Српски генерали и официри поводом погибије кадета: СМЕНИТИ ШУТАНОВЦА

ТРАГЕДИЈА НА ПАСУЉАНСКИМ ЛИВАДАМА МОЖЕ ИЗАЗВАТИ ВРЕЊА РАВНА ОНИМА ПОСЛЕ УБИСТВА ГАРДИСТА У ТОПЧИДЕРУ

Спасоје СМИЉАНИЋ, генерал у пензији

Ваљда ће Николић да смени Шутановца

ПОРЕД тако професионалне реформе, аматеризам је просто невиђен, али са фаталним последицама.

Да ли је нормално да министар остане?

Па, ваљда ће председник Србије да смени министра!

Министар је по закону, а нисам сигуран да ли је и по Уставу, сменио све испод себе, а видећемо да ли ће он бити смењен.

Љубинко ЂУРКОВИЋ, пуковник у пензији, председник Извршног одбора Покрета за Србију

Сви до врха, до Шутановца

Морају да одговарају сви до самог врха – до војног министра Драгана Шутановца – јер је он системским решењима довео до тога да кадет – будући официр – не зна ништа о експлозивним средствима
На кључне функције у Војсци треба да дођу проверени војни стручњаци који неће бити послушници партијских врхова и миљеници западних кругова. То је нужно ради опстанка не само Војске Србије него и државе Србије

ЦИВИЛНА власт од 2000. води Војску Србије погрешним смером.

Ево само једног примера: у каријери официра важнији је постао енглески од знања која официр мора да има. Јер, официру се диплома магистра бодује са 10, а знање енглеског језика са 20 бодова!

То даје одговор на питање: како будући официр може да не зна шта је експлозив и какву опасност представља.

Очигледно је да држава тежи да припреми Војску Србије само за тзв мировне мисије и интервенције по свету у саставу НАТО пакта или УН трупа. Зато је некоме постало најважније знање енглеског!

Како смо дотле дошли? Родовски официри су постепено пролазили све командне дужности и зато најбоље сагледавају организацију војске. Уместо да се они постављају на кључна места, имамо пример команданта војног Универзитета који је лекар, додуше врхунски лекар! Он напросто не може да осмисли војну организацију за извођење борбених дејстава.

Реформа војске је довела до тога да партијски, неквалитетан кадар, дође на позиције за које није био оспособљен. Позиције се стичу на основу блискости са партијским кадровима који утичу на сва постављења у Војсци Србије.

То мора да се промени и да на кључне функције дођу проверени војни стручњаци који неће бити послушници партијских врхова и миљеници западних кругова. То је нужно ради опстанка не само Војске Србије него и државе Србије.

За почетак, овде морају да одговарају сви до самог врха – до војног министра Драгана Шутановца – јер је он системским решењима довео до тога да кадет – будући официр – не зна ништа о експлозивним средствима.

А потом треба да одговарају редом сви у низу командовања, јер нису успели да нађу системска решења која би дала квалитетнији кадар и Академији.

Божидар ДЕЛИЋ, генерал у пензији

Шутановац је потпуно срушио систем одбране

Прво је одговорна држава: она се већ годинама игра са системом одбране преко разних чиновника, односно министара, у овоме случају конкретно мислим на Драгана Шутановца. Он је у два мандата био министар – и у потпуности је срушио некад сасвим функционалан систем одбране. А, кад се урушава један систем, урушавају се сви његови елементи, па и војно школство
Прво треба да одговара министар, јер је он одговоран за укупно стање у Војсци које је алармантно у сваком погледу. Али, управо то неће да се деси , јер се то у Србији не дешава

ПОШТО се ради о кадетима који су завршили комплетну обуку и фалило им је само месец дана да постану официри, ово је пропуст који заслужује посебну пажњу. Изгубљени су млади животи, једни су лакше повређени, други теже и питање је да ли тешко повређени могу да наставе каријеру или ће држава морати да даље брине о њима. Тек, ово је ненадокнадив губитак и за државу и за Академију, а посебно за родитеље.

Очигледно је да одговорност постоји на свим нивоима.

Прва је држава: она се већ дуго година игра са својим системом одбране преко разних чиновника, односно министара, у овоме случају конкретно мислим на Драгана Шутановца. Он је у два мандата био министар – и у потпуности је срушио некад сасвим функционалан систем одбране. А, кад се урушава један систем, урушавају се сви његови елементи, па према томе и војно школство.

Постоји одговорност и Војске и Академије. Већ пар година олако су напуштани у пракси проверени наставни планови и програми Војне академије, по којима су се школовали официри за ВС и уведени су програми по којима се сада школују менаџери одбране. Сама та чињеница довољно говори о томе да је квалитет војног школства последњих година на знатно нижем нивоу него раније.

Као војник, једноставно не могу да замислим ситуацију да ови млади људи нису били обучени у предузимању свих мера безбедности приликом руковања опасним експлозивним материјама и бојевом муницијом! Јер, то су током 4 године школовања морали да раде много пута!

То значи: да је затајила војна организација, да је затајила једна од основних вредности војног колектива – а то је војна дисциплина!

Један млади човек је практично пренебрегао све те ствари, све мере које је требало да научи у Војној академији и – можда због недовољне обучености – несвестан опасности од нексплодираног борбеног средства, узео га са собом као сувенир! Последица је трагедија каква се готово не памти у историји Војне академије.

Прво треба да одговара министар, јер је он одговоран за укупно стање у Војсци које је алармантно у сваком погледу. Али, управо то неће да се деси , јер се то у Србији не дешава.

Али, Шутановац треба да схвати да Академија није ферија коју финансира Министарство одбране већ би требало да буде озбиљна инсититуција од великог значаја за одбрану државе. И мора да схвати да се ту једноставно не могу вршити експерименти – како је он то радио по налогу својих западних ментора. Захваљујући томе, од некада поштованих и цењених врхунских професионалаца официра, данас у добром броју млађих људи у униформама имамо незналице и неискусне људе. Често су то и официри виших чинова који никада нису извели ниједну практичну обуку са војском и ниједну вежбу!

То што добро знају енглески, то би могло да се цени на неком другом месту, али када је у питању Војска, ту треба ценити само професионализам, способност за командовање и извршење основног задатка због којег постоје и официри и војска.

Крсман ЈЕЛИЋ, генерал у пензији

Само овај министар не одговара ни за шта!

Реформе не подразумевају да либерализам у Војсци треба да буде анархија. Реформа, ако је донела професионализацију војске, требало је да резултира врхунском обуком свих њених припадника, почев од војника по уговору, па до највишег официра. До самог министра

САМО овај министар не одговара ни за шта! Он резонује како му се свиђа да резонује а не по правилима у Војсци.

Прво, на Пасуљанским ливадама су заказале мере безбедности: кад се испале мине, постоје посматрачи који то надгледају и потом се врши претрес терена да се нађу заостале мине, оне се обележавају и долази стручно лице, пиротехничар.

Морам рећи да се већ у војним школама, а камоли у Акдемији, обавезно научи да се не дира неексплодирана граната! То је правило од кога нема изузетка.

Незамисливо је да лице коме се ово десило сутра може да командује јединицом! То су почетничке ствари које мора да зна и војник на служењу војног рока, а не официр.

Знате, реформе не подразумевају да либерализам у Војсци треба да буде анархија.

Реформа, ако је донела професионализацију војске, требало је да резултира врхунском обуком свих њених припадника, почев од војника по уговору, па до највишег официра. До самог министра.

Стручна лица уз њега, саветници, морали су, ако су стручни, да знају како се то ради.

Милош ЂОШАН, генерал у пензији

Шутановац мора да бар понуди оставку!

Смењени су сви у ланцу командне одговорности, сем министра. Е, то у најмању руку није коректно! Како то да само министар нема одговорност?! У демократском свету какав је наш, или га бар тако показују, било би коректно да министар бар понуди оставку

ЗАКАЗАО су и људски фактор и реформа војске.

На обуци се увек дешавају несреће, али не у мери као сада. Посебно је опасно што будући официр, који сутра треба да обучи војнике како да се не повреде, није знао како да рукује неексплодираном гранатом.

То показује слабост система обуке, али и слабост тренутног стања у војсци.

Смењени су сви у ланцу командне одговорности, сем министра. Е, то у најмању руку није коректно!

Како то да само министар нема одговорност?

У демократском свету какав је наш, или га бар тако показују, било би коректно да министар бар понуди оставку.

То треба да учини јер је чињеница да се у последњих неколико година редовно дешавају несреће у Војсци, почев од погибије пилота, експлозије складишта, експлозије магацина муниције и на крају ова сада несрећа.

То показује да у Војсци Србије није онако како би требало да буде, а поготово забрињава да будући официри немају елементарна знања којима смо ми, својевремено, учили војнике први или други дан по доласку у војску.

Војска јесте опасно занимање и у рату и у миру, несреће се дешавају и у другим војскама, али чињеница је да је то код нас учестало. Мало више него што је нормално.

Читајте без интернета: