У среду увече, 3. августа 2011. године, по саопштењу КФОР-а, представници Владе Србије озваничили су своје одустајање од захтева за повратак ситуације на стање пре упада РОСУ. КФОР ће, наведено је у саопштењу после постигнутог договора, уместо српских КПС полицајаца најмање до средине септембра задржати контролу над Јарињем и Брњаком; повлачење албанских цариника, које су сами довезли, не спомиње се, што буди сумњу да оно није ни договорено. Гето за Србе биће хуман у мери у којој су хумани они који су га увели: биће, наиме, уз контролу („после провере“) омогућено достављање хуманитарне помоћи, што практично значи да ће, уз сагласност Србије, КФОР у дело спровести одлуку приштинских власти о ембаргу на српску робу. А хуманитарну помоћ Срби ће да плате тако што ће уклонити барикаде „и слобода кретања ће бити поново успостављена“. Све врло у складу са четири тачке Куперове понуде, о којима нас је известила немачка ДПА, а које као да су написане у Тачијевом Кабинету.
Према поузданим сазнањима „Печата“, Борко Стефановић и Горан Богдановић, главни српски преговарач и министар за КиМ у Влади Србије, резултате овог договора, ове непроглашене предаје Митровице, Зубиног Потока, Звечана и Лепосавића Тачијевој Приштини, пренели су у среду касно увече вођама Срба са севера Косова. Уз ултиматум достојан оних који су спремни на овакав договор: или ћете да га прихватите, или ће вам Србија окренути леђа.
Срби су на барикади у Рудару, у Лепосавићу, у Зупчу и Зубином Потоку, на мосту у Митровици, остављени сами себи. Београду су у среду увече рекли не. По сазнањима Печата постоји опасност да КФОР, ЕУЛЕКС и Приштина испровоцирају инцидент и искористе га као повод за насилни обрачун са „српским побуњеницима“.
Извор: Магазин „Печат“