Константин ГОРДЕЈЕВ: Организовани криминал као основа геополитике „новог светског поретка“

Косово и Метохиjа САД

Ми смо поново – по ко зна који пут у последњих 12 година – очевидци интервенције међународних оружаних снага против још једне суверене државе, а да се при том ОУН не оглашава, и опет – „у име демократије и хуманизма“.

Стратегија „усмереног (1) хаоса“ није откривена данас, као што се ни међународно право није срушило одједном. Почело је то пре равно 12 година, када су се у марту 1999. америчко-НАТО-ве „паметне“ ракете и бомбе обрушиле на Београд, Приштину и друге мирне југословенске градове (2). А још пре тога, на самом почетку 90-их, на истом том простору и са истим главним глумцима манипулација са принципијелним основама међудржавних односа обавила је своју генералну пробу.

А, уопште говорећи, концепција детерминисаног хаоса је стара скоро читавих пола века. Он се може наћи не само у математичким радовима који се односе на теорије игара, већ и у светски познатом манифесту З.Бжежинског (3), објављеном на самој граници 70-их који је одредио ток читавих декада, за нас савременог, „новог светског поретка“.

Ако за моменат престанемо да размишљамо да се друштвена примена технологија „детерминисаног хаоса“ састоји од читавих 90% чисто утилитарног карактера онда, са идеолошког гледишта, те технологије представљају практично идеалну примену староримског принципа „divide et impera“- „завади, па владај“, а на социјалном плану – представљају стратегију рушења самосталних територијално-административних јединица – држава (пре свега – као субјеката на светском тржишту), одузимање контроле над сопственим стратешким ресурсима тих држава (пре свих – енергетским и најважнијим технолошким), заједно са одузимањем основних средстава за живот, и максимално коришћење баш СВЕГ потенцијала који постоји у региону који се осваја, ради јачања „победника“ (градитеља „новог светског поретка“).

Четири интервенције америчко-НАТО-вих „миротвораца“, почев од 1999. (4)године (Југославија, Авганистан, Ирак, Либија) омогућују да се формулишу заједничке особине тих акција у контексту светске политике.

Пре свега, све операције освајања контроле над новим територијама и ресурсима врше се под густим информационим штитом, чији је циљ – максимално блаћење жртава; жртве у очима светског јавног мњења (слепог и глувог, онога, што се оградио телевизијским екранима и компјутерским мониторима (5)) морају да буду представљене као „незамисливи злочинци“, „непријатељи друштва, цивилизације, људскости, демократије, etc.“, а „миротворна“ агресија мора да се представи као акт демонстрационо-педагошке „казне за злочине“.

Друго, при стварању информационе завесе користе се провокатори међу функционерима наркомафије и блиски њима екстремисти из национално-религиозних сепаратистичких организација. Ова тврдња може да зачуди, али је довољно да се погледа на мапу (погл. доле) како би се уверили да се све земље – жртве напада агресора–„миротвораца“ налазе или на магистралним путевима наркотрафика, или су њихова чворишта. На пример, Авганистан и Ирак представљају најкрупније светске произвођаче хашиша, марихуане и хероина, а Албанци са Косова представљају етничку групу која је формирала јединствен мафиозни клан, чији шеф Хашим Тачи (са надимком „Змија“), некада „кум“, а сада председник владе самопроглашене Косовске републике, представља најкрупнијег наркодилера Европе.

Основни путеви наркотрафика

Извор приказа: „АиФ“

Чињеница да постоји веза међу такозваним „борцима за национално-религијско ослобођење од тираније“ и ратницима наркомафије (то су често иста лица – одатле, уосталом, и врло слична ратна припрема и наоружање) је добро позната структурама које се боре са прометом наркотика. Тако је директор Руске Федералне службе за контролу промета наркотика (ФСКН), Виктор Иванов, говорећи 2.03.2011 г. на конференцији за штампу у Риму, директно изјавио: „…али постоји и трећа последица (осим негативног утицаја на здравље људи и деловања на друштвени поредак – К.Г.), која је повезана са глобалном кретањем великих количина наркотика – то су проблеми у вези са дестабилизацијом политичке ситуације, режима, који доводе до озбиљних политичких последица… Према нашим подацима, управо трафик и огроман промет наркотика, којим се ствара организована преступност, картелизација, воде лабилизацији ситуације у Нигерији, Обали Слоноваче, а већ су довели до немира у Алжиру, Тунису, Либији и Египту… Сликовито се може рећи да се револуција у тим земљама пробила каналима наркотрафика“ (6).

Треће, званичне структуре глобалистичког управљања, ослањајући се на мит који су сачиниле мреже средстава за јавно информисање и специјалне службе, на брзину кувају „врео“ мандат за „праведно кажњавање крвавог диктатора“, после чега коалиција оружаних снага земаља које су се добровољно прихватиле функције џелата „новог светског поретка“, користећи своју надмоћ у наоружању, са сигурног растојања уништавају војну и грађанску инфраструктуру жртве. При том се губици у цивилном становништву (због кога је, по званичној легенди, све и започето) не узимају у обзир (7), а од Југославије, па све до Либије су много већи од броја изгинулих у борбама „мученика“, т.ј. бораца за нарко-права.

И, на крају, четврто, пошто искрварена држава-жртва капитулира, она се даје на откуп мафиозној интернационали. Представници званичних структура тамо постају лидери оних истих бунтовничких мафиозно-сепаратистичкихјединица, чије су руке и организовале нереде, или постају емисари њихових глобалистичких патрона, специјално обучени и послати да среде живот по новим («демократским») стандардима. Стратешки технолошки и енергетски ресурси се дају на деобу «повереницима ТНК» (што је «поверење» веће, већи је и отети комад колача). А народ се конзервира у полудивљем стању, најзгоднијем за коришћење «по мраку», као потрошни материјал за циљеве мафије. Цела се земља претвара у гигантско разбојничко скровиште које контролишу НАТО – окупатори, а у којима је једнима дата улога ратника, другима – послуге и послушника преступних синдиката, трећима – раје, а четвртим – жртви.

Све оно, што су биле особине некадашњих колонија у земљама-жртвама се организује на лицу места – и банана-диктатор, и отимање ресурса, и дивљање бандитских група, и тотално уништење самог појма «људска права». (Довољно је да се погледа бар сам врх тог леденог брега, на оно, што се пробило преко средстава масовних информација и тако постало власништво јавног мњења: на пример, на подсмевање јенкија над авганистанцима и ирачанима, на њихов ваздушни лов на аборигене, на сексуално насиље над затвореницима по затворима, на «центар принудне трансплантологије» који је формирала банда Х.Тачија у самом центру европског континента, где су интернирци и затвореници наживо сечени на делове ради продаје њихових појединих органа на илегалним тржиштима Европе и Америке).

Међутим, побројано представља само провинцијско «зрнце», бонусе, којима се повећава богатство и власт оних, који мешају кашу у глобалном котлу «новог светског поретка» и успут «смањују број некорисних гутача хране». Уствари – главно је нешто друго, а то је ширење зоне хаоса и концентрисање у њој потенциала који се контролишу споља, а који су у стању да све више утичу на глобализовано човечанство. То значи да се формира својеврсни тумор или «сива слуз» (8), који треба да обезбеде скоро неминивну поделу света према унапред измишљеном моделу друштвеног уређења.

Револуције, које су се десиле у јануару – марту 2011 год. у земљама Северне Африке и Блиског Истока требало би да доведу до стварања скоро непрекинутог «појаса хаоса» од Авганистана до Марока (у овом тренутку то спречавају Либија, која се супротставља агресору, и Иран, који непоколебиво брани свој суверенитет). Осим постизања очигледних циљева – формирања стратешке војне базе, захваљујући којој ће моћи да држе на «нишану» догађаје у Евроазији и Северној Африци и организовања, блиског монополистичком, контроле на тржишту нафте и гаса (што ће дозволити да манипулишу, како год има се свиђа, ценама енергената, као и њихово организовање и прекидање светских привредних криза) – односно – стварање геополитичког чира, захваљујући коме треба да дође до даљег ширења хаоса, пре свега у државама са европском културом, преко све већег извоза у освојене земље – као цевоводом – «сиве слузи»: наркотика и емиграната.

И мада тешко да би количина те експлозивне смесе брзо могла да достигне критичну масу, будућа експлозија се назире у етно-културним несугласицама, које се претварају у социјалне конфликте – у Француској и Немачкој. Тако да уопште не треба да сумњамо – једном ће руке «глобалних архитеката» да стигну и до старице – Европе. А за сада су они заузети онима, што се «зрели»: Сиријом, Ираном, Венецуелом… Специјално Ираном, јер он не само да одговара критеријумима земље-кандидата за «револуцију у којој се хаос може учврстити», већ је и «смутљивац», јер се прогласио за непријатеља Израела, а осим тога он онемогућује непрекидност криминалног појаса који се управо формира (да, баш оног – од Авганистана до Марока) и најактивнији је борац против наркотрафика.

Уосталом, Иран не може никако да избегне рат са «демократизаторима» – то је практично решено питање. И не само зато, што су последње арапске револуције њега лишиле савезника, а Израел осигурале од удара из позадине већ и зато, што су ратна дејства у виртуелном свету већ пуштена, а шефови НАТО војски виде Иран као циљ одмах после Либије (или овако: прво Либија, па Сирија, па Иран)… (9)

Да бисмо дошли до закључка треба да одговоримо само на једно питање: зашто је баш разбојничка бахатост постала онај облик савремене геополитике, који је преовладао, а организовани криминал са својим оружаним снагама замало па главни алат «новог светског поредка». Одговор је једноставан: слично се раствара у сличном. Лажно интерпретирани модел из математичке теорије игара, који је узет за основу вештачког прекрајања света и који је успешно примењен у пракси, дозволио је да се део човечанства који је он обухватио претвори у корпоративно-мрежну структуру, структуру, идентичну структури мафије. А слична садржина ствара сличне облике, истоветне принципе, методе, начине деловања. Са свим последицама које произилазе из тога, а односе се на савремени светски систем

______________________________

(1) У ствари се ради о „детерминисаном хаосу“ – хаотичном стању система (између осталог и социјалног), које долази као закономерна последица чињења у циљу сређивања, али која воде ситуацији да чак и најбаналније деловање изазива катастрофалне последице.

(2) Агресија САД – НАТО против Савезне Републике Југославије: 24.03. – 10.06.1999. године

(3) Brzezinski Z. Between Two Ages: Americas Role in the Technetronic Era. TheVikingPress: NewYork, 1970

(4) Југославија – 1999 (погл. 2), Авганистан – од јесени 2001., Ирак – од 20.03.2003. до 1.09.2010., Либија – 19.03.2011 до сада.

(5) Баш онако, као је у својој “Технотронској ери…“ описивао З.Бжежински (погл. 3): „У технотронском друштву назире се тренд ка агрегацији милиона индивидуално подржаваних неорганизованих људи, који су лако доступни привлачним и енергетски јаким личностима, и ефикасној експлоатацији од стране ових последњих најновије комуникционе технологије у циљу манипулације емоцијама и контроле ума. Поверење у телевизију и, подразумева се, тенденција да се језик замени сликом, која је више интернационална него национална, као и да се обухвате ратови или сцене глади у удаљеним пределима, нпр. у Индији, ствара много космополитскије, мада и врло импресионистичко, саучествовање у глобалним дешавањима“.

(6) Револуције су се „пробиле“ у афричке земље каналима наркотрафика – ФСКН, http://news.mail.ru/politics/5437468/

(7) Блогери из Либије: бомбардовање НАТО се претворило у „истински пакао“, све „вреле тачке“ су “будалаштина“.http://www.newsru.com/world/21mar2011/libya.html

(8) Сива слуз је хипотетички сценарио краја света, који се везује за успехе молекуларних нанотехнологија и који предвиђа да ће нанороботи који се сами дуплирају и којима се не може управљати прогутати сву биомасу Земље ради обављања свог програма саморазмножавања (наведени сценарио је познат под називом „екофагија“). Термин је први пут искористио пионир молекуларне нанотехнологије Ерик Дрекслер у књизи „Машине …“ из 1986 год. http://ru.wikipedia.org/wiki/Gray_Goo

(9) Главни руководилац Пентагона је, када се либијска операција разгорела, позвао Руску Федерацију у коалицију и замолио да РФ притисне Иран. http://www.newsru.com/russia/21mar2011/vizit.html

 

Извор:

http://srb.fondsk.ru/news/2011/03/30/organizovani-zlochin-kao-osnova-geopolitike-nsp.html

Читајте без интернета: