РЕШЕТЊИКОВ: Или ћете на Титаник ЕУ или са Путиновом Русијом

resetnjikov-i-irinej

ДИРЕКТОР РУСКОГ ИНСТИТУТА ЗА СТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ ГОВОРИО О СПОЉНОЈ ПОЛИТИЦИ СВОЈЕ ЗЕМЉЕ

Спољна политика Русије полази од тога да се свет налази у дубокој кризи, која је у ствари криза функционисања капитализма. Овом кризом су највише погођене и предстваљају њен извор – САД и Европска Унија
За Русију је најважнији правац изградња и јачање Евроазијске Уније, која представља алтернативу и за низ балканских и источноевропских земаља, као што су Србија, Бугарска, Грчка, Чешка, Словачка и балтичке земље
У Русији постоји србофилство. Сматрамо да припадамо истој цивилизацији. Знамо да сте ви на првој линији и да трпите много удара
Знамо и да партије које су сада на власти у Србији нису русофилске, а умемо и да препознамо кад неко мисли да може речима о љубави и пријатељству обмањивати Русе
Нећемо вам говорити шта да радите, али за веће изразе подршке, који сигурно неће изостати, потребна је решеност и воља и на вашој страни

СРБИЈА има избор – или ћете на Титаник или на наш чамац. Наш чамац ће можда опстати, али Титаник ће сигурно потонути!

Овим речима је др Леонид Решетњиков, директор Руског института за стратешка истраживања вечерас у Београду описао садашњи положај Србије.

Др Решетњиков је ово рекао на јaвном предавању под насловом „Актуелни проблеми спољне политике савремене Русије”, које је одржао на Филозофском факултету у Београду, пред око 200 слушалаца, углавном студената, међу којима је било и више угледних научних и јавних радника.

Полазна оцена на којој се данас заснива спољна политика Русије је да се свет налази у дубокој кризи, која је у ствари криза функционисања капитализма, указао је на почетку предавања Решетњиков.

Капитализам се као систем учварстио у 19. веку, имао је значајних достигнућа, али он данас завршава своју историјску улогу. Неспособан да одговори на потребе савременог света, он само продукује дубоку кризу, која није само економска и финансијска, него и морална.

Овом кризом су највише погођени, и предстваљају њен извор – САД и Европска Унија. Притом, они у свом политичком говору и пропаганди избегавају да говоре о дубини кризе, замењујући често и сам израз „криза” еуфемизмима типа „рецесија”, „финансијски мехур”, „депресија”…

Директор Института чији је оснивач председник Русије, и који са својих 200 истраживача, представља његов главни аналитички центар, који се мултидисциплинарно бави свим значајним проблемима и процесима у свету,  у једном тренутку је на предавању напоменуо да се у институту којим руководи, за оно што данас оличавају САД и ЕУ, одавно не употребљава термин „европска цивилизација”.

Његове колеге са института су уместо тога предложиле термин „постхришћанска цивилизација”, али да је он лично спреман да се сагласи са једним француским колегом да је најадекватнији термин „антицивилизација”, јер се ради о негирању свих тековина европске цивилизације.

Он је указао да Русија са забринутошћу прати развој кризе у ЕУ, у границама свог највећег економског партнера, јер је свесна да колапс који јој прети може имати негативне последице и по саму Русију, пошто ће пад привреде ЕУ довести до смањења увоза сировина и енергената из Русије.

Због тога, нагласио је Решетњиков, сва размишљања и напори наше спољне политике усмерени су на превазилажење садашњих, а нарочито будућих тешкоћа. Али, за разлику од Србије, која купује карту за Титаник, ми тражимо друге путеве.

Та трагања и напори усмерени су у неколико праваца истовремено. Са једне стране, Русија тежи продубљавању односа са „економском локомотивом ЕУ” – Немачком, чија привреда једина има шансе да преживи кризу, и у том правцу су већ постигнути значајни резулатати.

Од још већег значаја су напори усмерени ка Кини и Истоку.

Две највеће земље света су већ достигле завидни ниво односа у свим областима, о чему сведочи и то да је нови председник Кине, одмах пошто је изабран, посетио Москву. Значајне перспективе виде се и у сарадњи са великим земљама Азијско-пацифичког региона, као што су Индонезија, Филипини, Јужна Кореја, Вијетнам, која се динамично развија.

Посебно место представља сарадња у формату БРИКС, која укључује и Барзил, Индију и Јужну Африку. Ако се реализују све руске иницијативе покренуте на последњем самиту у Јужној Африци, то ће позитивно утицати на перспективе читавог света.

Ипак, за Русију је најважнији правац изградња и јачање Евроазијске Уније, која представља алтернативу и за низ балканских и источноевропских земаља, као што су Србија, Бугарска, Грчка, Чешка, Словачка, балтичке земље…

Ове земље у евроатлантским оквирима нису ништа постигле, напротив, оне губе своје лице, самобитност, културу, духовност…

Међу овим земљама, истакао је Решетњиков, ми не агитујемо и не вршимо ни на кога притисак, али хоћемо да створимо алтернативу.

Решетњиков се посебно осврнуо и на односе Русије са САД, које се према Русији односе једнако, без обзира да ли је она монархија, комунистичка или капиталистичка. Русија је за њих добра само ако је слаба, или још боље, разбијена.

Они нас виде као неподношљивог конкурента, не само еконсомског, него и цивилизацијског, јер знају да смо једини који носе реалну алтернативу англосаксонском пројекту.

Алкохоличара Јељцина су тапшали по рамену и обасипали похвалама и признањима за демократију, иако је пуцао из тенкова на сопствени парламент и проузроковао погибију 400-500 људи, јер се у Русији све рушило, а сада, када имамо нормалног председника, који воли Русију и чини све да она буде снажна, њега оптужују да крши демократију и да је чак диктатор.

Морате знати, поручио је на крају Решетњиков, да у Русији постоји србофилство. Сматрамо да припадамо истој цивилизацији.

Знамо да сте ви на првој линији и да трпите много удара. Знамо и да партије које су сада на власти у Србији нису русофилске, а умемо и да препознамо кад неко мисли да може речима о љубави и пријатељству обмањивати Русе.

Нећемо вам говорити шта да радите, али за веће изразе подршке, који сигурно неће изостати, потребна је решеност и воља и на вашој страни.

Често се каже да је Русија помогла обнову српске државности у савременој епохи. Али та подршка не би имала никаквог значаја да српски народ није био спреман на подигне устанак и крене у борбу.

Др Леонида Решетњикова примио је јутрос и његова светост Патријарх Српски Иринеј.

Домаћин вечерашњег предавања био је Центар за руске студије Филозофског факултета у Београду.

Л.М.

Читајте без интернета: