Миодраг Јевтић: ОКУПАТОРИ – СТОП

okupatori-stop

У мору стерилних, неретко и штетних, изјава српских политичара, које често служе да скрену пажњу јавности са значајних збивања, коначно се један усудио да каже нешто што обичан народ одавно зна.

Након бомбашког напада на српску кућу у Косовској Митровици у којем је повређено двоје деце старости од 2,5 и 9 година, резигнирани председник те општине Крстимир Пантић позвао је становништво да од 04.02. 2013. године прекине сваку комуникацију са припадницима КФОР-а и ЕУЛЕКС-а. Он је оценио да иза тог терористичког дела стоје челни људи ове две мисије, које је назвао ОКУПАТОРИМА и у име општине Косовска Митровица захтевао да одмах, “ако имају имало официрске части и људског образа“, напусте север покрајине.

У свом саопштењу Пантић је навео да ће се убудуће “заштита српског становништва, у складу са Женевском Конвенцијом, ослањати искључиво на припаднике Цивилне Заштите, који морају бити наоружани и бранити свој народ од шиптарских терориста и окупатора.“

Коначно, један српски представник је ствари на терену, назвао правим именом. У јужној српској покрајини, где уместо државе Србије, власт остварује страна наоружана сила у савезништву са наоружаном побуњеном албанском националном мањином на делу је ОКУПАЦИЈА. При томе, окупационе снаге настоје да успоставе државну границу усред српског националног корпуса, где никада није била. Успут, не само да толеришу већ и подстичу зулуме шиптарског башибозука који се огледа у рушењу и паљењу српских кућа, пљачкању имовине, киднаповању и убиствима људи, све до трговине људским органима.

Да парадокс буде већи, пред очима страних наоружаних војника одиграла су се рушења и паљења српских цркава и манастира, изграђених неколико стотина година пре него што је уопште формирана држава водеће окупационе силе оличене у војсци САД.

Ни у једном делу света аутохтоно становништво нема разумевања за стране наоружане војнике и третира их као окупаторску војну силу. Тако, су и бројне мировне мисије успостављене у многим државама у основи – окупаторске. Жалосно је да и Војска Србије учествује у некима од њих.

Страним војницима стационираним на Косову и Метохији, мора да продре у свест сазнање да су они непожељни окупатори на српској земљи и да треба да оду. Историја је показала да се и неоружаним отпором често могу постићи одлучујући резултати. Зато окупаторским војницима и цивилним институцијама недвосмислена и одлучна порука јединсвеног српског народа гласи: НИКАД ГРАНИЦА према Косову и Метохији и ОКУПАТОРИ СТОП.

Читајте без интернета: