Свебор, настављач традиције, плива на Богојављење

bogojavljenje_plivanje_svebor_19jan2013-00

Београд, 19. јануар 2013. г.

На Дунаву, испред спортског центра „Милан Гале Мушкатировић“, одржано је, по старој традицији коју је обновио Свебор савез Србије, Богојављенско пливање за часни крст. Први је до крста стигао припадник жандармерије Марко Томашевић коме ледена дунавска вода није сметала, као усталом ни десетинама осталих такмичара. Као посебан куриозитет, међу такмичарима су биле и две девојке али и Исаија, игуман манастира Илиње уз још једног монаха.
Богојављенско пливање се дешавало на још три места у Београду, а ово су организовали Црква Ружица, капела Свете Петке, општина Стари Град и Свебор савез Србије (http://www.svebor.org.rs/о-свебору/).

Песме и витезови

Пре пливања, на коме се из хладне воде вади часни крст, одржан је пригодан програм. Почело је литијом која је кренула од Цркве Ружица на Калемегдану до Дунава. Поред осталих занимљивих гостију, неколико стотина грађана је на обали имало прилику да чује кратка али надахнута обраћања генарала жандармерије Братислава Дикића, академика и декана факултета спорта и физичке културе др Ђорђа Стефановића, пуковника Радета Рајића, представника организације Лепа и света Србија Винку Ћеранић и председника Свебор савеза Србије Бату Милошевића.  Програм је обогаћен наступима оперског певача Мирослава Марковића који је отпевао песму из времена Цара Душана „Два бела голуба“ и Светлане Стевић која је у свом познатом маниру извела лепу српску изворну народну песму „Кличе вила“.

Наставак програма и додела признања одиграли су се након пливања, у клубу спортског центра. Своје умеће на виолини показала је Милица Пајтић, ученица музичке школе Мокрањац. Сви пливачи су добили плакете, медаље и поклоне Свебор савеза Србије а посебно је наглашено признање додељено познатом фубалеру и  фудбалском стручњаку Владану Лукићу, почасном председнику Свебора и бившем директору Црвене звезде.

Својом несвакидашњом појавом, пажњу су привукли чланови Удружења за очување старих заната и вештина „Бели орлови“, одевени у средњовековне оклопе и одећу коју сами израђују.

Обнова традиције

Многи мисле да се Богојављенско пливање за крст часни одржава вековима без престанка, све до наших дана. Оно јесте стара изворно српска народна и православна традиција али је по  личној наредби Афолфа Хитлера забрањено 1941. године. До тада је српски патријарх сваког Богојављења на дно реке бацао крст од чистог злата који је вадио највештији такмичар. Велики српски писац, Милош Црњански, је два пута пливао за крст часни. Након 57 година забране, председник Свебор савеза Србије, Бата Милошевић је 1998. године обновио традицију. Захваљујући његовим напорима, сада се за крст часни плива не само широм Србије, већ и у Републици Српској, Црној Гори, Македонији, Аустрији, Немачкој, Сједињеним америчким државама и Аустралији.

Свебор (српска вештина борења) је једина вештина борења која је својевремено добила благослов патријарха Павла.

На крају, подсетимо се речи великог српског сликара Милића од Мачве: „Где је Свебор, ту сам и ја. Увек сам желео да велики уметници славе велике спортисте и Свебор је једини који ми је дао иснпирацију за то.“

 

Читајте без интернета: