ВИКТОР ИВАНОВ У ИМЕ РУСИЈЕ ПРЕДЛОЖИО НОВУ СТРАТЕГИЈУ БОРБЕ ПРОТИВ НАРКОТИКА – „ЛИКВИДАЦИЈУ ПЛАНЕТАРНИХ ЦЕНТАРА ПРОИЗВОДЊЕ”
- Русија је данас ушла у тужну тројку светских лидера по употреби авганистанског хероина. На жалост, тренутно су Аргентина и Бразил на другом месту по величини унутрашњег тржишта кокаина у Латинској Америци и употреби кокаина (2,6 одсто)
- Посебно је илустративно што се у Авганистану – где НАТО има 130.000 војника – годишње уништи мање од 4 одсто засада опујумског мака, а преостала производња се испоручује свету
- У државама Јужне Америке се годишње уништи неколико десетина процената кокаина, док се остатку гарантовано обезбеђује испорука, а тај остатак је – до 1000 тона кокаина чија је вредност негде око 200 милијарди долара
- Више пута сам борбу против наркотика поредио са примером уништења митраљеског гнезда. Јер, жеља да се борба са дрогом лоцира у регионе који окружују Авганистан, подсећа на лажне напоре и жељу да уништи митраљеско гнездо хватањем метака. Такав циљ никада неће бити остварен, ма колико да таквих метака ухватимо.
- Структура финансијске помоћи САД Колумбији, не само за План Колумбија, као и сви други програми помоћи у периоду од 1996. године до 2005. године, била је практично у потпуности војног карактера, тако да је више од 80 одсто свих средстава одлазило на подршку насиљу против дела колумбијског становништва
ПРЕДСЕДНИК Државног антинаркотичког комитета Русије и директор њене Федералне службе за контролу наркотика – Виктор Иванов – говорио је на Аргентинском савету за међународне односе (El Consejo Argentino para las Relaciones Internacionales, CARI) у Буенос Аиресу
ФАКТИ у два наставка објављују његов наступ:
„ХВАЛА вам што сте ми омогућили да говорим на овом истакнутом скупу знања не само у Аргентини, већ и целој Латинској Америци.
Знајући ширину обухвата и дубину истраживања које Савет обавља, одлучио сам да вам данас изложим свој став о изузетно актуелном проблему – ликвидацији планетарних центара за производњу наркотика.
Појам Планетарни центар за производњу наркотика (планетари центар за производњу наркотика – ПЦПН, PCDP, planetary centers of drug production) нови је израз и тренутно је у фази пројектовања. Међутим, сам феномен таквих центара у почетку друге деценије новог века веома је очигледан.
У томе је, у ствари, суштина данашњег нарко проблема у свету.
У свету постоје два таква центра – у Авганистану и Јужној Америци – на свакој хемисфери Земље по један.
Ова два центра напајају глобалну нарко трговину – која се преплиће и обухвата практично читаву планету и непрекидно трансформише читаву Земаљску куглу – подривају стабилност недовољно снажних транзитних држава, деформишу економске и политичке процесе у правцу раста насиља и криминала.
Управо наркопроизводња ових центара представља неисцрпно репродукивно гориво које се испоручује разним регионима планете за развој екстремизма, тероризма и транснационалног криминала.
При том, моћ ПЦПН је практички непресушна, пошто оба поменута планетарна центра производње наркотика, имају идеалне биоклиматске карактеристике за производњу наркотика од природних биљки које се, захваљујући неисцрпној енергији Сунца и дејства хлорофила, могу производити практички неограничено.
Ниједна индустријска производња вештачких наркотика не може се упоредити са радом ових фабрика под небом.
Треба посебно истаћи искључиво деструктивну специфичност функционисања ових центара за човечанство и настанак својеврсног злочина из два разлога.
Први је: мултипликација финансијске димензије криминалне производње.
Ако се 100 долара потроши у производњи 1 кг дроге у центру производње, а затим роба пребаци на тржишта дргих транзитних земаља и дистрибуира, вредност те суме постаје 1000 пута већа.
А други: због кумулативности, конвергенције и кририминалних последица овог широког спектра криминала – формирања паравојних група, раста насиља посебно у најгорим екстремистичким формама и тероризма, корупције, политичке дестабилизације и слабљења држава.
На жалост, наше државе су директне жртве дејства датог закона.
Русија је данас ушла у тужну тројку светских лидера по употреби авганистанског хероина. На жалост, нагло се проширила употреба кокаина и у вашој лепој земљи – тренутно су Аргентина и Бразил на другом месту по величини унутрашњег тржишта кокаина у Латинској Америци и употреби кокаина (2,6 одсто).
Шта више, поред очигледне медицинске штете, управо ови центри представљају првобитни извор новца од дроге који су неодвојив део садашњег система и неизбежно генеришу глобалну финансијско-економску кризу и не дозвољавају свету да изгради нову финансијску архитектуру.
Парадокс у дејству међународне заједнице јесте то што она, упркос овој фундаменталној чињеници, напоре међународних органа усредсређује не да би ликвидирала такве центере, већ да пресеца секунарне појаве – транзит.
Тако су, на пример, несхватљиви упорни покушаји држава НАТО да организују борбу са авганистанском дрогом у суседним земљама Пакистану и земљама Централне Азије уместо да уништавају нарко културе и нарко лабораторије у самом Авганистану где је иначе дислоциран НАТО војни контигент који броји 130 хиљада људи.
Поље мака у Авганистану
Интересантно је да су основни напори међународних органа усмерени на борбу са транзитом већ произведене дроге, тј. са последицама, а не на ликвидирају центара њене производње, тј. на сам узрок.
Посебно је илустративно да се у Авганистану годишње уништи мање од 4 одсто засада опујумског мака, а преостала производња се испоручује свету.
Као и у државама Јужне Америке, у којима се годишње уништи неколико десетина процената кокаина, док се остатку гарантовано обезбеђује испорука до 1000 тона кокаина чија је вредност негде око 200 милијарди долара.
Више пута сам то поредио са примером уништења митраљеског гнезда. Јер, жеља да се борба са дрогом лоцира у регионе који окружују Авганистан, подсећа на лажне напоре и жељу да уништи митраљеско гнездо хватањем метака. Такав циљ никада неће бити остварен, ма колико да таквих метака ухватимо.
У чему је штетност стављања акцента борбе само на транзит наркотика?
Прво, због огромних ресурса који се троше и њихове неефикасности. Зато што су центри производње наркотика локализовани у једном региону, док транзити иду на више континената истовремено.
А друго, због напора који бивају девалвирани на тразитним каналима због „ефекта балона” (balloon effect) који подсећају на својеврсна враташца у поље, а која у суштини, преусмеравају транспортне маршруте.
Недавни раст обима промета кокаина преко територије Аргентине и Базила у многоме је повезан са појачаном борбом против наркотицка у Мексику и Колумбији, што је натерало нарко трговце да не прекидају свој криминални рад, већ да само потраже друге путеве изласка на тржишта.
Због екстремног напора САД да појачају безбедност на мексичко-америчкој граници раздвојен је глобални промет кокаина. Пре само десет година није било других канала испоруке дроге из Латинске Америке у Европу. Последњих година он се по капацитету може упоредити са испорукама кокаина у Северну Америку.
Тако да нерешени проблеми панетарне производње наркотика воде не ликвидацији проблема, већ елементарном преусмеравању трговинске нарко-масе.
Створен је потпуно нови феномен транзита преко Западне Африке и даље „Сахелском Маршрутом”, што је допринело да дође до такозване „арапске револуције”.
Знамо да ваша држава преко одговарајућих специјалних служби показује високу евективност, међутим транзитна нарко трговина се може зауставити једино ликвидацијом њеног примарног извора.
Овакве подморнице картели у Колумбији користе за транспорт тона дроге
Али, зашто ликвидација ПЦПН није директан предмет консолидованог дејства међународне заједнице?
Очигледно је да је то условљено одсуством изграђених инструмената ликвидације ПЦПН у свету и трансформације сличних центара у ефикасне функционалне државе и економије.
Међународна заједница није у стању да данас консолидује своје напоре у организовању сличних центара националног и регионалног развоја.
У суштини, не реализује се нормативни захтев УН за примену антинаркотичке политике и избалансирани приступ.
У борби са наркотицима преовлађујућу и неретко сувишну улогу добили су полицијске, тј. репресивне мере. Међутим, ликвидација ПЦПН захтева фундаментално обнављање економија и социјалне организације земаља, на чијим тероторијама се производе наркотици.
Али не само да се не реализују, већ нема ни формалне израде таквих програма.
Тако, на пример, анализа Меридске иницијативе показује да је алтернативни развој фактички сведен на нулу, док је тежиште на војно-полицијским или административно-правним аспектима.
Конгрес САД је 2008. године издвојио за Мединску иницијативу 1,5 милијарду долара, а оне су потрошене на:
1) испоруку хеликоптера мексичкој армији и мексичкој федералној полицији,
2) испоруку скенера и рентгена за пропусне пунктове,
3) обуку сарадника правосудних органа и судског система,
4) спречавање криминала, јачање социјалних веза и профилактичко-пропагандни рад у мексичким организацијама.
Исто видимо и при анализи класичног „Плана Колумбија”.
Борба са производњом наркотика, која је милитаризована и постављена на картелским основама у Колумбији, озбиљно је повећала насиље у земљи, иако није ликвидирала ефикасност производње наркотика у планетарним оквирима.
Шта више, сличне једностране мере често терају експерте да закључују да борба са наркотицима пре у функцији геополитичких интереса и приступа туђим националним природним реусрсима, пре свега, нафти.
Индикативно је да је „План Колумбија”, који је предложио председник Колумбије Андрес Пастрана још 1999. године, у почетку био замишљен као пандан „Маршаловом плану” да путем пројеката у сфери алтернативног развоја омогући сељацима да пређу са узгајивања коке на узгој других пољопривредних култура.
У првобитној верзији плана претвостављало се да се не предузимају војне акције против устаника из групе која се зове Револуционарне оружане снаге Колумбије, већ да се усредсреде на велике социјално-економске пројекте који ће омогућити да се ликвидира сиромаштво и неравноправност који су били главни узрок оружане борбе чланова Револуционарних оружаних снага Колумбије против владе.
Међутим, План Колумбија се претворио у директну супротност првобитној идеји.
Готово 80 одсто финансијске помоћи 2008. године коју су САД дале уоквиру овог плана било је усмерено на подршку армији Колумбије и вођење војних операција.
У целини узев, структура финансијске помоћи САД Колумбији, не само за План Колумбија, као и сви други програми помоћи у периоду од 1996. године до 2005. године, била је практично у потпуности војног карактера, тако да је више од 80 одсто свих средстава одлазило на подршку насиљу против дела колумбијског становништва”
- Постојећи светски монетарно-финансијски систем, који је изграђен на уништењу националних економија и исисавању ресурса који су им неопходни за развој, представља главни разлог ширења трговине наркотицима у светским оквирима
- Суштински одговор на планетарне изазове производње наркотика налази се у стварању инфраструктуре нове генерације, која неће имати ограничавајући приступ, већ ће је сви користити
- Глобалну експлоатацију врши транснационални криминал, који целе државе и групе држава беспоштедно претвара у својеврсне криминалне наркофарме у глобалном смислу
- Свет се данас налази пред неопходношћу напуштања болесне неолибералне економије која рађа неравноправност и наркотизацију Земље и преласка на нови социјално-економски модел развоја
ПРЕДСЕДНИК Државног антинаркотичког комитета Русије и директор њене Федералне службе за контролу наркотика – Виктор Иванов – говорио је на Аргентинском савету за међународне односе (El Consejo Argentino para las Relaciones Internacionales, CARI) у Буенос Аиресу
ФАКТИ у три наставка објављују његов наступ:
„РУСКА Федерација сматра да организовање комплексног инфраструктурног развоја земаља произвођача дроге представља кључну компоненту ефикасне антинаркотичке политике.
Мере насилног, полицијског и војног карактера биће неефикасне и чак могу дати супротан ефекат ако не буду праћене пројектима који ће бити у стању да квалитетно промене социјално-економску ситуацију становништва.
Међутим, шта треба очекивати, треба ли очекивати прекид производње дроге и нарко трговине? Ма колико обичних нарко дилера да ухапсиш, чак и топ менаџерера наркомафије, они ће увек бити замењени другим заинересованима, јер у условима социјално-економског пада, дефицит регрута доводи до тога да нема ни нарко криминала.
Ефикасност антинаркотичке политике, уверен сам, значајно би се повећала уколико би метод организације економије развоја постао базни. Разуме се, не ради се о томе да треба потпуно мачеве претопити у плугове. Полицијска функција треба да остане и да се усавршава, али да се не меша са другим функцијама.
Између осталог, дејствујући форсирано на ПЦПН ми лишавамо становништва ових држава реализације основних права на развој које гарантују УН. Напомињем, да је право на развој основно право УН зацртано у Декларацији ОУН 1986. године. Право на развој је обезбеђено системом мера за стимулисање социјалног прогреса и развоја који се налазе у Декларацији о социјалном прогресу и развоју из 1969. године.
Ми подржавамо говор руководиоца Секретаријата за спречавање коришћења и борбе са незаконитим прометом наркотика при председнику Аргентине Рафаелу Бјелси на 51. састанку Интерамеричке комисије за контролу злоупотребе наркотика СИКАД који је изјавио да је неопходно усредсредити напоре на борбу не са последицама, већ са примарним узроцима нарко трговине.
Чини се зато да је потребно консолидовати напоре око израде проблема алтернативног развоја и реализације права на развој, не само тамо где га подрива сама наркоманија, већ и тамо где сама наркоманија, у суштини, посдтиче и представља наличје процеса не развоја.
Како анализа показује, практично се последњих година не користи класични метод УН за алтернативни развој, иако је најважнија компонента антинаркотичке борбе.
На жалост, до сада је алтернативни развој, како то показује исцрпни реферат представника Међународног комитета за контролу наркотика професора Хамида Годсеа, био пасторак антинаркотичке политике и сем тога се сводио на приватну процедуру замене пољопривредних култура. Стандардни пример је подела (дистрибуција преко војника НАТО) џакова са пшеницом авганистанским сељацима у замену за обећања да ће се прекинути узгој опијумског мака. Међутим, у већини случајева, као што је познато, ти исти авганистански сељаци са задовољством узимају пшеницу и настављају да култивишу суперпрофитабилни опијумски мак.
На тај начин се алтернативни развој банално профанише. Програми „алтернативног развоја” за државе у којима се гаји кока, опијумски мак или друге културе које садрже наркотике, треба да имају три нивоа:
Први ниво – организација инфраструктуре за напредну пољопривреду, укључујући и организовање стабилних тржишта пласмана, система кредитирања сељака са ниским каматама, система техничког и технолошког обезбеђења пољопривреде (научно и индустријско семенарство, ђубриво, пољопривредна механизација), система обуке и припреме агронома и других професионалних пољопривредних кадрова, као и снажне протекционистичке мере за заштиту сељака који се баве узгојем законских пољопривредних култура.
Други ниво – стварање услова за диверсификацију запошљавања становништва и смањење величине породице од чијег смањења директно зависи успешност вођења пољопривреде, посебно стварање високотехнолошке националне индустрије у коју може да буде укључено становништво. Такав пример је Малезија која је од заостале аграрне земље за неколико деценија постала једна од водећих високотехнолошких земаља.
Трећи ниво – суверени развој државе обезбеђен финансијском и кредитном независношћу.
Државе треба да имају право на суверени развој. Постојећи светски монетарно-финансијски систем, који је изграђен на уништењу националних економија и исисавању ресурса који су им неопходни за развој, представљају главни разлог ширења трговине наркотицима у светским оквирима.
Неопходно је променити постојећу глобалну финансијску архитектуру, посебно, поделити банке на комерцијалне и инвестиционе за заштиту кредитне делатности од шпекулација, подржавање стабилног курса националних валута и издвајање дугорочних наменских кредита за развој инфраструктуре. За ово је неопходно да се шефови држава или влада које директно страдају од наркотрговине, директно обрате и саопште да су им те мере потребне.
Желео бих да овде споменем изјаву председника Русије Владимира Путина са недавног заседања шефова „Г-20” у Лос Кабосу (Мексико), а где се осврнуо на неопходност да се консолидује међународна заједница у решавању проблема прљавих пара и дроге у читавом свету.
Прекјуче, говорећи на Међународној конференцији у Лими, предложио сам да се оснује неформална међународна група која ће израдити пројекат алтернативног развоја, а који би уколико за то буде воље, могла прерасти у Комисију при генералном секретару УН.
Надамо се да ће неформална група бити основана до међународне конференције о питањима алтернативног развоја који ће се одржати у Лими у новембру ове године и да ће се кардинално ревидирати садржај и стандарди алтернативног развоја.
Међутим, један класични алтернативни развој је недовољан.
Уверен сам да је решење проблема производње дроге управо у организацији социјално-економског раста путем изградње инфраструкуре наредне генерације која ће технолошки бити у стању да обезбеда доступ основном делу становништва држава да живи савременим квалитетним светским животом.
Управо у стварању инфраструктуре нове генерације, која неће имати ограничавајући приступ, већ ће је сви користити, налази се суштински одговор на планетарне изазове производње наркотика.
Овде треба да се ради пре свега о новој индустријализацији где ће основни извор и локомотива друштвеног богатства постати нове технологије и инфраструктуре. При томе у службу националног развоја треба да буду укључени сви постојећи природни ресурси држава.
Овде као пример може да послужи Аргентина. То потврђују кораци које је она предузела и донела законе о суверенитету Аргентине у области фосилних горива и експропријацији 51 посто YPF, који припада шпанској нафтној компанији Repsol, што управо иде у прилог напорима за обезбеђење националног развоја, и што је само по себи озбиљно улагање у борбу против дроге и декриминализацију друштва.
Управо развој обезбеђује стварни суверенитет – пре свега што се тиче ПЦПН, суверенитета држава у односу на глобалну експлоатацију коју врши транснационални криминал, који целе државе и групе држава беспоштедно претвара у својеврсне криминалне наркофарме у глобалном смислу.
Свет се данас налази пред неопходношћу напуштања болесне неолибералне економије која рађа неравноправност и наркотизацију Земље и преласка на нови социјално-економски модел развоја”.
Поље мака у Авганистану
- Наркопроизводња у своја два планетарна центра – Латинској Америци и Авганистану – представља препреку на путу не само националном и регионалном, већ и цивилизацијском развоју
- Морамо убрзати у Савету Безбедности УН дефинисање проблема ликвидације планетарних центара наркопроизводње као апсолутно приоритеног питања за међународну заједницу
- За Русију, Европску унију и Евроазијску унију од највећег могућег значаја је ликвидација авганистанског планетарног центра за производњу наркотика
- Зато се мора израдити и реализовати програм подизања економије и развоја Авганистана преко инфраструктурног развоја, пре свега, енергетике и електрификације, уз отварање довољног броја, не мање од 2 милиона радних места за Авганистанце
- У мандат међународних снага у Авганистану мора се уврститити и обавеза да уништавају плантаже опијумског мака у Авганистану
ПРЕДСЕДНИК Државног антинаркотичког комитета Русије и директор њене Федералне службе за контролу наркотика – Виктор Иванов – говорио је на Аргентинском савету за међународне односе (El Consejo Argentino para las Relaciones Internacionales, CARI) у Буенос Аиресу
ФАКТИ објављују последњи део његовог наступа:
„Нови комплексни и избалансирани приступ антинаркотичкој политици представио сам у Бечу на 55. седници Комисије за наркотичка средства УН.
Коначно, управо око методе инфраструктурног развоја треба концентрисати и реализовати нову антинаркотичку политику. У традицији Русије је да помаже другим земљама да изграде велике производне снаге и остваре трансфер образовних, научних институција и напредне индустрије.
Овде бих још једном желео да истакнем фундаменталност проблема ликвидације планетарних центара производње наркотика.
Не треба гајити илузије. Неопходна је консолидација латиноамеричких земаља и читавог човечанства ради припреме центара производње кокаина за цивилизован и планетарни развој. Исто важи и за консолидацију евроазијских цивилизација и човечанства за ликвидацију авганистанског планетарног центра за производњу наркотика.
У Русији се са великом пажњом интересом прати настанак нове иберо-америчке цивилизације. То одређује и принципијелни став Русије: праведни светски поредак треба градити на дијалогу и сарадњи националних држава и светских цивилизација као најаутентичнијих представника интереса и стремљења народа.
Виктор Иванов
А наркопроизводња у своја два планетарна центра представља препреку на путу не само националном и регионалном, већ и цивилизацијском развоју.
За Русију, Европску унију и Евроазијску унију од највећег могућег значаја је ликвидација авганистанског планетарног центра за производњу наркотика.
У складу са новим приступом који заступа Руска Федерација у антинаркотичкој политици, и са строгим ослонцем на принципе УН, као и комплексношћу и избалансираношћу антинаркотичке политике ослоњене на нову методологију са упориштем у алтернативном и инфраструктурном развоју, Русија је у марту 2010. представила у Бриселу у седишту УН иницијативни План за ликвидацију авганистанске наркопроизводње „Радуга-2”.
Молим Вас да се упознате са тачкама овог плана.
1. Преко СБ УН подићи статус проблема авганистанске производње наркотика до нивоа претње међународном миру и безбедности.
2. Израдити и реализовати програм подизања економије и развоја Авганистана преко инфраструктурног развоја, пре свега, енергетике и електрификације, оснивање довољног броја, не мање од 2 милиона радних места за Авганистанце.
3. Ликвидирати култивисање опијума мака путем искорењивања засада преко опробаног начина уништавања и повећања ефекта од 3 до не мање 25 одсто.
4. Сачинити санкционисани списак плантажа које им се додељују као плантаже мака. У том циљу обезбедити састављање катастарских парцела у јужним провинцијама Авганистана.
5. Укључити у мандат Међународних снага безбедоносне компетенције и обавезу да уништавају плантаже опијумског мака у Авганистану.
6. Обезбедити неопходни ниво поверења у циљу развоја оперативне сарадње, размене обавештајних података, укључујући и места дислокације нарколабораторија, пренос објеката обраде и сл.
7. Обезбедити савремену координацију активности за обуку авганистанских нарко полицајаца.
На жалост, наш план тешко прихвата НАТО који од 2003. командује оружаним снагама у Авганистану. Међутим, надамо се да ће победити здрав разум. У наредне две године у Авганистану ће се десити озбиљне промене повезане са повлачењем основног дела страних трупа.
Потребан је одговарајући план за форсирани развој региона где се производе наркотици и у Јужној Америци.
Вероватно, уколико удружимо напоре, да ће Русија и Латинска Америка постати лидери промена у новом приступу који ће бити оријентисан на национални и регионални развој.
Овде је принципијелно важна подршка Аргентине не само као лидера у региону, већ и као земље која непосредно пати од последица вулканских ерупција из центра планетарне производње кокаина.
Закључујући, побројаћу могуће правце и мере наше сарадње:
– убрзати у Савету Безбедности УН дефинисање проблема ликвидације планетарних центара наркопроизводње као апсолутно приоритеног питања за међународну заједницу;
– консолидовати напоре за израду програма националног, регионалног, цивилизацијског и планетарног развоја као кључног инструмента ликвидације планетарних центара нарко производње;
– заједнички израдити међународни План ликвидације планетарних центара нарко производње на основу огранизације националног и цивилизованог развоја – План „Радуга-3”. Напомињем, да план „Радуга” функционише већ 7 година по линији Канцеларије УН за дрогу и криминал, па смо данас представили план „Радуга-2” за ликвидацију авганистанског центра наркопроизводње;
– основати неформалну међународну групу за израду пројеката и програма за алтернативни развој који би, ако за то буде воље, могао постати званична комисија при генералном секретару УН. Овај предлог сам изнео у говору на недавно завршеној Међународној конференцији на високом нивоу у Лими. Важан значај имаће експертна конференција за алтернативни развој у новембру такође у Лими;
– организовати Лабораторију пројеката заједничког развоја у циљу пројектовања и планирања социјално-економског и инфраструктурног развоја у интересу ликвидације нарко производње и наркотика, уз обезбеђење раста инвестиција и техничке помоћи државама Јужне и Централне Америке;
– планирање и одржавање заједничких операција. Јер, Трансатлантски наркотрафик преко Европе претходи допремању кокаина у Русију. Трансатлантски наркомост из Латинске Америка у Африку – и одатле даље у Европу и Русију захтева организована заједничка дејства ради његове ликвидације;
– припреме на основу руских наставних програма обуке кадрова – оперативних радника – за Латинску Америку. Почетком јуна Федерална служба за контролу наркотика Русије отворила је у Централној Америци, на бази у Никарагви, крус за припрему нарко полицајаца у региону, што су искључиво позитивно прихватила руководства земаља учесница јер им је то омогућило да на виши практчни ниво подигну заједничке операције за пресецање испорука латиноамеричког кокаина у Русију. Спремни смо, уколико дате сагласност, да идемо и даље и да формирамо одговарајући кадровски центар за читаву Латинску Америку;
– стварање интерактивне карте борбе са наркопроизводњом у Латинској Америци. На нашу иницијативу слична карта ликвидације авганистанске наркопроизводње тренутно се прави у Канцеларији УН за дрогу и криминал.
Неопходно је потенцирати проблем нарко производње на највишем нивоу.
Пре месец дана у Стокхолму је, на иницијативу Њеног величанства краљице Шведске Силвије, одржан трећи Светски форум протв наркотика који је окупио велики број неравнодушних који виде озбиљну опасност. Како у изузетно ниском ефекту дејстава међународне заједнице против наркотика последњих десет година, тако и у глобалној кампањи за легализацију многих наркотика, и, у суштини, ревизију целог корпуса савременог међународног антинаркотичког права.
Пре два дана у Лими одржана је Међународна конференција на високом нивоу која је по духу била директан продужетак стокхолмске.
Вероватно да би наставак тог тренда могао да постане Антинаркотички самит водећих светских држава у Москви.
Поштоване колеге,
Сматрам, да ће разматрање новог приступа, уз истицање да је ликвидација планетарних центара наркопроизводње безусловни приоритет међународне заједнице, омогућити да се да одлучујући допринос оздрављењу нарко ситуације на планети у целини.
Надам се да ћемо дугорочно и свестрано сарађивати са вашим Саветом за решавање фундаменталног проблема на ликвидацији планетарних центара наркопроизводње”.