Раде БОЖОВИЋ: ЧУДНА МИ ЧУДА


 

Прво чудо. Толико сам ограничен или национално заслепљен да не могу никако да разумем како још нико од наших економиста није добио Нобелову награду. Почевши од гувернера из оне нам заједничке некад државе као што су Гузина и Сиротковић, преко чика Аврама, па до данашњег гувернера. Јер, kада га човек слуша, повероваће му, као и Динкићу за оних хиљаду евра, да  сa неба падају печене коке на Србију. Те захватиће нас криза, те неће, те инфлације скоро и нема.  Слушајући их дође човеку да поверује да живи у некој другој земљи, можда чак и у Аркадији, а да тога уопште јадничак није свестан. Освестите се, грађани!

 

Друго чудо. Демократе су тражиле да се убије деспот и диктатор Гадафи. Баш онако по мафијашком закону: Сведока ваља убити пре него проговори. Све је белодано јасно, само је остало загонетно ко ће подићи оне силне милијардице које је покојник, заједно са својом децом. држао по њиховим банкама? Ко ће узети златне шипке? Биће онако као и са силним милијардицама покојног нам бившег деспота председника: Појела их маца!

 

Треће чудо. Нова, не зна се која по реду декларација о КиМ никако да се испили. Наравно када је јаје мућак! И све то  одиста личи на дебелу мућку. А не на дебелу коку. Или, барем на ону ситуацију када благајница Ката никако да искаки радничку плату, као да је од сувога злата. Не зна се како је то јаје постало мућак. Да смо, барем, и ми имали град Јајце па да направимо јуначку државу!

 

Четврто чудо. Испадоше нам муке са имигрантима веће итекако од муке емигрантске наших младих људи који и поред тога што је отишао онај наш диктатор и деспот никако да нађу посао у рођеној земљици. Исељавање се наставља а домаће становништво се стањује. Испаде да нам је свеједно – живели у диктатури или у демократији. Једино што се у диктатури знало ко је крив, а овде се ништа не зна. Ни под којим условима паре стигоше, ни у чији џеп одоше. Каква криминална заврзлама, какав трилер!

 

Пето чудо. Предлажем: Имигранте хитно уселити у напуштене касарне, дати им оружје и нека они мисле о нашој војсци, па ћемо им после за награду, као Амери својим плаћеницима, великодушно дати наше држављанство. Шта ће нам митоманска војска, само да нам квари високи углед у свету.

 

Шесто чудо. Коначно смо добили преокрет. Некима се заиста десио бурулек у глави, не зна се коме више: идејним пројектантима наше нове светле будућности без косовског мита, али са глобалистичким митом и митоманијом, или се више окренуло у глави потписницима тог велеумног спасења. Почнимо, дакле, од косовског мита, преко прашка за прање прошлости митопројектаната преокрета, па преко прашка за ушмркавање и пилула против тврде столице, и стићи ћемо незадрживо до отрежњења.  А шта после, не каже параклет?

 

Седмо чудо. Док неки тупе зубе и арче скупи новински папир и још скупљу тв претплату предући причу о српском фашизму, дотле нам врле комшије одавно упражњавају ту стару и проверену дисциплину, протеравши без казне стотине хиљада људи само зато што нису католичке или неке друге вере… Уосталом, какав фашизам поред мајчице Немачке и неких њених сателита из најближег нам суседства?  У Немачкој  до крви туку и спаљују имигранте, а ми их држимо у бањи, па опет смо фашисти. Тако нам и треба када никад да научимо лекцију из историје. И треба да нам је пишу неки домаћи „стручњаци“ и неки странци, када смо дудуци.

 

 

Читајте без интернета: