У сусрет новој-старој влади Србије ускликнимо с’ љубављу : Доле Влада !

vucic

Прође један 26-и па дође и други 26-и. И би реконструкција која је потврдила господина Вучића као  српску најмодернију и најскупљу трејд марку од све производње и аграра из претходних годину дана. Добисмо господина Вучића који није премијер али се утврдио на месту попечитеља над попечитељима, посвећеног уништењу архаичне и стварању модерне и дисциплиноване Србије, аутора ЕУ платформе са које полећу арапски авиони за амерички рачун, платформе која ће са осталим најављеним мерама за резултат имати препуштање државе случају и судбини, невидиљивој руци тржишта коју ће за средњи прст држати народ а за мали прст, мали  Лазар Крстић.

Остаде нам и господин Дачић са све инсистирањем на промени свести код свог народа а која не би дошла као резултат јавне расправе о вредностима којима народ тежи  него као резултат  уредбе владе коју он каобајаги води и седам немачких тачака.

Ова влада је дисперзивни пројекат која жели да у такав облик трансформише и државу којом влада, те у том смислу, посредно, оста и господин Динкић у њој.

У овој влади оста и господин Вулин, ултра модерни социјалистички напредњак назадно одевен у име Црне руже а са деловањем sub rosa. Господин који даје па повлачи оставке током процеса давања народу на Космету лажних обећања и непрестаног повлачења истог народа за нос.

Ова влада Србије је споља организовани повратак нашминканог покојника да би се јединој преосталој баби у селу дало мало живости, а баба од глади нит више види, нит више чује, нит хаје шта се у селу дешава и ко је жив а ко мртав а што је спољним љубитељима њеног села и био крајњи циљ.

Овом владом је загарантовано опстајање стања апсолутне стерилности политичких вођа из национално просвећеног политичког корпуса, корпуса који на симаптичној глави има чак и лепу капу али  му на телу висе атрофирани мишићи и пивски  стомак, биће чијој се памети диве али у чију снагу се више не верује.

Ова влада је покушај навлачења чисте и беле чарапе на штрокаву и занокћену ножурду, вијагра усамљеном занемоћалом старцу поред чијег кревета годинама нема ни за јаче светло а камоли за слободнији часопис.

Ово је људи моји, наставак пројекта сужавања, скупљања, смањења, сакаћења, издувавања српског народа.

Ова влада је наставак петооктобарског пуча али сада обученог у народну ношњу, Радецки марш којег свира народни оркестар РТСа. Ово је група превараната којој домаћи  академски тон дају Хајдиновци, благослов Сава Јањић, културни одсјај чупави диригенти са сталним ангажманом у „гласовима“ на комерцијалним телевизијама а на лепоти принудна управница над српским енергентима која ће агресивно њихати куковима све док својим грудима не закрили и сав државни гас.

Ово је влада која ће са места где се Тадићевој врачари замаглалиа кугла храбро даље кренути уз добронамерне и прескупе савете до бескраја србофобичног Гузенбауера.

Од ужаса има спаса, од ове владе га нема. Она ће остати до краја свих крајева. Њеног или нашег.

Или она или ми.

 

Оливер Вуловић

 
Читајте без интернета: