Пол Крег Робертс: Обамина администрација има Русију и Кину на мети


Када ме је председник Реган именовао за помоћника секретара Трезора за економску политику, рекао ми је да морамо обновити америчку економију, да је треба спасти од стагфлације, како бисмо сву тежину моћне економије навалили на совјетско руководство да би се приволело да преговара о крају хладног рата. Реган је рекао да нема разлога да се даље живи под претњом нуклеарног рата.

Реганова администрација постигла је оба циља, да бисмо касније видели поништавање тих достигнућа од наредних администрација. Био је то Реганов потпредседник и наследник Џорџ Херберт Вокер Буш, који је први прекршио споразуме између Регана и Горбачова укључивањем бивших делова совјетске империје у НАТО и постављањем западних војних база при руској граници.

Процес окруживања Русије војним базама америчке администрације настављен је несмањеном жестином путем разних „обојених револуција“, финансираних од Америчке националне задужбине за демократију (NED) коју многи сматрају параваном ЦИА. Вашингтон је чак покушао да инсталира владу у Украјини, и успео је да уради слично у у бившој совјетској републици Грузији, родном месту Јосифа Стаљина. Председник Грузије, земље између Црног мора и Каспијског језера, вашингтонска је марионета. Он је недавно најавио да ће бивша совјетска Грузија постати чланица НАТО 2014. године.

Они старији сећају се да је НАТО настао као савез између западне Европе и САД против претњи Црвене армије да прегази западну Европу. Северни Атлантик је далеко од Црног и Каспијског мора. Која је онда сврха да Грузија буде чланица НАТО осим да пружи Вашингтону војну базу на меком руском трбуху?

Чврсти су докази да Вашингтон – обе партије – има Русију и Кину на мети. Да ли је циљ да се униште обе земље, или само да се осујети свака могућност супротстављања светској хегемонији Вашингтона, у овом тренутку није јасно. Без обзира на намеру, нуклеарни рат је врло вероватан исход.

„Пресститутска“ (presstitute)[1] америчка штампа се претвара да злочиначка сиријска влада убија недужне грађане који само желе демократију и да ће, ако Уједињене нације неће, САД војно интервенисати у циљу очувања људских права. Русија и Кина бивају озлоглашене од америчких функционера због супротстављања било каквом изговору за НАТО инвазију на Сирију.

Чињенице се, наравно, разликују од оних које приказују „пресститутски“ амерички медији и чланови америчке владе. Сиријски „побуњеници“ су добро наоружани. „Побуњеници“ се боре против сиријске војске. Они масакрирају цивиле и своје медијске „курве“ на западу извештавају да је то злодело починила сиријска влада, а западне „пресститутке“ шире пропаганду.

Неко очигледно наоружава „побуњенике“ јер се оружје не може купити на локалном тржишту. Већина интелигентних људи верује да оружје долази из САД, или држава америчких сурогата.

Дакле, Вашингтон је почео грађански рат у Сирији, као што је то учинио и у Либији, али овај пут лаковерни Руси и Кинези су ухватили корак, и одбили да одобре резолуцију УН, попут оне коју је запад употребио против Гадафија.

Е сад, да бисте заобишли ову препреку, извучете древни борбени авион „фантом“ из шездесетих, из ере вијетнамског рата, и нека Турска лети са њим у Сирију. Сиријци ће га оборити, а затим се Турска може жалити својим НАТО савезницима да јој дођу у помоћ против Сирије. Онемогућен преко УН, Вашингтон овако може да се позове на своју обавезу под уговором НАТО-а и уђе у рат за одбрану чланице НАТО против демонизоване Сирије.

Неоконзервативна лаж, која стоји иза вашинтонских хегемонистичких ратова, јесте да САД доносе демократију нападнутим и бомбардованим земљама. Да парафразирамо Маоа, „демократија долази кроз пушчане цеви“. Међутим, Арапско пролеће остало је ускраћено за демократију, исто као Ирак и Авганистан, две земље „ослобођене“ путем америчких демократских инвазија.

Оно шта САД доносе су грађански ратови и распад земаља, као што је режим председника Била Клинтона постигао у бившој Југославији. Што је више земаља које могу бити поцепане на комаде и разбијене у ривалске фракције, то је моћнији Вашингтон.

Путин схвата да је и сама Русија угрожена; не само финансирањем “руске опозиције” од стране Вашингтона, већ и због сукоба међу муслиманима изазваних ратовима Вашингтона против секуларних муслиманских земаља, попут Ирака и Сирије. Овај раздор се шири и у самој Русији, и доноси јој проблеме попут чеченског тероризма.

Када се секуларна држава сруши, исламистичке фракције постају слободне да скоче једна другој за врат. Овакви унутрашњи сукоби чине земље немоћним.

Као што сам раније писао, Запад увек преовлада на Блиском истоку, јер исламистичке фракције мрзе једна другу више него што мрзе своје западне окупаторе. Када Вашингтон тако уништи секуларне и неисламистичке владе, као у Ираку, а сада је мета Сирија, исламисти се појаве и боре се једни против других за надмоћ. Ово одговара Вашингтону и Израелу, јер такве државе престају да им буду кохерентни противници.

Русија је рањива, Путин је сатанизован од Вашингтона и америчких медија, а руска опозиција, коју Вашингтон финансира, служи интересима САД, а не руским. Превирања која Вашингтон покреће у муслиманским државама преливају се у муслиманско становништво Русије.

Показало се да је за Вашингтон теже да се меша у унутрашње послове Кине, иако је посејао неслогу у неким провинцијама. За неколико година, очекује се да ће кинеска економија премашити америчку, и тако ће једна азијска сила постати најјача светска економија.

Вашингтон је дубоко узнемирен. У ропству и под контролом Волстрита и других пословних група са специјалним интересима, он није у стању да америчку економију спасе од пада. Профити добијени краткорочним коцкањем Волстрита, ратни профити војно-безбедносног комплекса, као и профити од измештања производње добара и услуга за америчко тржиште су далеко више заступљени у Вашингтону него интереси за добробит америчких грађана.

Како америчка економија опада, тако кинеска економија расте.

Одговор Вашингтона је милитаризација Пацифика. Амерички државни секретар Хилари Клинтон је прогласила Јужно кинеско море за област од америчког националног интереса. САД се „удварају“ филипинској влади играјући на карту претње од Кине, и раде на томе да се америчка морнарица врати назад у бившу базу у Шубић заливу (Subic Bay). Недавно су одржане заједничке војно-поморске вежбе САД и Филипина против „кинеске претње“.

Америчка морнарица премешта своје флоте у Тихи океан, и гради нову базу на једном јужнокорејском острву. Амерички маринци сада су у Аустралији, и из Јапана се премештају у друге азијске земље. Кинези нису глупи. Они разумеју да Вашингтон покушава да затвори простор око Кине.

За земљу која није способна да окупира Ирак после 8 година и да заузме Авганистан после 11 година јесте акт лудила да се истовремено устреми на две нуклеарне силе. Хибрис у Вашингтону, потхрањиван свакодневно избезумљеним неоконзервативцима, упркос ванредном неуспеху у Ираку и Авганистану, сада на мети има огромне силе – Русију и Кину. Свет никада у својој историји није био сведок таквог идиотизма. Психопате, социопате и морони који доминирају у Вашингтону одвешће свет у пропаст.

Злочиначки луда вашинтонска влада, без обзира на то да ли демократска или републиканска, без обзира на исход наредних избора, јесте највећа опасност за живот на земљи. Штавише, једини извор финансирања који имају вашингтонски криминалци је штампање новца. У следећој колумни размотраћу да ли ће америчка економија завршити свој колапс пре него што ратни злочинци у Вашингтону униште свет.


[1] “Пресститутско” новинарство = поданичко, асоцијација на реч “проститутско”.

http://www.nspm.rs/savremeni-svet/obamina-administracija-ima-rusiju-i-kinu-na-meti.html

original source: http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=31669

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Paul_Craig_Roberts

http://www.paulcraigroberts.org/

 

Читајте без интернета: