Сергеј Бабурин: НАТО БАНДА ПРОТИВУ СРБИЈЕ И РУСИЈЕ

Разговарала Биљана М. Живковић

На рачун понижења Србије решава се више европских проблема: осигурава се целовитост Хрватске, Босне и Херцеговине, појачава утицај Немачке, а тиме и Европске уније… Историјско искуство нас, међутим, учи да је увређена и понижена Србија, која ће се жестоко борити за своје достојанство, идеале и вредности, још већи проблем за Европу. Доктор Сергеј Бабурин, председник Руског општенародног савеза, доскорашњи заменик председника Руске државне Думе,  потврђени је лојални пријатељ Србије и српског народа,  а релативно често, због пословних разлога, борави у Београду.

Са нашом земљом сарађује у домену науке и политике, односно кроз свој друштвени ангажман. Важи за изузетног познаваоца прилика на Балкану, али и за човека који, како се наглашава – отворених очију прати и тумачи збивања на светској политичкој сцени, и на основу тога, према актуелним политичким токовима и  научној методологији, предвиђа могућа будућа догађања .

Био је најмлађи декан једног од правних факултета у Совјетском Савезу. Са само 29 година постао је декан Правног факултета у Омсаку, у Сибиру. Данас је ректор Руског државног трговинско-економског универзитета. Захваљујући богатом политичком искуству, Сергеј Бабурин позиван је за арбитра у многим ситуацијама везаним за спољну и унутрашњу политику Руске државе. Протекле недеље боравио је и у Београду, поводом потписивања међууниверзитетског споразума о сарадњи између Руског државног трговинско-економског универзитета (чији је ректор) и Београдског универзитета. То је и био повод за овај разговор.

 

Споразум о сарадњи са универзитетима у Подгорици, Новом Саду и Приштини, већ сте раније потписали, а  сада и са Универзитетом у Београду. Шта очекујете од ове сарадње?

Ово је век економије и знања. Улога знања и технологије је значајно порасла. Споразумом морамо да одговоримо на најновије изазове за добробит Балкана. Нисмо класични Универзитет, више се бавимо примењеним наукама, а централно место нам заузимају економија и услуге. Очекујемо сарадњу између студената, предавача, у изради и реализацији пројеката, како бисмо заједно обликовали будућност у 21. веку. У очекивању размене српских и руских студената и научника, наглашавам могућност добијања двоструких диплома.

Шта видите као данас приоритетне задатке Руске државе?

Нажалост, Руска Федерација такође је потпала под многа позната данашња искушења. А главни задатак за све народе који живе у Русији је да заштите духовне вредности од уништавања и да обнове моралне вредности. Ако у томе успе, и ако се за то избори, Русија ће моћи да се врати на историјско место на светској политичкој сцени.

Присуство и утицај Запада на Балкану се повећао, а присуство Русије смањило. Какво је ваше виђење перспектива Русије, с једне, и Запада, с друге стране, на почетку трећег миленијима?

Присуство Запада на Балкану се повећало, то је тачно што кажете. Већ и врапци на грани знају колико нас је Борис Јељцин уназадио, како је у то време, по његовим налозима из Кремља, шеф дипломатије Козирјев  погрешно и штетно тумачио глобализацију и препуштао нас беспоговорно токовима Међународне политике, на брзаке у којима су нас давили. Историјска Русија за време Јељцина изгубила је своје позиције у Африци, сада губи позиције и на Балкану и у Арапском свету. Председник сам Комитета за ослобођење Војислава Шешеља, а такође и председник Комитета за односе са Сиријом и Либијом. При изгубљеним позицијама Русија је ипак успела само да се ухвати за Сирију, али ако сада председник Русије Дмитриј Медведев подржи резолуцију везану за Сирију, Русија ће изгубити позиције и у том региону.

Логично је да изразимо наше жеље о будућности Балкана, чија је судбина нераскидиво повезана са развојем целог европског континента. Нажалост, што се тиче Балкана, Русија се полако повлачи, одлази из различитих региона последњих 25 година, али на сву срећу ти одласци су се успорили. Русија је почела да се економски враћа у Србију преко нафте и гаса; верујем да је то велика шанса да се врати на велика врата Балкана. То није потребно само Србији и Балкану, већ је потребно целој Европи. Зато што је Европа, после распада СССР-а, направила велику грешку и померила је више своје границе на запад, него што јој је било дозвољено. Овај регион преживео је дуги период конфликата и раздора и слабо подноси глобалну финансијско-економску кризу. Лично сам уверен да он постепено креће путем стабилности и одрживог развоја. Обнавља се добросуседство, иако и даље постоје слабе тачке и опасност од рецидива. Наравно, пут до просперитетног живота балканских држава данас је у стварању нове климе за сарадњу.  И зато  повратак Русије помоћи ће нам да сачувамо баланс цивилизације.

Да ли је место Русије у савременом свету у складу са њеном стварном снагом и геополитичким значајем?

Догађаји с краја прошлог и почетка овог века опомињу да је последњи час да се Руси врате сопственом историјском искуству, како бисмо на основу њега „разменили“ стварност и обезбедили национално самоодржање. Русија је део света, и не просто део света, него један од главних делова света. Посебно данашња Русија, јер су многи после нестанка СССР-а сматрали да је Русија престала да буде велика држава. Руска држава као геополитички фактор мора да поврати своје позиције у свету, мора да буде фактор баланса између  континената. Она је преузела одређене кораке између Кине и Индије. Ово је одговор између Америке и НАТО-а, то што се данас дешава у Либији и Сирији, после Авганистана и Ирака. Без Русије се никако не могу решавати задаци нових изазова светске безбедности.

Да ли верујете да је 21. век раздобље духовне обнове, Малро је рекао да ће овај  век бити столеће вере у Бога или га неће бити?

Нажалост, ово је век  великих искушења. За време комунизма гушена је вера у Бога, а сада уместо духовних вредности код многих народа преовладавају мировазњење потребе више него моралне вредности. Највеће искушење овог столећа јесу англоамеричка искушења, она су страшнија него светски рат јер тај отров убија изнутра.

Какав је утицај комунистичког наслеђа на духовни живот садашње Русије?

Тек крајем XX века руска јавност почела је да се избавља од комунистичких идеја, које су потпале под либерални утицај. У Русији је дошло до веома великих промена и данас сваки човек било које националности и вероисповести може да се врати духовним коренима.  И данашњи остаци комунистичких идеја на страни су традиционалног наслеђа руског народа; тако многи моји пријатељи који припадају комунистичкој идеји признају православље, сарађују и заговарају православну идеју и у томе је сав парадокс данашње политичке ситуације у Русији.

Како оцењујете актуелну сарадњу и односе Русије и Србије?

Данашњи односи између Русије и Србије чине ми се  нестабилним и тренутним, односно пролазним. У таквим односима потребан је стратешки циљ: шта желимо? За многе српске политичаре односи са Русијом као да су „допунски“, а приоритет су им односи са Европском унијом. (Изгледа ми то овако: узећемо кредит од Русије, али ћемо, ипак, да идемо на Запад, окренувши се леђима ка Русији!) За време краља Александра, као и за  време Тита, Југославија је била стратегијски партнер између Истока и Запада. Решење српског питања је животно важно за Европу. На рачун понижења Србије решава се више европских проблема (на пример, осигурава  целовитост Хрватске, Босне и Херцеговине, појачава утицај Немачке, а тиме и Европске уније…) Историјско искуство нас, међутим, учи да је увређена и понижена Србија, која ће се жестоко борити за своје достојанство и идеале и вредности, још већи проблем за Европу. Српско питање, у исто време је и источно питање. Ни Русија, ни Србија, нажалост, нису могле да се супротставе јачању источног утицаја  на Балкану. Пораст муслиманског присуства у Босни, албанизација на Косову и Метохији, вишезначајна ситуација у Рашкој области, коју код вас опет зову Санџаком, аутономистичка расположења на муслиманском југу Бугарске, стварају нови распоред снага на Балкану. А о томе многи ћуте, скривају поглед у страну. Чак и они који би морали да се плаше за сопствену будућност. Уколико данашња Србија пређе на страну Запада, Русија ће лако наћи новог партнера, али не видим бољег и јачег партнера од Србије, зато што су се Бугарска, Грчка, Румунија и Хрватска већ предале и ушле у Европску унију, а Русија ће да формира свој савез и ЕУ ће бити партнер Руског савеза који се тренутно формира.

Чини се да  једно од најважнијих питања за сваког Србина, без обзира на то где он живи, јесте то како се одупрети притисцима и уценама, пре свега везаним за опредељење за  ЕУ, а да се при том и због тога одрекнемо Косова и Метохије. Шта нам је чинити?

То је питање избора, али тај избор може направити само Србија. (Јуда је такође имао избор, могао је да преда Христа, а могао је и да не преда). Лично мислим да ће Србија, ако се одрекне Косова и Метохије, направити велики корак ка пропадању српског народа. (Примера ради, прошло је око пола века, а Кина не признаје независност Тајвана. Иако је Тајван много година био члан Уједињених нација). Када је реч о националном јединству, то је јако важан фактор и никад не треба журити. Србија данас није спремна да заштити Косово и Метохију, а такође ни да предложи свој план развитка  Балкана са Косовом и Метохијом у саставу Србије. Садашња власт у Србији није у стању да реши проблем Косова и Метохије, али то не значи да будуће генерације неће бити у стању да га реше. Бивши председник Србије Слободан Милошевића ни по цену сопственог живота није желео да се одрекне Косова и Метохије у Рамбујеу. Он је могао да остане председник и да се одрекне Косова и Метохије, зато би му дали Нобелову награду за мир, али би за српски народ заувек постао Јуда. То је јако тежак избор и тешко да би данашњи политичари могли да се изборе са тим притиском. Али, уместо Србије нико не може наћи избор.

На опште изненађење, када је у питању млађа руска генерација, примећено је да постоји  велико интересовање за развој економског препорода Русије!

Русији је неопходно да формирамо младе генерације које ће бити патриоте и које ће моћи да преко економије успостављају односе са осталим државама. Руска економија се опоравља, али је и даље знатно слабија него што је била пре светске финансијске кризе. Главни задатак и приоритет Русије за будуће генерације је модернизација економије и целокупног друштвеног уређења, које треба да се остварује на основу нових технологија и иновација. Русија мора прво да обнови своју привреду, пољопривреду, као и све остале гране економије. Руска економија треба да се укључује у светске интеграције, не као слаб партнер,  већ као снажно стојећи партнер. Руска производња је велика, као и тржиште, али је неопходна модернизација Русије. То је наш унутрашњи стратегијски циљ.

Ваша књига „Свет империје“ објављена је и у Србији, на српском језику; научно, али популарно писана, говори о територији држава и светском поретку, а бави се и тренутном и будућом судбином Русије и Србије. На који начин и због чега повезујете те две територије и два народа?

Судбина Русије и Србије је повезана и то није само симбол. Политички конфликти на Балкану током векова редовно су се одражавали и на Русију. И садашњи процеси, везани за раскомадану Југославију, само за пола корака, неколико месеци, претходе аналогним процесима у Русији. Повезаност није мистичке природе, нема ни говора о, у белосветским пропагандистичким круговима, измишљеним теоријама завере. Због тога отворено кажем, а то се свакодневно доказује широм планете у главама које знају да мисле – Србија је увек била полигон антируских снага на Западу! И сада западна заједница најпре код вас проба механизме свог новог светског поретка, а затим покушава у мало модификованом облику то исто да примени и код нас, у Русији.

Пошто су избори и у Србији и у Русији у исто време, шта очекујете од парламентарних избора у децембру 2011. године, а шта од председничких у марту 2012. године?

На ово питање имаћу најкраћи одговор, зато што у Русији постоји криза политичког система и неповерење у политичке институције. Та криза је настала нејасним међународним позицијама и услед либералних илузија. Зато сам уверен да у данашњој политичкој власти нема плана за решење те кризе. Како год да прођу избори, парламентарни и председнички, то ће бити почетак решења унутрашњих проблема Русије. Уверен сам да нећу остати по страни, иако не желим да учествујем у парламентарним изборима, мораћу.

Србија данас покушава да се увуче у НАТО, па се као аргумент често намеће како, ето, и Русија сарађује са НАТО-ом. Како ви то коментаришете?

Руска држава је потписала споразум 1999. године и то је  велика грешка спољне политике Русије, конкретно Примакова, а данашњи председник је наследио те грешке око сарадње са НАТО-ом. НАТО и ЕУ су две различите ствари, ако ЕУ представља развитак Европе, НАТО је форма европских страхова. Са терористима је потребно да се боримо, али да не претварамо ту борбу у принцип живота. Када терориста постаје неопходан, онда неће бити ни буџета за наоружање. Због тога терористи постају бесмртни, док постоји НАТО. Ратови ће бити на нашим границама све док постоји НАТО. НАТО ће урадити све како би показао неопходност свог постојања, као што је то сада, на пример,  рат у Либији.

Предлажем Србији да се не везује са том бандом. Србија од обнављања своје државности у модерно време, никада није била члан агресивних војних савеза – војних савеза који покрећу агресивне ратове. Овим ратовима НАТО данас угрожава суверенитет многих народа, крши Међународно право, окупира суверене државе. У овом тренутку НАТО је једини војни  савез на свету који се овако понаша. Србија је у својој новијој историји, следећи слободарске традиције, увек била чланица савеза држава који су се оваквим агресивним војним пактовима супротстављали. Односи Русије са НАТО-ом треба да буду прегледни,  а постојање НАТО-а принудило је Русију да направи свој савез безбедности.

Dr Sergej Nikolajevič Baburin: NATO je forma evropskih strahova

Читајте без интернета: