано име операције ЦИА која се односила на искрцавање у Заливу свиња (пропали амерички покушај инвазије Кубе) био Операција Запата и да су два помоћна пловила која су ишла са диверзантима названа Барбара (као Барбара Буш) и Хјустон (где су Бушови живели). Многи тврде да је Буш старији у то време био високо рангиран на командним позицијама у ЦИА, да је имао сопствени циљ и да је управо он одговоран за регрутовање великог броја Кубанаца у службу ЦИА. Све до афере Иран-контра, Феликс Родригез – човек који је ухватио и у име ЦИА убио Че Гевару, увек је пре сваке акције позивао прво канцеларију Џорџа Буша. У Реалисту је у лето 1991. објављено следеће: „Џорџ Буш тврди да није радио за ЦИА све док га бивши председник Воренове комисије (која је истраживала атентат на Џ. Ф. К.) а затим и председник САД, Џералд Форд, није поставио за директора ове агенције 1976. Логика каже да је то прилично невероватно. Наравно, Бушова дужност као човека ЦИА је да пориче да је био у ЦИА. ЦИА је тајна организација. Нико још није јавно признао своје чланство у њој. Истина је да је Буш био један од главних официра ЦИА још пре 1961. и инвазије на Кубу и да је радио са Феликсом Родригезом. Буш може порицати своју праву улогу у ЦИА 1959. године, али постоје подаци о инвазији у Заливу свиња на Куби који откривају његову улогу…“ Траке од 23. јуна 1972, снимљене током афере Вотергејт, медији су прозвали „пиштољем који се још дими“. Снимљен је разговор између Никсона, тада председника САД и шефа његовог кабинета Х. Р. Хелдмана, док су расправљали како да спрече ФБИ да истражује провалу ЦИА у Вотергејт. Били су забринути да ће истрага открити њихову умешаност у акцију у Заливу свиња. Хелдман у својој књизи Окончање власти (H. R. Haldeman: “The Ends of Power”) открива да је Никсон увек говорио у шифрама кад је помињао убиство Џ. Ф. К. из 1963. године. Хелдман тврди да је Никсон о том убиству говорио као о “Заливу свиња”. Транскрипт њиховог разговора показује да је Никсон расправљао о улози партнера Џорџа Буша, Роберта Мосбахера, као једне од главних особа у Тексасу за прикупљање новчаних донација за Никсона. Стално помиње Кубанце и Тексашане. Тексашани су били: Буш, Мосбахер и Бејкер. То је још једна директна веза између Буша и доказа који повезују Буша и Никсона са убиством председника Џона Фицџералда Кенедија.

МОТИВИ КОНСПИРАЦИЈЕ И ПРОГРАМИ КОНТРОЛЕ УМА

Па, зашто би обавештајна агенција / тајно друштво, шверцовали дрогу и убили Џ. Ф. К? Зато што зарађују огроман новац и прикупљају значајне обавештајне податке. Ту је и образложење да је свет гадно и сурово место, па ако неко жели да буде главни у комшилуку, боље је да буде добро обавештен о свему што се догађа. А који је бољи начин да сазна све него да кандидује сам себе за председника државе? Има и оних који теоретишу да се тајно тржиште дроге уклапа у планове о дестабилизацији америчких породица и друштва. Деморализовањем и цепкањем на парчиће политичког тела, може се наметнути воља људи из сенке помоћу тактика психолошког рата и политичке алхемије хегелијанске дијалектике. Текст Џејмса Шелбија Донарда Чаробњаштво, секс, убиство и наука симболизма (James Shelby Downard: “Sorcery, Sex, Assassination and the Science of Symbolism”),  андерграунд класик, повезује догађаје из америчке историје са дивљим, нумеролошким, велики окултним планом “да нас претворе у мистериозне кибернетске зомбије”. Убиство Џ. Ф. К. је, тврди се у тексту, јавно извршење окултног ритуала који се зове убиство краља, а чији је циљ да изазове масовну трауму и спроведе контролу ума америчке националне политике. Током операцја Свитање, Повратни удар, Спајалица и других, хиљаде нацистичких научника, истраживача и администратора је после Другог светског рата доведено у САД. Многи су прокријумчарени у земљу упркос директним, писаним наређењима председника Харија С. Трумана. Пројекат Монарх је био наставак програма контроле ума названог Програмирање марионете, који је покренут још у нацистичкој Немачкој. Основна компонента пројекта Монарх је софистицирана манипулација умом и коришћење екстремних траума да би се изазвао такозвани поремећај вишеструке личности. Донард сматра да је Џ. Ф. К. намерно убијен у атентату да би се тако најефикасније ударило на кохезију националног идентитета и сломила душа америчког народа. Чак је и бука која се подигла око завере креирана намерно да би се показала супериорност завереника и јаловост напора оних који покушавају да им стану на пут. Постоје и студије које се баве корелацијом између убиства Џ. Ф. К. и наглог пораста насиља у друштву, пада поверења у владу и других облика друштвених зала.

РУШЕЊЕ НАЦИОНАЛНЕ ПОЛИТИКЕ

На путу од Париза ка Франкфурту на Мајни, муња је 1785. године погодила курира и убила га на месту. У његовој торби, пронађен је трактат Адама Вајсхаупта, оснивача Илумината, у коме је описан дугорочни план овог тајног друштва да се кроз светску револуцију створи Нови Светски Поредак. Баварска влада је ово друштво ставила ван закона, његове чланове прогнала и 1787. објавила детаље о завери Илумината у књизи Оригинални списи реда и секте Илуминати („The Original Writings of the Order and Sect of the Illuminati”). Адам Вајсхаупт пише: „Захваљујући овом плану ћемо управљати читавим човечанством најједноставнијим средствима и све ћемо гурнути у пламен. Окупација мора бити тако мајсторски изведена и тако вешта, да можемо у тајности да утичемо на све политиче трансакције“. Научници се не слажу јесу ли или нису Илуминати преживели прогон. Упркос томе, група је имала много успеха у регрутовању нових чланова и повезала се чврсто са широком мрежом масонерије. Илуминати су основани 1. маја 1776. на Универзитету Инголштат. Оснивач, Адам Вајсхаупт, био је професор канонског права. Било је то веома „учено“ друштво – Вајсхаупт је прве чланове изабрао из редова својих студената. Тајно друштво Фи Бета Капа је основано 5. децембра 1776. на Колеџу Вилијам и Мери у САД. Друго поглавље је отворено на Јејлу 1780. године. Антимасонски покрет који је у Америци био веома јак 20-тих година 19. века, сматрао је групе попут Фи Бет Капа великим злом. Због огромног притиска, ово тајно друштво је постало јавно. Неки истраживачи сматрају да је то директан узрок стварања Реда Лобања и Кости на Јејлу. Исто то, само мало другачије. У Енциклопедији братстава (“The Cyclopedia Of Fraternities”), генеалошком попису братстава на америчким универзитетима, Фи Бета Капа је означено као „родитељ свих система братстава у америчком високом образовању“. То је само једна наследна страна директне лозе потомака – друго поглавље почиње 1780. на Јејлу. Линија се наставља до Реда Лобања и Кости 1832, а затим и кроз друга сениорска друштва која постоје „само на Јејлу“, какви су Свитак и Кључ и Вучја Глава. Фи Бета Капа су прва три слова грчког писма и значе Philosophia Biou Kubernetes, или „Љубав према мудрости, кормилар живота“. Хомофон лобање је крмено весло, брзи брод који једри и део прве номенклатуре Лобање и Костију. Џон Робисон, професор природне историје са Универзитета у Единбургу и члан масонске ложе, пише да му је понуђено да приступи Илуминатима. Он је закључио после краћег истраживања да Илуминати нису она група којој би желео да припада. Затим је 1798. објавио књигу Докази о конспирацији (John Robison: “Proofs Of A Conspiracy“) у којој пише: „Створено је друштво чији је директан цљ искорењивање свих религиозних институција и свих постојећих влада. Вође ће владати светом и имаће неконтролисану моћ, а остатак света ће представљати оруђе амбиције класе својих претпостављених.“ Доказ о конспирацији је послат Џорџу Вашингтону. Одговарајући пошиљаоцу књиге писмом, председник САД је рекао да је он свестан Илумината у Америци. Осећао је да Илуминати имају „дијаболичка начела“ и да је њихов циљ „одвајање народа од његове владе“. У Доказима о конспирацији, Робисон описује церемонију иницијације степена регента у Илуминатима. У оквиру те иницијације, скелет крај чијих су стопала положени круна и мач показује на њега (иницијанта). Иницијанта питају да ли је то скелет краља, племића или просјака. Пошто он не може да се одлучи, председавајући се обраћа иницијанту речима: „Једино што је важно је карактер да се буде мушкарац“. То је, у суштини, исто оно што пише у „гробници“ реда Лобања и Кости на Јејлу: „Wer war der Thor, wer Weiser, Bettler oder Kaiser? Ob Arm, ob Reich, im Tode gleich”, што значи: “Ко је био луда, а ко мудрац, просјак или краљ? Био сиромах или богаташ, сви су једнаки у смрти”.

ЛОБАЊА И КОСТИ = ИЛУМИНАТИ?

Да ли је ред Лобања и Кости део Илумината? Када се неко иницира у Лобању и Кости, он добија ново име, слично пракси Илумината. Многи истраживачи бележе да су чланови Илумината доказано имали контакте и веома јак утицај на бројне професоре који су на Универзитету у Берлину подучавали Кости. Када чланови тајног друштва кују заверу против суверенитета краља, морају да се организују, да прикупе новац, да своје планове учине операционалним и, на крају, да их успешно спроведу у дело. Да ли у САД постоји тајно друштво које је стање националне безбедности искористило као покриће за своје опаке планове? У књизи Џорџ Буш: неауторизована биграфија се наводи: “Тог септембра 1951, Роберт Ловет је заменио Маршала на месту секретара одбране. У међувремену, Хариман је наименован за директора Агенције за узајамну безбедност, чиме је постао амерички шеф англо-америчке војне алијансе. Све до тада је компанија Браун Брадерс Хариман била све само не главнокомандујућа. Хариман је свој безбедносни режим у Вашингтону (1950-1953.) усмерио првенствено на организовање тајних операција и психолошког рата. Заједно са својим адвокатима и пословним партнерима, Аленом и Џоном Фостером Далсом, Хариман је захтевао да владине тајне службе спроведу интензивну пропагандну кампању и масовне психолошке експерименте широм САД, а парамилитарне кампање ван граница земље… Хариманов безбедносни режим је створио ПСБ (Психолошки стратешки борд) 1951. За директора ПСБ је постављен Гордон Греј. Гордонов брат Боуман Греј јуниор, председавајући компаније Р. Џ. Рејнолдса, такође је био и морнарички обавештајни официр. У Вашингтону је био познат као оснивач оперативних-борбених обавештајаца. Гордон Греј је постао блиски пријатељ и политички савезник Прескота Буша. Грејев син је био адвокат Прескотовом сину Џорџу и безбедносни штит његове тајне политике.” Тако се јављају кланови Витни/Стимсон/Банди и Хариман/Буш, који су себи приграбили огроман утицај на политички, економски и друштвени живот Америке и остатка света. Затим је ту и пријатељ Прескота Буша, Ричард Никсон, као активистички потпредседник. Потом следи убиство Кенедија које је слудело нацију, за председника поставило Линдона Џонсона и двојицу Бандија крај њега; затим је Никсон постао председник, а помагале су му Кости Реј Прајс и Ричард А. Мур. Затим се, мало касније, на место потпредседника Роналда Регана прогурао Прескотов син Џорџ. Потом је Џорџ, као члан Реда Лобања и Кости, постао председник САД и објавио “Нови Светски Поредак”, устремивши се на свог пословног партнера Садама Хусеина. После дванаест година власти републиканске администрације, Буш је предао узде свом пајташу у кријумчарењу дрога, гувернеру Арканзаса Билу Клинтону, који је – гле чуда – студирао на Јејлу. Неки истраживачи тврде да је Клинтона регрутовала ЦИА на Оксфорду и да је до грла био умешан у пројекте контроле ума и трафикинг наркотика. Затим је Клинтон предао штафету сину свог пријатеља, Џорџу Бушу млађем, који је завршио у Ираку оно што је његов тата започео, и нема никакве сумње да се бавио сличним тајним активностима као и остатак његове породице. Може ли се то назвати “старим хегелијанским историјским дијалектичким процесом”?

ИСТОРИЈА СВЕТА: ПЛАН ИЛИ СЛУЧАЈНОСТ?

У САД је сада опет на власти администрација демократске партије. Хоће ли и она бити још један у низу промашаја? Хоће ли се догодити неки нови скандал који ће се сврстати раме уз раме са Никсоновим бешчашћем у афери Вотергејт и Клинтоновим бахатим неморалом са Моником Левински усред Беле куће, тог симбола америчке власти? Неколико особа које је нови председник Барак Хусеин Обама наименовао на одређене кључне положаје у влади, повукли су се пре него што им је именовање потврђено, јер је откривено да нису плаћали порез и да су се бавили недозвољеним махинацијама. Сенатор Род Благојевић, близак сарадник Барака Хусеина Обаме, чак је покушао да прода његову претходну политичку столицу најбољем понуђачу. Да ли је то врх новог леденог брега? А шта рећи о скандалу са председничком заклетвом коју је актуелни председник два пута полагао: први пут је погрешио у редоследу речи, а други пут тако што није ставио руку на Библију, што је незамисливо у Америци? Шта је Џон Робисон написао у Доказима о конспирацији и може ли то имати неке везе са овим инцидентом? Посебна медијска посластица је књига Ларија Синклера која је управо објављена у САД. Књига се зове Барак Обама и Лари Синклер, кокаин, секс, лажи и убиство. Поред свега што је наведено у наслову, новом америчком председнику се приписује и хомосексуална веза са аутором ове интригантне књиге. Америчка јавност је прилично узбуркана. Постоји сведочанство да је Роберт П. Џонсон рекао Билу Клинтону у бункеру у Арканзасу следеће: „Ти си наш омиљени плавокоси момак, али знај да имаш конкуренцију за посао који желиш. Ми никада нећемо ставити сва јаја у исту корпу. Ти и твоја држава сте наша највреднија имовина. Господин Кејси је желео да ти кажем да ако зајебеш или урадиш нешто глупо, бићеш на првом месту наше веома кратке листе за одстрел на послу који си увек прижељкивао“. Ето Вилијема Кејсија – тада директора ЦИА, руководиоца кампање Џорџа Буша старијег и члана Реда малтешких витезова – како се преко посредника у лику последњег врховног тужиоца администрације Џорџа Буша, обраћа Џорџовом ривалу на председничким изборима 1992. Да ли су председнички избори само блештави шоу и варка намењена простом америчком народу? Можда је тако, посебно ако је могуће контролисати изборни процес како то тврди Меј Брасел и како се описује у књизи Превара са гласањем Џима и Кена Колијера (Jim and Ken Collier: “VoteScam”). Они пишу: “Ваши и наши гласови су сада безначајни трошак енергије којим управљају препрограмирани компјутери који се могу подесити тако да селектују одређене, унапред договорене кандидате, а да за собом не оставе никакве трагове те преваре. Укратко, компјутери тајно краду ваше гласове… Американци су већ три деценије препуштени електронској крађи коју спонзорише држава… Ваше гласове краде картел федералних бирократа “националне безбедности”, међу којима су високорангирани званичници ЦИА, лидери политичких партија, конгресмени, врбовани новинари, власници и менаџери водећих медија новинарског естаблишмента који су једногласно прихватили здраво за готово да начин како се броје гласови Американаца, ко их броји и како се резултати верификују и испоручују јавности – како је један од њих рекао: “Није умесно истраживати”. Средствима незваничне приватне корпорације по имену Њуз Елекшн Сервис (НЕС), новинарски естаблишмент има актуелну физичку контролу над бројањем и разврставањем гласова и упорно одбија да јавности објасни како се то ради.” Да ли су амерички бирачи подвргнути цикличној пропаганди, унапред одабраним кандидатима и победницима и психолошком рату са циљем да се људи одвоје од институција које Устав обавезује да им служе? Да ли су демократска и републиканска партија део хегелијанског експеримента у оквиру контролисаног конфликта? Памела Черчил Хариман, жена Аверела Харимана, једна је од особа које су сакупиле највише новца за демократску партију. Једном је Билу Клинтону, кад је био поражен на изборима за гувернера 1980. године, дала посао директора њене компаније ПАМ ПАЦ. Клинтон јој се одужио тако што ју је поставио за амбасадора у Француској. Још један пријатељ клана Хариман/Буш је Јуџин Стетсон. Он је био помоћник менаџера у њујоршкој канцеларији Прескота Буша, директора фирме Браун Брадерс Хариман. Стетсон је организовао Фондацију Х. Смит Ричардсон, која је крајем 50-тих година учествовала у МКУЛТРА, тајној операцији психолошког ратовања коју је ЦИА спроводила на домаћем терену. Фондација Ричардсон је финансирала и помагала тестирање психотропских дрога (међу којима је и ЛСД) у болници Бриџвотер у Масачусетсу, центру неких од најбруталнијих експеримената

МК-УЛТРА. СВЕ СЕ ЗНА!

Током операција Иран-контра, Фондација Х. Смит Ричардсон је као “управни одбор приватних донатора” са Националним саветом за безбедност координисала рад Канцеларије за јавну дипломатију. Био је то пропагандни напор да би се придобила наклоност јавности, да би се замаскирале и прикриле активности операције Иран-контра и да би се лансирали организовани пропагандни напади на противнике програма. Фондација такође управља Центром за креативно лидерство у Ленглију, где се обучавају лидери ЦИА. Управља и још једним центром крај Гринсбороа у Северној Каролини, где се обучавају агенти ЦИА и тајне службе. Готово свако ко добије генералски чин, такође мора да прође ову обуку. То је само врх леденог брега. Могло би се штошта још казати о делатности ових људи на пољу еугенике и контроле популације, о прикривању историје и технологије, њиховим уточиштима и склоништима, профитабилним партнерствима са бруталним светским диктаторима, нагодбама и сарадњи са “терористима”, о њиховој умешаности у ред Малтешких витезова, о подстицању ратова и профитерству, контроли ума, тајним друштвима организованим за тинејџере, магијским ритуалима и још многим мрачним нитима морбидне мреже завере којом је ова наша плава планета потпуно прекривена. Тајне остају тајне, а моћ припада неколицини. Када је репортер Џон Сренг упитао Дона Шолендера, освајача златне олимпијске медаље и јединог познатог члана Реда Лобања и Кости који живи у Портленду о његовом чланству у Реду, овај је рекао: “То је заиста нешто о чему не могу да говорим”. А и зашто би? Библиотека Стерлинг на Јејлу је после објављивања књиге Ентонија Сатона забранила приступ документима Расел Траста свим другим истраживачима. Као и већина Костију, Данијел Гилман у својим мемоарима уопште не помиње ни Ред Лобања и Кости, ни Расел Траста. Јесмо ли сви ми само топовско месо једног тајног друшва са сатанистичким призвуком, које покушава да створи једну једину светску владу и да управља читавом планетом? Или Ред Лобања и Кости чини само обична гомила бивших младића са Јејла који воле да евоцирају успомене на студентске дане? Да ли бисте се кладили у ово последње? Пре него што се будете опкладили, присетите се имена америчког председника који је (или да би скренуо пажњу са сопственог секс скандала, или у име неких других планова који можда заиста имају везе са уранијумом и дрогама) више од 70 дана на Србију бацао забрањене касетне бомбе и пројектиле са осиромашеним уранијумом, кршио Женевску конвенцију, убијао невине и тровао будућност ове земље у оквиру “контролисаног конфликта”. Затим се присетите да је његова још актуелна супруга (дотични јој се јавно извинио због набијања рогова) која је тај “контролисни конфликт” сматрала сасвим оправданим и потребним, у овом тренутку државни секретар САД. Присетите се и да је баш недавно у посету позвала водеће људе такозване “независне државе Косово“, познате по убиствима, пљачки, трафикингу белог робља, људских органа и својим више него успешним и профитабилним активностима у трговини дрогом. Коинциденција?

Читајте без интернета: