Нићифор Аничић: ЕУ је пут никуда, Руси су нам једини пријатељи

СКУПШТИНА ДРУШТВА СРПСКИХ ДОМАЋИНА

Нићифор Аничић поново изабран за предводника и председника

* Било је много тешких тренутака у животу нашег народа, али та врста безосећајности према држави и нацији – коју показују Председник и неки политичари који су данас на власти у Србији – без преседана је и незабележена у српској историји – оценио Аничић

* Почетком 2001. године дуг земље је био 11 милијарди долара, отпис је био 4,5, а дуг, значи, негде око 6 милијарди долара. Данас је дуг Србије преко 35 милијарди долара

* Индустријска производња је данас за читавих 11,4 одсто мања него 1998. године, пред бомбардовање

* Број индустријских радника у Београду је за протеклих 20 година са 245 000  пао на свега 14 000

ДРУШТВО српских домаћина – на скупштини која је у београдском Сава центру одржана под паролама „Само са домаћинима Србија има будућност“ и „Србија ће опет бити земља домаћина“ – поново је за свог предводника и председника изабрало Нићифора Аничића,једног од најуспешнијих Срба у свету.

Скупштину су поздравили: генерал Љубиша Стојимировић (председник Клуба пензионисаних генерала и адмирала), Живадин Јовановић (председник Београдског форума за свет равноправних) и Владимир Кршљанин (председник Покрета за Србију).

Извештаје о деловању и резултатима између две скупштине поднели су: генерални секретар Милета Бабовић и председник Управног одбора Друштва Милан Јовичић. Они су указали да ДСД већа има 28 територијалних одбора, али да економска и национална ситуација траже и од српских домаћина још више.

Из дискусије која је уследила, ево само неколико кратких акцената:

Станко Зракић: Србија мора изабрати: хоће ли неопозиво раслојавање на сиротињу и стотинак тајкуна и латифундиста или ће свој развој засновати на десетинама хиљада српских домаћина који раде за себе али и за национални интерес и будућност Србије.  Ствари засад иду само у корист богаташа, велепоседника и странаца. Толико да је неколико хиљада хектара најбоље војвођанске земље већ у власништву држављана Хрватске, чак и Ираца.

Зорица Цветковић: Свако нормалан у овој земљи натеран је да се пита: где ми ово живимо? Можемо ли поред овакве власти сачувати своју српску душу, моралну и националну? Јесмо ли ми заувек побеђена нација? Има ли данашњи Београд право да буде морална и духовна престоница Срба?

Чула сам ових дана изреку за коју нисам знала: кад је Јеврејин непоштен у трговини – престаје да се гледа у огледало. Сме ли да се погледа у огледало ико од ових из наше владе и Скупштине?

Добрица Ерић: Ко год има `српски` у називу фирме или удружења – не може од `демократске` државе Србије добити никакву помоћ ни подршку, као што ни ја као српски песник немам где штампам своје песме.

(Из песме): Морамо ову дугу зиму зла да презимимо и да сачувамо своје име и душу.

Морамо се вратити себи да би у Србији опет светлио прах наших предака.

На крају се учесницима скупштине и бројним гостима обратио оснивач и лидер Друштва, чији је говор неколико пута прекидан аплаузима.

ФАКТИ  доносе у целини говор Нићифора АНИЧИЋА:

ЕУ  је пут никуда, Руси су нам једини пријатељи

* Данас од нас траже да се одрекнемо душе Србије – Косова и Метохије – да се одрекнемо свега што је свето и вредно у нашој историји, зарад уласка у Европску унију. Зарад једног пута који никуда не води

* Нељудима који се баве политиком, као што су Чеда Јовановић, Ненад Чанак, Вук Драшковић и слични, који праве огромну штету Србији, блатећи једине српске пријатеље Русе – мора се стати на пут

* Мора се стати на пут и Млађану Динкићу, који територијално цепа Србију и српску душу због личних фотеља. Њега треба „каменовати“ на сваком кораку

* Приоритет Друштва српских домаћина је зближавања Србије и Русије. За нашу земљу  то је једини исправан пут

* Наш `просрпски Председник`, како сам себе назва, са својим сарадницима „лешинарима“ понаша се са друштвеном имовином као са Алеј-беговом сламом. Задужише државу, распродаше друштвену имовину да би своје сателите задовољили министарским фотељама, како би били на власти

* Сигурно је једно: свачему дође крај па и њиховој владавини. Сами су себи пресуду донели. Неће проћи олако, имаће ко да пропрати правно тај процес

* Од 540 000 хиљада хектара обрадиве површине у Војводини, већ је близу 300 000 хиљада хектара продато у власништво странцима и домаћим тајкунима, или дато у дугогодишњи закуп

„БРАЋО, сестре, драги моји домаћини, драги гости српских домаћина.

Моје обраћање вама данас ће бити необично, јер ме је ситуација у земљи натерала на тако нешто.  Mи нисмо политичка организација, нити ћемо то бити икада. Не одступамо од  циљева Друштва српских домаћина јер су они сигурно једини пут ка срећи нашег народа и наше државе. Али не можемо седети скрштених руку и гледати како нам све, башсве,  па и душу уништише. Нема, браћо и сестре посебних приоритета – све је у данас у Србији приоритет.

Морам на почетку излагања да подвучем и нагласим нешто што мора да ми поверујете. Можда мислите да сам ја у нешто бољој ситуацији од вас, пошто имам мало више тих проклетих пара. Али желим да знате да сам много оптерећен, много сам започео на све стране, нигде не иде како треба – само су људи проблем – па зато моја душа грца и пати. Но, нећу да се жалим, нека тако буде и даље, док могу ја ћу се борити, само да плод те моје и ваше борбе буде наш заједнички национални успех.

САЧУВАЈМО ДУШУ СРБИЈЕ

Па вас стога, браћо и сестре и драги моји домаћини, позивам вас и заклињем Стеваном Немањом, нашим пастиром Светим Савом, мучеником Лазаром и свим његовим јунацима, што падоше и својом крвљу натопише ту свету српску земљу; светим Василијем Острошким, светим Петром Цетињским и Његошем; великим вождом Карађорђем, који Србе натера да се не плаше Турака и који направи српску државу; нашим владаром, највећим демократом Петром Првим Карађорђевићем, и другим српским мудрим главама; да дамо све од себе што можемо за спас наше душе и душе наше Србије.

Наши свети преци су носиоци душе, љубави и доброчинства. Како је рекао један светогорски калуђер: „Наше је само оно што дамо другима“.

Данас од нас траже да се одрекнемо душе Србије – Косова и Метохије – да се одрекнемо свега што је свето и вредно у нашој историји, зарад уласка у Европску унију. Зарад једног пута који никуда не води.

Сведоци смо да су многи на власти у Србији зарад тих лажних обећања учинили много уступака а да заузврат нисмо добили ништа, односно сваки уступак Европској унији само је рађао нове услове и нова понижења за Србији. Наши властодршци би уместо што слушају Брисел требало да слушају речи народне мудрости која је сачувана кроз народне пословице, а од којих једна гласи: „Ко неће брата за брата имаће туђина за господара“.

ОПОМЕНА СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

Наш став треба да буде јасан: да је Европска унија највећа несрећа европских народа што их је задесила у историји. Њихови лидери лажу, говоре им о милионима, трилионима, а банке су им празне. Али су зато, укинувши сопствену производњу, напунили банке на Далеком Истоку, купујући њихову робу. Али, то је њихов проблем. А наш проблем је да Србија не размишља да иде ка том јавашлуку. На ту тему треба хитно  организовати трибине, стручњаци треба да о томе држе предавања народу.

Драга браћо и сестре, годинама смо сведоци недомаћинског односа према држави. Наш свети владика Николај Велимировић каже:

„Не кради државу, јер је скупо плаћена. Браћа твоја изгинула су у ратовима бранећи државу. Они су положили животе своје за државу – како се ти усуђујеш красти и поткрадати ту прескупу творевину? Ова је држава и њихова колико и твоја, и више је њихова, јер су је платили више од Тебе; више су уложили у њу него ти“.

Косово и Метохија мора бити даноноћна брига Друштва српских домаћина. Морамо оформити Одбор који ће бити задужен за вођењем бриге све дотле док Срби на Косову и Метохији не буду самостални, подижући домаћине и водећи рачуна о Србији.

Посебно желим да скренем пажњу на ситуацију око отуђивања српске имовине на северу Србије, која се не може више равнодушно посматрати. То прелази у злочин!

Од 540 000 хиљада хектара обрадиве површине у Војводини, већ је близу 300 000 хиљада хектара продато у власништво странцима и домаћим тајкунима, или дато у дугогодишњи закуп.

Земља је највредније што држава има у материјалном погледу и та земља је заливена знојом, односно трудом и радом читавих генерација, као и натопљена крвљу оних који су положили животе за Отаџбину.

СТОП РАСПРОДАЈИ ЗЕМЉЕ

Молим вас да поводом распродаје земљишта на северу Србије, донесемо једну  резолуцију у којој ћемо од власти затражити да се по хитном поступку стопира даље отуђивање српског земљишта. Тражимо да се оформе правне службе које ће водити рачуна о том проблему и радити на томе да се јавност са тим што боље упозна, као и да се строго стави до знања – да ће сва нелегално отуђена земља, када дође време, бити враћена у државну и народну својину.

Нељудима који се баве политиком, као што су Чеда Јовановић, Ненад Чанак, Вук Драшковић и слични, који праве огромну штету Србији, блатећи једине српске пријатеље Русе – мора се стати на пут!

Као и Млађану Динкићу, који територијално цепа Србију и српску душу због личних фотеља. Њега треба „каменовати“ на сваком кораку!

Приоритет Друштва српских домаћина је зближавања Србије и Русије. За нашу земљу  то је једини исправан пут!

Неки наши суграђани, на велику жалост, не осећају се комотним у Србији. Србија је кроз историју за све своје грађане увек била мајка, никад маћеха.

Многима од њих Србија је дала више него што може, више него самим Србима. Србија није заслужила да за такав однос буде награђена нелојалношћу.

БЕОГРАД ИЗГУБИО 240.000 РАДНИКА

Морају се поштовати закони и Устав Србије а положај и права националних мањина биће регулисани како то налажу норме међународног права. Ни мање ни више од тога.

Кад склонимо ове који са њима и таквима шурују, када се коначно заведе ред у овој држави,  биће свима јасно у Србији, па и њима, шта се може а шта не може. Доста је било уступака на штету националних и државних интереса!

Браћо и сестре, драги моји домаћини, сведоци смо жалосног стања у нашој економији и недомаћинског понашања.

Почетком 2001. године дуг земље је био 11 милијарди долара, отпис је био 4,5, а дуг значи, негде око 6 милијарди долара. Данас је дуг Србије преко 35 милијарди долара.

Индустријска производња је данас за читавих 11,4 одсто мања него 1998. године, пред бомбардовање.

Број индустријских радника у Београду је за протеклих 20 година са 245 000  пао на свега 14 000.

По основу прихода од приватизације, нових кредита, и девизних дознака наших људи који раде у иностранству, у протеклих десет година у земљу је ушло преко 50 милијарди долара. Ништа са тим парама није урађено!

ЗАДУЖИШЕ ДРЖАВУ, СВЕ РАСПРОДАШЕ…

Огроман спољнотрговински дефицит – неупоредиво већи увоз од извоза – говори да смо те паре употребили за потрошњу, финансирајући тиме, уместо својих, произвођаче из других  држава.

Било је много тешких тренутака у животу нашег народа, али та врста безосећајности према држави и нацији – коју показују Председник и неки политичари који су данас на власти у Србији – без преседана је и незабележена у српској историји.

Тај `просрпски Председник`, како сам себе назва, са својим сарадницима „лешинарима“ понаша се са друштвеном имовином као са Алеј-беговом сламом. Задужише државу, распродаше друштвену имовину да би своје сателите задовољили министарским фотељама, како би били на власти.

Сигурно је једно: свачему дође крај па и њиховој владавини. Сами су себи пресуду донели. Неће проћи олако, имаће ко да пропрати правно тај процес.

Морам да кажем да рад Друштва српских домаћина није адекватно вреднован и пропраћен у медијима у Србији.

Друштво српских домаћина је учинило доста хуманитарних подухвата, а медији то нису хтели да објаве. Али, Друштво српских домаћина не даје томе важност јер није домаћински се хвалисати.

Доћи ће време када ће Друштво српских домаћина и тим кућама давати домаћине који ће домаћински водити рачуна о тим новинарским  кућама.

ДОМАЋИНЕ НА КЉУЧНА МЕСТА У ДРЖАВИ

Апеловао бих на представнике медија да слушају глас народа, да воде рачуна о народним интересима, а не само о интересима својих власника, било да су медији у државном и приватном власништву, да се држе истине и само истине. Јер, истина је најјаче оружје и највећа институција. Могло би се рећи да ту нема домаћина, на жалост.

Нема среће и напретка док домаћини нису на кључним местима у држави и свим њеним институцијама.

Друштво српских домаћина мора апеловати на друге, али мора и само, нормално, показати пример другима. Својом активношћу на свим пољима рада.

Нови Управни одбор мора оформити одбор који ће мобилисати српске домаћине за организовање и доставу помоћи сиромашнима, болеснима и незбринутој деци. Рад, међусобна, узајамна помоћ између различитих српских крајева, као и промена у начину мишљења, треба да води ка општем напретку земље и народа.

Даље, Управни одбор треба да размишља о добровољном раду и покретању  омладинских радних акција како бисмо очистили нашу лепу, најлепшу земљу на свету.

На крају драги моји домаћини, не посустајмо!  Напред! Бог је са нама! Бог прегаоцима увек помаже!

 

http://www.fakti.org/srpski-duh/mora-se-stati-na-put-jovanovicu-canku-dinkicu-i-draskovicu

 

Читајте без интернета: