Не занима ме!

Запуштени тинејџери

Не занима ме!

Овако већина српских средњошколаца одговора на питање зашто никад не одлази у позориште или музеј. Шта нам још открива истраживање „Културни живот и потребе ученика средњих школа”? Да две трећине гимназијалаца и ученика стручних школа не учествује ни у каквом културном животу. Не одлазе на концерте, не читају књиге. Како онда проводе слободно време? Испред ТВ, на Фејсбуку или у теретани.

Хладан туш? Веровали смо у надмоћ домаћег образовања, поносили се што српски средњошколци, за разлику од вршњака са Запада, познају већину светских композитора и све руске класике. „Депресивни резултати” изазвали су коментаре: „Младе генерације су неподношљиве” или „Само висе на интернету”. Они који овако реагују углавном су најодговорнији за запуштене тинејџере. И имају право да се љуте. На себе.

Где су родитељи? Раде од јутра до мрака да би зарадили за екскурзије које њихову децу воде по европским бувљацима уместо у установе културе.

Шта раде медији? Средњошколци су у овом истраживању казали да често гледају ТВ и да ако нешто читају, онда су то још само новине. Али листови које су углавном наводили немају културне рубрике или под културом подразумевају интервју са глумцем који води ријалити шоу. ТВ као врхунски домет српске културе представља екранизацију шунд литературе. Културне институције се жале на слабу посећеност, али колико је њих смислило неки програм, нека буде и површни пи-ар трик, да намами младе? Народни музеј не ради, као што дуго није радила ни Народна библиотека. Ретка су позоришта, попут Народног, која младима отварају врата по повлашћеној цени од сто динара.

Аларм је најјачи где и иначе звони – у школама. Како изгледа настава? Да ли на часовима охрабрују ученике да на интернету пронађу препричаног „Странца” и тако им заувек огаде књигу, или су професори аниматори који ђацима представљају литературу као нешто најузбудљивије на свету? Али изгледа да ови предмети не само да се лоше предају, већ ће их и бити све мање. У ери високих технологија, школа је под притиском да обучи ђаке за рад са рачунарима, а не да им преноси богатство цивилизације. Цене се превасходно природне науке, хуманистичке се потискују из наставе, а читање се третира као губљење времена јер познавање поезије не може да се наплати.

Ранија студија међу студентима дала је сличне резултате. Истраживачи су закључили да ће се индиферентност академаца према култури свакако осетити. Они су будућа елита. По најгорем сценарију, земља ће бити крцата фах идиотима чија је једина естетика она модна, а најбитнија тема за разговор – новац.

У потрази за њим и под изговором да га нема довољно, заказали су сви од којих млади и њихово образовање зависе.

Чему онда изненађење и бес? То би било исто као да сте тог истог тинејџера годинама држали на хлебу и води па се онда запитали зашто је толико мршав.

Јелена Стевановић
http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Zapusteni-tinejdzeri.sr.html

Читајте без интернета: