Јасну линију антисрпске и антируске политике сагледавамо овде на Балкану у понашању британског, односно англоамеричког фактора током читавог 19. и 20. века. Подршка аспирацијама Турске, Аустроугарске, Ватикана и Немачке, начин вођења Првог и Другог светског рата, подстицање међунационалних сукоба, подршка свим екстремистичким, а посебно усташким групама, распиривање и манипулисање грађанским ратовима… Ова политика је раније била прикривена иза поражених сила у светским ратовима; током 90-их година 20. века је постала отворена, а њене форме и методе најбруталније, повезане са најнеморалнијим и најкриминалнијим формама људског понашања – тероризмом, политичким убиствима, шверцом оружја и дроге, ратним злочинима. Утолико невероватније изгледа, данас и овде, одсуство било каквог, па чак и интелектуалног отпора таквој политици.
Програм подршке демократији у Централној и Источној Европи, финансиран од стране владе САД, односно USAID-a, и одобраван сваке године у америчком Конгресу, започео је 1994. године. Када је СРЈ, односно Србија у питању, првих година су издвајања била по неколико милиона, па затим неколико десетина милиона долара. Када војна агресија 1999. године није дала очекивани резултат, средства су повећана у 1999. години на преко 100, а у 2000. на близу 200 милиона долара. Средства су већином реализована преко NED, одакле су се гранала према IRI, („Отпор“ и сличне организације), односно NDI (медији и политичке партије). У мала места у Србији, новац су у ташнама разносили службеници приватне америчке компаније RONCO, која је обављала послове на разминирању у БиХ и на КиМ. Од приватних фондација, најактивнији је био Сорош, а овог пута ангажоване владе Србији пријатељских земаља биле су владе Норвешке и Грчке. У Србији се организују политичка убиства, како би се за њих оптужио режим, а после вођа опозиције, један по један, бивају купљени или уцењени и значајни представници власти, државних, па и војних структура. И тако се десио 5. октобар. Шести, планиран као вартоломејска ноћ, избегнут је два пута, 2000. и 2003, захваљујући нашим родољубима и страним пријатељима.
Разарање Србије има два кључна фокуса. Први, финансијско-економски, готово нетакнут, који у континуитету од 2000. године за рачун страних господара, контролише једина НВО (дакле агентура по дефиницији) која се претворила у политичку партију. Последице је, уместо вапијућим економским показатељима, најочигледније приказати демографским: 100 Срба мање свакога дана, што у деценији под страном влашћу даје укупну цифру много већу од укупног броја страдалих на свим странама у ратном вихору 90-их – још један прећутани геноцид.
Други фокус је Косово и Метохија. Највећи савремени криминални табу англоамеричког света. Русија је јавно ове године затражила да се производња дроге у Авганистану, умногостручена од како је НАТО у тој земљи, прогласи за претњу светском миру и безбедности. А шта ми чинимо по питању главне транзитне станице за ту дрогу на путу за европско тржиште, која је такође под контролом НАТО?
Када је српска Влада, са великим закашњењем, почела да пружа отпор по питању Косова и Метохије и да прихвата енергетске аранжмане са Русијом, усмерене на јачање суверенитета Србије, морала је пасти. Формирање нове скупштинске већине је спречио британски амбасадор. Исход председничких избора определили су странци, а незадовољавајући исход парламентарних, ти исти странци решавају формирањем Владе супротне изборној вољи бирача и цепањем највеће опозиционе странке. Влада недавно, прихватајући нове опасне уступке – на питању Резолуције ГС ОУН, дефинитивно губи кредибилитет.
Ето, то су страшне последице 5. октобра 2000.
А у бици која нам предстоји, морамо се наоружати истином. У томе је смисао и суштина овог скупа. И храброшћу да истину кажемо. Истину о томе да „нема срећног просјака ни богате колоније“. За истином не треба много трагати, јер је сви знамо. А храброст је потребна, јер је у земљи под латентном окупацијом, све – и политички живот и положај сваког човека – дакле све, засновано на лажи.
И морамо се наоружати саборношћу. Србију непрестано цепају – и физички, и политички, и духовно. Они нас вештачки деле, а ми бисмо да се природно спајамо. Да уложимо најбоље у нама у опстанак Србије.
Покрет за Србију има за циљ да уздигне истину и саборност и да допринесе опстанку Србије. Храбрости нам не мањка.
Са међународне конференције „5. октобар – десет година касније“, одржане у Сава центру у Београду 5. октобра 2010. у организацији Покрета за Србију.