Кочење реституције новом легализацијом отимачине

Кочење реституције новом легализацијом отимачине земљишта уместо да се оно врати старим власницима!

“Министар Оливер Дулић: Изменом Уредбе о отуђењу или давању у закуп грађевинског земљишта по цени мањој од тржишне или без накнаде, биће омогућено малим и средњим предузећима и предузетницима да лакше дођу до земљишта на којем ће градити погоне и запошљавати нове раднике…“
Као да није довољно то што се страним “инвеститорима“ законски бесплатно уступа земљиште и инфраструктура уз давање из државног буџета до 10.000 ЕУР по радном месту него се сада земљиште које је могуће вратити старим власницима даје без надокнаде! И то “изменом Уредбе“!

Говорили су како нема земљишта за враћање а сада испада да га има и вишак те како не знају шта ће с њим они га поклањају. Недавно су причали о “социјалним предузећима“. Чим се спомене да је нешто “социјално“ под тиме се по правилу, скоро искључиво крију Роми. Да ли ће се земљиште, уместо старим власницима бесплатно дати Ромима? И о каквим то социјалним предузећима оно говоре, где је ту тржиште, да ли то значи да за повлашћене примењује (економски) социјализам или чак комунизам док за остале грађане важи најгори либерални капитализам, све уз неко ново, испод жита најављено, одузимање “неискоришћене“ имовине?

Прочитајте коментар стручњака и реакцију Милета Антића из Мреже за реституцију:

Махмуд Бушатлија, консултант за инвестиције истиче за Данас да је уредба о начину под којим локална самоуправа може да отуђи или да да у закуп грађевинско земљиште по цени мањој од тржишне или без накнаде у потпуности против тржишне логике.

– Може се са правом додати да је та уредба потпуно бесмислена као и Закон о планирању и изградњи који је на снази већ три године, али не даје никакве ефекте. Подсећам да је реч о закону који је тајкунима омогућио да за мале паре дођу до великих земљишних поседа. Не постоји логика у доношењу уредбе о којој говоримо. Наиме, у случају отуђења грађевинског земљишта држава губи могућност стицања новца за закуп тог земљишта, што је директан ударац на буџет. Исто тако, бесмислено је инвеститорима давати земљиште без накнаде. Слободно се може констатовати да такво понашање представља брану развоју земље. Са друге стране, потпуно је неприхватљиво да неко ко је на одређеној државној функцији и тиме добија право да у току свог мандата управља имовином, донесе уредбу којом омогућава коришћење без накнаде државне својине. То је у потпуности против интереса грађана Србије – истиче наш саговорник и додаје да се вероватно
припрема терен за додељивање грађевинског земљишта компанијама које ће омогућити запошљавање у неким срединама. „С обзиром да у изборној кампањи тако нешто лепо звучи, управо зато је је овај тренутак изабран за доношење уредбе“, закључује Бушатлија.

Овим дилемама ваља додати и примедбе да се на такав начин привредници доводе у неравноправан положај, јер ће они који сада користе закуп и даље плаћати уговорене износе, док ће други то исто добијати бесплатно чиме постижу већу конкурентност. И у Мрежи за реституцију, потврђују да је реч о дискриминаторској уредби, а Миле Антић, координатор тог удружења, каже за Данас да ће њоме бити оштећени стари власници земљишта припремљеног за издавање у закуп, али и држава и инвеститори који немају повлашћен статус.

– Уредба се коси са здравим разумом. Очито, донета је у предизборне сврхе а могуће је истовремено да политичари покушавају да земљиште обезбеде „својим“ инвеститорима. Потпуно је демагошко и популистичко објашњење да ће се тиме подстаћи запошљавање, као да стари власници то исто не могу да ураде. Подсећам да су и Европска комисија и Европски парламент заузели став да су конверзије грађевинског земљишта у Србији спорне, а ова уредба је и потпуно неприхватљива – наглашава Антић.

 

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/jedan_radnik_za_dva_ara_zemlje.4.html?news_id=236211

 

Читајте без интернета: