ЗАБРАНА ОБРАЗА – СУМРАК ДЕМОКРАТИЈЕ

 

Одлуком о забрани Отачаственог покрета Образ Уставни суд Србије се потврдио као политички инструмент претходног режима и његових евроатлантских налогодаваца. Образложење одлуке је препуно магловитих формулација, без иједног доказа или бар конкретног примера активности Образа која би била усмерена на „кршење зајемчених људских и мањинских права и изазивања националне и верске мржње“.

Поред начина спровођења „консултација странака“ ради формирања парламентарне већине, који у досадашњем току ни на који начин не кореспондира са демократском вољом народа, поред масовних изборних крађа и манипулација, сада се и једном нарученом и потпуно политичком одлуком Уставног суда, покушава ставити ван закона позивање на националну, верску и духовну традицију српског народа. Савремено друштво и цивилизација се не могу никаквим арбитрарним одлукама довести у сукоб са својим хришћанским темељима, јер су управо основни демократски и социјални принципи савременог друштва – једнакост, солидарност, посвећеност добробити националне, друштвене заједнице и појединца – произашли из хришћанске, православне, светосавске традиције.

Право згражавање код сваког часног човека могу изазвати они делови „образложења“ одлуке Уставног суда, који трагичне догађаје на Балкану 1990-их доводе у везу са „националном и верском супротстављеношћу народа у региону“ која има „своје дубоке корене у историји народа на просторима Балкана“, не помињући ни једном речју главног узрочника – субверзивну делатност евроатлантских сила, које су на све начине подстицале и још увек подстичу екстремизам, тероризам, криминал и националну и верску мржњу потпуно супротну и духу хришћанства и светосавља, а тиме и циљевима младих људи из Отачаственог покрета Образ.

Ова одлука Уставног суда је по својој суштини ништавна, јер нико не може забранити људима да следе принципе вере на којима почивају цивилизација, нација и демократија.

Наводно реагујући против, у овом случају непостојеће дискриминације, Уставни суд је сам починио акт дискриминације, забрањујући великом броју младих људи да се организују у Уставом загарантовани облик деловања.

Нажалост, оваква поступања нас враћају више деценија уназад, у време када су у срцу Европе, у предворју Другог светског рата, забрањивани слободољубиви покрети и слободољубива мисао. Ако је забрана слободљубиве мисли и уверења циљ евроатлантских институција у Србији, на том их путу ниједан слободан човек неће следити. Историјско памћење нам говори куда то води.

Они који су, вршећи притисак на Уставни суд, покушали да Образ и друге организације свесне, патриотске омладине, пошаљу у историју, у ствари су само себи обезбедили место на сметлишту историје.

Покрет за Србију и сада са поносом подвлачи да и сопствену делатност и будућност Србије и демократије не може да раздвоји од православних цивилизацијских принципа и достигнућа. У Србији под евроатлантским притиском, сумрак демократије нажалост још увек траје. Уверени смо да ће се српски народ, као основни демократски субјекат и арбитар, врло брзо изборити за нови освит своје демократије, у којем ће поступања каква од политичких странака гледамо ових дана, и одлуке, попут ове, коју је науштрб права, данас донео Уставни суд, нестати као ружан сан.

 

ПОКРЕТ ЗА СРБИЈУ

Читајте без интернета: