Уочи велике параде поводом шездесетпетогодишњице победе у Друго светском рату, Русија је извршила војно-политичку перезагрузку (ресетовање) у виду (не) очекиваних договора са САД и Украјином. Покушај Запада да „украде“ победу СССР над фашизмом није успео, констатује Константин Затулин, познати руски политичар. Замисао либералних историчара да Други светски рат тумаче као победу демократских над тоталитарним режимима (нацизмом и комунизмом) је разобличен као идеолошка провокација и лаж. Ако би свет одлучио да ода пошту сваком совјетском војнику палом у Другом светском рату минутом ћутања, пуних педесет година владала би потпуна тишина на планети! До данас, широм Русије, највише у европском делу, војне дружине откривају велики број несахрањених руских и немачких солдата. Уочи празничног јубилеја Русија брани своју прошлост, славну победу над Силама Осовине, ради своје будућности, кажу руски војни ветерани.
СССР је нападнут 22.јуна, на дан Свих Светих Земље Руске. Товариш Стаљин се први пут обратио народу топлим речима: -Драга браћо и сестре!… Многи се сећају, да су великом вођи током током говора, зуби цвокотали од језе… чуло се чак преко радија тог времена… Вратио је царске еполете на совјетску униформу, отворио Сергијеву Свето-Тројицку Лавру, ослободио преживеле владике и свештенство, отворио храмове…
Упркос прогону православних, убиствима Патријарха Тихона, више митрополита и епископа, монаштва и свештенства, од почетка револуције, Местобљуститељ Патријаршијског престола, Митрополит Сергије објавио је Посланицу верном народу и свештенослужитељима, која се овако завршава: -Црква Христова даје благослов православном народу да штити свештене границе наше Отаџбине! Да нам Господ дарује победу! У свим преосталим храмовима широм СССР служени су молебани за победу. На питања страних новинара, Митрополит Сергије је одговарао: -Да, Комунистичка партија се негативно односи према вери и нама је жао због тога.
У априлу је руско-амерички нуклеарни паритет потврђен новом стратешком формулом,договором о правилима деликатне космичко-војне утакмице. На клупи седе (још увек)резервни играчи: талентовани Кинези и Индијци, чију зборнују(репрезентацију) годинама вредно тренирају руски нуклеарни мудраци по затвореним војним градовима, у које се тешко улази, а још теже излази.Америчка глобална хегемонија, као псеудомесијанско завештање, демократски „научни аксиом“ и рајски „крај историје“ Фукујаме, Хантингтона и Бжежинског, потписаним договором о смањењу и контроли стратешког нуклеарног оружја, практично се повлачи, признањем реалности многополарног света. То не значи да ће се ширење демократије, (и кризе) то јест доларског златног телета, милом или силом, зауставити!
Али, прошло је време јуродивих геополитичких уступака, перестројке ради, које је започео пред Западом искомплексирани Горбачов. Лавину поклона: затварање војних база, од Кубе до Вјетнама, Грузије, уједињења Немачке, напуштање Блиског истока, Балкана, Кубе у Латинској Америци, пуштање Американаца у бивше совјетске азијске републике, давање ваздушних коридора НАТО-у до Авганистана, пуштање Американаца у Грузију, од Горбачова до Путина, пресекао је председник Медведев, одбраном и признавањем независности Јужне Осетије и Абхазије и обнављањем војних база. Путин је покушао да смири Саакашвилија, предајући му проруску Аџарију! Миша и Раиса дружили су се са старим Бушом, породично дружење, уз џез и виски, наставио је Јељцин са супругом Наином, успут демонтирајући државу по рецепту америчких економских чудотвораца, по либералној пословици “све ће то тржиште позлатити.“ Један од великих мајстора перестројке Анатолиј Чубајс, давоски експерт, који је за годину дана приватизовао највећу империју на свету, предлаже свог недавно преминулог друга Гајдара за постхумну Нобелову награду! Неомиљен код пензионера, главних жртава реформи деведесетих, Гајдар је умро од алкохоличарског синдрома, баш као многи совјетски „сувишни“ грађани! У западним и делу руских либералних медија Јегора Гајдара скоро канонизују као „светог“ реформатора! Пред крај другог мандата Владимир Путин се у Минхену обратио некадашњим јалтинским савезницима, уз подсећање на деведесете, (пуста) обећања о неширењу НАТО-а на Исток, и на двоструке стандарде западних партнера у међународним односима.
Русија се вратила у Латинску Америку, улогу Кубе успешно је преузела Венецуела, у којој тренутно московске власти на челу са градоначелником Лужковим решавају урбанистичке и комуналне проблеме, колонијално наслеђе у облику фавела, уџерица, које помало подсећају на хрушчовске петоспратнице!
После проевропских наранџастих политичара Кучме, Јушченка и Тимошенкове, који су замало протерали Црноморску флоту са Крима и стварно руски језик из школа, медија, и службене употребе, иако око 60% Украјинаца руски језик сматрају својим првим, а украјинску мову (локални дијалекат са примесама пољског) једва говоре и разумеју, председник Јанукович и влада обраћају се народу на руском, да их сви разумеју. У Савету Европе, за чије одржавање даје највише рубаља, Русија је стално на тапету, балтичких република, Пољске, Грузије и наравно ЕУ. Због мањка демократије, коју Руси, чини се, одбацују као вирус и вишка богатства, у виду гаса и нафте, које користе за уцењивање ЕУ, како нам лепо објашњавају и домаћи српски медији. Нема слободе, нема довољно партија, московске гејлије пате без парада поноса, нема много штрајкова и политичке парламентарне и ванпарламентарне борбе, као у Украјини, на пример! Председник Јанукович је прекинуо вишегодишњу кампању Јушченковог режима у Савету Европе, који је тражио да се Русија осуди за геноцид над украјинским народом, тридесетих година 20. века, закључком да је такозвани Голодомор, трагедија свих народа СССР, јер је бољшевичка власт извозила храну и осудила на глад све, а не само Украјинце. Истовремена ратификација Договора о Црноморској флоти у Государственој Думи и Врховној Ради, симболично је ујединила два огранка руског народа, великоруског и малоруског, уочи великог јубилеја, сложно понављају украјински и руски политичари. Наранџаста власт хтела је у евроатлантске интеграције, за Јушченка је руска војна база и флота била фактор нестабилности, а председник Јанукович је сматра важним гарантом безбедности и стабилности Црноморског региона. На Криму, који је Никита Хрушчов поклонио совјетској рпублици Украјини, руска флота остаје најмање до 2042. године, а Украјина добија гас 30% јефтиније, реч је о руском поклону од 40 милијарди долара! Већ се званично говори о заједничкој држави, новом савезу Русије, Украјине и Белорусије. Премијер Путин предложио је обједињавање руског Гаспрома и украјинског Нафтагаса. Изузетан допринос овом историјском и геополитичком уједињењу даје Патријарх Кирил, изванредном црквеном дипломатијом, на целокупном постсовјетском пространству. Руски језик се враћа у украјинске школе, медије и службену употребу!
Последњих десет година у Москви дешавало ми се да месецима не чујем српски језик на улици, а сад, где год кренем срећем земљаке… Пре неколико дана, после отварања фестивала Златни витез, у Кино Дому појавио се београдски хор, сутрадан је у Високо-Петровском манастиру наступао хор београдске Саборне Цркве, а ево сад треба да дочекам групу Срба из Бањалуке… Ево шта ћу им обавезно испричати…
Сергеј Бабурин, ректор Државног Универзитета, политичар, српски пријатељ, ветеран авганистанског рата, позвао ме као почасног госта на сусрет са ветеранима генералима Другог светског рата и Сверуски фестивал војничке патриотске песме… Текле су успомене на Лењинградску блокаду, херојски пут од Стаљинграда до Берлина, и старачке сузе, на свечаном ручку ветерани су ми љубили руку, и поклонили сувенире велике победе, а ја сам њима љубила старе војничке руке… Наздрављали су за здравље ветерана, руску победу, и Србију… рекла сам да српски народ памти 35 хиљада совјетских војника који су пали у борбама за ослобођење Југославије.Ветерани су испричали да се у сасвим порушеном Стаљинграду сачувао само храм Казанске иконе Пресвете Богородице. После бомбардовања и блокаде, у Лењинграду су сачувани сви храмови… Велики старац Сергијеве Свето-Тројицке Лавре, Кирил, сећа се својих војничких дана: “Многи од нас у најтежим тренуцима, посебно током Курске битке, видели су на небу, изнад бојног поља, небеску војску која нам је помагала… Борба је била тако страшна, да се вода из бунара и извора повукла више од годину дана… Битка је била 12.јуна, на празник светих апостола Петра и Павла, и прво јутро, после победе, народ је преносио мртве у братске гробнице. И ту, на бојном пољу, Прохоровки, видели смо да наши руски војници леже лицем ка небу, а немачки ка земљи! Народ и Црква били су једно! А рат је завршен на светог Георгија, Победоносца, великомученика, заштитника Москве! На сутрашњој паради биће преко 30 представника држава, пре свега ОДКБ, и савезница, победничке коалиције Другог светског рата, чији војници ће први пут продефиловати Црвеним тргом, заједно са руским јединицама, уз бојну технику и параду најновијег оружја, и виртуозну пратњу руског ратног ваздухопловства.
Радмила Војновић
