Оливер Вуловић: Дик Марти као претходница поделе Космета

Извештај Дик Мартија поводом његове истраге о ратним злочинима и криминала ОВК на Космерту и Албанији је лагано појављивање у јавности обриса договора ко је је Тадић постигао у вези бенефита од ЕУ а у односу на наше повлачење оригиналног текста резолуције у Генералној скупштини ОУН након мишљења МСП а и уопште у нашем односу према Косметском питању. Поред повлачења раеолуције ту је у низу потеза који су повучени и који ће се повући и операција дисциплиновање Јеремића путем заустављања његовог напредовања у страначким структурама.

Приликом тадашњих преговора око резолуције Тадић је понављао да је, и поред другачијих изјава у јавности, Тачи неприхватљив за Србију као преговарачка страна. Такође се овом извештају назире намера Европе да ипак на мала врата прогура прихватање „реалности на терену“, дакле, немогућности приштинских привремених власти да владају севером Космета.

Истом реториком којом су правдали да Србија више „нема моралног права“ да влада Косметом због „силине и броја ратних злочина учињених од стране Милошевићевог режима“, ЕУ се спрема да после високе медијске и касније судске актуелизације учињених ратних злочина ОВК над Србима и другим неалбанацима, искреира даљу „моралну немогућност“ Приштине да влада севером Космета. Дик Марти је експонент ЕУ, и по њиховом мишљењу одлично одабран за такав посао јер је Швајцарац и већ је стекао углед у међународној јавности након извештаја о тајним затворима ЦИА на тлу Европе а и које је објавио на захтев ЕУ која је притиснута реакцијом своје јавности морала да обузда Американце на соспственом терену. Све ово је био разлог да се Мартију да знак да објави свој извештај и да у њему буде савршено експлицитан и жесток и да помене конкретна имена.

У политици се ништа не дешава случајно и ми у Србиј добро знамо да у европском естаблишменту не постоји „непристрасан и бескомпромисан“ борац за правду, па уз све поштовање то није ни господин Марти. Европи је сада тешко да изгура и де јуре поделу Космета али може да макар делимично оствари обећања дата Тадићу и макар привремено зацементира фактичко стање на северу Космета све дотле док се и Београд држи датих обећања. Пауза настала током тзв препуцаванја између Еулекса, трибунала у Хагу, албанских власти и званичне Приштине су у ствари само ишчекивања Европе да ли ће се Србија и у наставку понашати како је договорено па ако тако и буде, приступи даљем вршењу притиска на Приштину.

После евидентног сценарија што се тиче Космета део српске јавности се оправдано плаши могућности да је Тадић у цео аранжман убацио и Републик Српску, то јест испуњавања жеље Европе да Србија изврши додатне притиска на Додика у вези даљег „повољнијег развоја процеса уставних промена“. Остаје нам да видимо и проценимо како ће се ситуација одвијати али је очито да је српски режим одлучио да спашава што се спасти може и некако дође до остварења деспићевско-ћосићевске идеје поделе Космета као коначнох решења историјског сукоба Албанаца и Срба ( дакле није Тадић тек тако без везе употребио баш овај опис спора на Космету).Тадић очито сматра да би таквим завршетком кризе делимично задовољио и десно бирачко тело и отупио њихову оштрицу а и са друге стране још више себи привукао либерале и невладине организације својој власти. Дакле, сви би јавно били незадовољни а у себи би поздравили овакав завршетак кризе, мада се нико не би усудио да ишта од свега овога и званично прогласи као коначним решењем, али је добра припрема за неку каснију међународну конеференцију која би била сазвана када ствари одмакну оду довољно добро и довољно далеко да се оваквао решење искреира као наметнуто обема странама, ко је би као на глас кукале али га истовремено и мирно прихватиле.

Оливер Вуловић
www.olivervulovic.com

Читајте без интернета: