Конзулско време


Један руски конзул снажно је устао у одбрану српства, не као Александар Конузин за говорницом напредњака, већ је стао на чело „барикада“ у одбрану угрожених Срба од разјарених Албанаца, и ту, на бранику српства, оставио живот.

Није то ни онај „Руски конзул“ Вука Драшковића, он у својој политици није правио „преокрет“ ни када је схватио да страна војска не може или не жели да заштити Србе.

Био је то Григорије Степанович Шчербина, постављен за Руског конзула у Косовској Митровици 1902. године, у време када је „међународна заједница била заинтересована за положај хришћана“ у косовском вилајету турског царства. Живот је изгубио 1903. када су Арбанаси из Вучитрна кренули на Косовску Митровицу, лако прошли турску војску која је незиантересовано бранила мир и стабилност, а Шчербина стао на прву линију одбране града и српског становништва.

Сто година пре „балвана са Јариња“, дакле, све је било исто. Уместо Турака „међународно присуство“ данас је КФОР, а Арбанасе данас зовемо Албанци, чије су специјалне јединице РОСУ у јулу и закувале кризу на Северу тако што су на Брњак и Јариње кренуле баш из Вучитрна. И ту матрицу су испоштовали.

Коју годину пре смрти Шчербине, српска Влада тада је састављала белу књигу арбанашких злочина, коју је требало да пошаље у тек основани суд у Хаг (!?), али је у последњем тренутку под међународним притиском краљ Александар Обреновић одустао.

На четрдесетодневном помену конзулу одржан је говор у ком је поменуто да „је у самој Рашко-призренској митрополији порушено 40 манастира и 290 цркава“. Говор из 1903. који и ових година не губи на актуелности. Ни методе, ни места се не мењају.

Србија је у Балканским ратовима ослободила Космет, али војска још није ни одложила оружје а већ је избио Први светски рат после ког је створена Југославија. Комунисти су имали привид српског суверенитета на Косову који је суштински био држава у држави.

На нашем Косову, које заправо никад нисмо имали, важно је да се на Северу Косова и око манастира направи нека административна граница – било кроз поделу или кроз специјални статус – која ће сачувати Србе на Косову као што је Република Српска сачувала Србе у Босни. А кроз Стари град Звечан (уз специјални статус за манастире) сачувати душу и дигнитет нације.

Само што о Косову код нас углавном причају скупштински медиокритети „који су уверени“ да је то проблем много старији и досеже далеко у прошлост. Ма немој?! Само историју није довољно познавати, њу треба и научити. Јер, као што рече Черчил – историја се понавља, али сваки пут све више кошта.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/komentar_dana/story/186565/Konzulsko+vreme.html

 

Убиство конзула Шчербине – http://pravoslavlje.spc.rs/broj/933/tekst/ubistvo-konzula-scerbine/

Срби из Косовске Митровице открили су споменик Григорију Степановичу Шчербину – http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t47202.sr.html

 

 

Читајте без интернета: