МОСТ ПРЕКО АДЕ – јефтиније је да буде срушен него да настави да нам троши паре!

Желимо да истакнемо неколико основних теза о мосту преко Аде:

-да то и није српски подухват, већ српска срамота
-да је инжењерска комора Србије годину дана водила битку да се пројектовање и извођење моста да српским инжињерима
-да је ово класично „продавање цигле у парку“
-да је објект урађен по диктату еу за енормно велике паре које су отисле право у еу
-да га нису радиле српске фирме и српски инжињери јер им је еу то забранила разним надриправним смицалицама и условима
-да објект превазилази пројектни задатак чиме је еноермно повећана ионако нереална цена
-да је објект изузетно ружан и неприкладан за место на коме је постављен
-да због тога што је постављен на погрешно место, прилазне саобраћајнице не могу бити решене ни 20% како је потребно и да сходно тмое овај мост неће допринети стварном решавању саобраћајне гужве у Београду
-да је копија а не оригинално дело
-да је словеначка фирма SCT која је добила посао извођења моста банкротирала
-да је директор SCT Иван Зидар у бекству и да је у Немачкој осуђен на годину и по дана затвора
-да се истој словеначкој фирми већи број објеката срушио услед несолидне градње
-да су за те паре српске фирме и српски инжињери могли да направе пет мостова
-да се за мање пара у свету праве мостови који јесу прави подухвати
-да није никакво јунаштво задужити праунуке да враћају дуг и да то ниједан домаћин не би урадио
-да је локацију одредила урбанистичка мафија која је у власништву имала парцеле на којима је мост изграђен

Планирани трошкови изградње моста преко Аде су се попели са прескупих 118 милиона на незамисливих 400 милиона евра, а да ни пола посла није завршено

Мост преко Аде је најбесмисленије, уједно и најбескрупулозније бацање новца грађана, забележено у новијој историји Београда. Не само што је реч о најскупљем пројекту, него је у питању и једно мегаломанско решење које се не уклапа у средину, ни естетски, ни функционално.

Од тренутка доношења одлуке да се почне са градњом „словеначког“ моста, било је јасно да ће Београд добити финансијског и архитектонског монструма. Стручњаци су мишљења да је локација на којој је мост освануо погрешно одабрана, те да очигледно нико, па ни  сам пројектант, није размишљао како да уклопи приступне саобраћајнице. Мост гради фирма (СЦТ), чији је власник у међувремену осуђен на затворску казну у Немачкој због корупције,  док је сама фирма  банкротирала. Да ли је с тим у вези или не, тек планирани трошкови изградње моста преко Аде попели су се са енормних 118 милиона на незамисливих 400 милиона евра, а да ни пола од планираних радова није завршено. Но, упркос тако поражавајућим резултатима, српски медији само најпозитивнијим епитетима часте овај подухват.

Како се еуфорија већине српских медија под контролом режима не стишава,  јасно се  види шта су друге државе, за мање или исто новца, изградиле:

Пенобскот мост, САД
Америчка држава Мејн, мост на реци Пенобскот је изграђен 2006. године, скроман, али функционалан.
Дужина: 646 метара
Висина: 136 метара
Цена: 65.000.000 евра

http://en.wikipedia.org/wiki/Penobscot_Narrows_Bridge_and_Observatory

За један мост преко Аде могло је да се направи шест оваквих, „америчких“, мостова.

 

Зихоумен мост, Кина
Спаја два острва у области Жоушан, на источној обали Кине. Отворен 2009. године.
Дужина: 2.700 метара (најдужи распон 1.650 м)
Висина: 211 метара
Цена: 289.000.000 евра

http://en.wikipedia.org/wiki/Xihoumen_Bridge
Да је мост преко Саве коштао по метру дужине као овај кинески, не би прешао 100 милиона евра.

 

Стоункатерс мост, Кина
Мост „каменорезац“ у Хонгконгу, отворен крајем 2009. године, повезује два острва.
Дужина: 1.596 метара (најдужи распон 1.018 м)
Висина: 298 метара
Цена: 274.000.000 евра
Поново Кинези, овога пута Хонгконг. Оваквом градњом бисмо премостили Саву два пута.

 

Мост Балинге, Кина
Отворен крајем 2009. године, премошћује долину реке Балинг.
Дужина: 2.237 метара (најдужи распон 1.088 м)
Висина: 375 метара
Цена: 173.000.000 евра

http://en.wikipedia.org/wiki/Balinghe_Bridge
Премостили бисмо и Саву и Дунав неколико пута да је цена градње била у овим оквирима.

 

Мост Пумипун, Тајланд
Мост из два дела, повезан саобраћајницом која виси 50 м у ваздуху, отворен је у Бангкоку 2006. године.
Дужина: 1.284 метара (најдужи распон 398 м)
Висина: 173 метара
Цена: 240.000.000 евра
За дупло мање новца, Тајланђани су изградили два моста и спојили их саобраћајницом која лебди у ваздуху. Свака прича о компликованим приступним путевима изгледа смешно после овог моста.

 

Мост Мијо, Француска
Највиши друмски мост на свету, отворен је 2004. године, део аутопута који спаја Париз и Барселону. Чине га седам пилона.
Дужина: 2.460 метара (најдужи распон 342 м)
Висина: 343 метара
Цена: 394.000.000 евра

http://en.wikipedia.org/wiki/Millau_Viaduct
С обзиром на то да има седам пилона и најдужи распон сличан мосту на Ади (с тим што је скоро дупло виши), можемо закључити да би Французи премостили Саву најмање седам пута за исти новац колико нас кошта мост преко Аде.

 

Мост преко Аде, Србија
На крају, Београд, мост преко реке Саве, са једним, јединим, пилоном.
Дужина: 929 метара (најдужи распон 376 м)
Висина: 30 метара –  пилон 200 метара
Тренутна цена: 400.000.000 евра (цена није коначна)

Како је могуће да је мост преко Аде скупљи од свих горенаведених пројеката?

Чини се да је реч о бесрамном  и бескрупулозном бацању новца грађана, које није скоро забележено у новијој историји Београда и Србије. Но, уместо да неко одговара за оволику крађу, извесно је да ће добити награду „Најевропљанин“ и слично.

ТРЕНУТНА ЦЕНА МОСТА

Објављивање прикривених списа и поузданих података који сведоче да трошкови изградње моста и прилазних саобраћајница до сада коштају 404.960.000 евра.

Иако је градоначелник Београда Драган Ђилас више пута најављивао да ће цена моста са приступним саобраћајницама бити 120 милиона евра, подаци Скупштине Београда су га демантовали, јер је тренутна цена, без камата, 404 милиона и 900 хиљада евра! Покушај градоначелника да лажно представи цену коштања изградње моста са приступним саобраћајницама, демантовали су и подаци „Европске банке за обнову и развој“, као и „Европске инвестиционе банке“, од којих је Град Београд у четири наврата узимао кредите, у укупном износу од 289 милиона и 900 хиљада евра. Са новцем који се издваја из буџета Града, у тренутку када буде потпуно изграђен, мост са приступним саобраћајницама преко Аде коштаће грађане између 405 и 500 милиона евра, и тако постати најскупљи мост на свету! Ове кредите за вишеструко преплаћени мост, нажалост, плаћаће многе будуће генерације грађана Београда, али и Србије.

Поред гаранција власти да ће мост бити завршен до краја текуће године, сада је јасно да ће радови на мосту преко Аде бити завршени тек 2012. године. Уместо објашњења због чега се завршетак радова стално одлаже, као и податка колико ће мост грађане Србије стварно да кошта, власт је својим суграђанима понудила само пешачки прелаз преко Саве.

ШЕСТ СТОТИНА МИЛИОНА ЕВРА

Заменик председника СНС изјавио је да ће мост преко реке Саве код Аде Циганлије у Београду, и приступне саобраћајнице, коштати више од 600 милиона евра. Вучић је градску власт и градоначелника Драгана Ђиласа оптужио за обмањивање грађана.

„Какве су то приступне саобраћајнице које коштају три пута више од моста? Због изградње новог моста сваки грађанин је задужен за 300 евра више. Драган Ђилас саопштава јавности да је то најјефтинији мост који кошта 2.500 евра по квадратном метру, да би само два дана после тога, одговарајући на наше оптужбе, преко једне радио станице, господин Хајдин изјавио да је то веома јефтин мост који кошта 3.000 евра по квадратном метру. Извините што констатујем да је само разлика у томе 25 милион евра. Предлажем да се прво њих двојица  великих пријатеља, и у бизнису и у свему другом, договоре пошто мислим да 25 милиона евра просто није ситница. Није у питању 25 милиона динара, већ 25 милиона евра, а на крају ће се испоставити да је много, много више од тога. Ипак, прво нека нам саопште, нека нам само кажу колика је цена моста са приступним саобраћајницама. Ми тај мост много волимо. И не постоји мост на свету који можемо више да волимо,  у њега смо толико уложили, а о приступним саобраћајницама и да не причам.  Али вас молим да проверите у вашој архиви и упоредите изјаву Ђиласа који  је рекао да мост по квадрату вреди 2.500 евра и Хајдина који се определио за 3.000 евра. То је гађање са парама народним као да су њихове, иако од својих пара нису уложили ништа“, рекао је Вучић.

Све водеће архитекте Београда предвиђале су другачије и јефтиније решење за мостове. Овако се стиче утисак да градска власт прави мост у ходу, па када им понестане новца, проблем решава задуживањем. Само хиљаду метара моста на Сави коштаће 500 милиона евра – дакле цео градски буџет.

Подсетимо, да је СНС саопштила да је у изградњи моста преко Саве код Аде Циганлије и приступних саобраћајница „опљачкано 404,9 милиона евра“ и оптужена је власт да је у прикривање те „највеће корупционашке афере у Београду“ укључила „Радио-телевизију Србију“ („РТС“) и академика Николу Хајдина.
СНС пита Хајдина да ли се у такву кампању укључио јер је његов син Раде Хајдин представник швајцарске фирме „ББРВ“, која је главни добављач каблова за косе затеге на мосту.

Додаје се да, међутим, ни Хајдин, ни „РТС“, нити сви функционери власти нису одговорили на питање како је потрошено 404,9 милиона евра, нити које су то приступне саобраћајнице предвиђене тендерском документацијом изградили за готово 285 милиона евра.

Ако је јавно обзнањена чињеница да је најкомпликованија приступна саобраћајница – петља код Цареве ћуприје, плаћена око 20 милиона евра, онда је свакако јасно да је преосталих 265 милиона евра у највећој мери отишло у џепове градских и републичких моћника.

Од градске власти у Београду затражено је да коначно саопшти грађанима колико заиста коштају мост и приступне саобраћајнице предвиђени уговорима о кредитном задужењу и одлукама Скупштине града Београда.

Свакодневно изношење неистина и лицитирање ценом коју Београђани плаћају за пројекат моста преко Аде са приступним саобраћајницама, прикривају се стварне размере пљачке која данас износи 404,9 милиона евра.

Та странка је истакла да је посебно трагично што ће тако скуп и вишеструко преплаћен пројекат деценијама оптерећивати грађане који ће отплаћивати „богаћење појединаца“, а заузврат неће добити путеве, школе, домове здравља, боље плате и пензије или нова радна места.
Чињеница је да ћемо десетинама година грцати у дуговима, јер су камате на финансијске кредите веома високе. Када дође време за отплату кредита, у градској каси више неће бити новца за социјална давања, нити за улагања у развој града.
Унуци Београђана ће морати да враћају ове кредите. Овај мост неће решити један од горућих проблема Београда, а то је проблем саобраћајних гужви!

Угљеша Мрдић

MOST PREKO ADE Gde je nestalo stotine miliona?

 

Коментар

Где су наше паре? Шта се иза моста ваља?

Некадашњи директор ЦИПа, данас Министар у Влади Србије, ових дана изјави де је мост на Ади “непрактичан и непотребан.” Грдосија-споменик води по путу политике “И Косово и Европа“. То је непристојна за наше време гомила бетона, само за сликање градоначелника. Уништен је леп еколошки појас, повезао слепо црево новог Београда са Београдским пашалуком. Џаба су против градње овог чуда били српски грађевинари и архитекте. Када залегне власт – нема леба, мора да буде тако, мора се у Европу новим великим мостом. Када су укључили перспективног академика за мостове Николу Хајдина, одмах су Словенци добили посао. Мислите да су српски грађевинари испуњавали услове? Ниједан.Висока цена?

Таман посла. Још ће Ђилас да диже цену. А екологија, климатизација на мосту, а вода која тече испод моста, а стазе и богазе и прилази? Све се то чува за дизање цене анексима. Цена вероватно није ни уговорена. Паре иду у касу квинтет Ђилас-Хајдин-Зидар-Дулић-Кацин. Ко је одабираопонуде и извршио експертизу цене? То је нормалан поступак код овако вредних улагања. Или је једини Консалт био дуо Дулић-Ђилас.Тој калкулацији ни тада ни данас нико не може да се приближи од транспарентности.

Даље, из текста гђе Мекина се да наслутити да посао уопште не раде Словенци. Тамо, на мосту, вероватно нема ниједног радника грађанина Словеније. СЦТ је титулар који вероватно у време тендера није имао Српску грађевинску лиценцу за градњу. То се лако може погледати у тендерској документацији, ако није “нестала приликом селења”. Ко гради мост? Зашто стварни градитељ није добио посао?

Скретао сам пажњу властима да СЦТ не испуњава услове, да не може да добије посао, да је под стечајем. Џаба. Нису могли да нађу погоднијег партнера да очисте и оперу паре. Прво су га нашли, па расписали тендер.

СЦТ-Зидар је познат и у Украјини и Русији, Тамо је такође био друга рука, или трећа. Србија је била у санкцијама. Немци су нудили објекат знатно скупље од срба. Наш пријатељ пројектант јавио нам је да ће био тендер, незванично дао услове. Припремили смо понуду за око 40 милиона долара. Пројектант је вероватно имао намеру да легализује наш наступ. После неколико дана нас је упозорио да Немци неће дозволити да држава под санкцијама добије посао. Ступили смо у контакт са Немцима. Пошто смо сазнали да су нам забранили да нудимо, да победимо, открили смо Немцима цену, рекли да ћемо наступити као локална фирма. Није помогло. Узели су Словенце који су ангажовали локалце. Значи, све је било намештено Немцима. Разлику од 100 милона стпрали су у џепове.

Верујем да исти случај са мостом у Београду. На видику је велики скандал.

Предлажем да Мостоградња, ЦИП са екипом из Србије, преко Јавног тужилштва, преузму пројект (ако је уопште готов) и израчуна стварну цену радова. Биће ту разлике и 200 милиона долара. За изборе. За градоначелника. За Дулића и стране консултанте. За Кацина и пут у Европску унију.

.

Отварање “Моста на Ади“

Транскрипт из видеа:

Даје се на знање!

Грађанке и грађани Београда!

Рајх команда београдског региона и кооперативно-толерантна влада београдског региона, обавештава мушко становништво, припаднике србијанске националне мањине, узраста од 16 до 65 година, да је, сходно одлуци Ев ропског Рајх парламента у Бриселу, обавезно да дође на свечано отварање моста који спаја америчку и британску НАТО Рајх област и иде преко Аде Романије.

Свечано отварање ће се обавити 20-ог априла, на дан рођења утемељивача Ев ропске уније! Мост ће понети назив ’’преподобни Алојзије Степинац’’.

Након тога, Рајх команда београдског региона и кооперативно-толерантна влада београдског региона, ће за све грађане организовати бесплатан превоз до хигијенско-санитарних центара Старо Сајмиште, Бањица, Јајинци као и до јасеновачке жупаније.

Превоз грађана ће вршити дивизија Принц Еуген, Ханџар дивизија, Њилаши дивизија, Геј бригада, Шиптарска бригада, Ромски корпус и београдска квислиншка дивизија.

Европа нема алтернативу!

Europa Über Alles!

Читајте без интернета: