Наравно да се сећамо деведесетих.
Сећамо се да у то доба није било граничног прелаза код Пријепоља према Никшићу.
Сећамо се да је тих година Црна Гора са скоро 90% потврдила да остаје са Србијом.
Сећамо се да смо имали Србе који су слободно живели у Книну, Бенковцу, Петровцу, Гламочу и другим српским градовима.
Сећамо се да трупе страних земаља нису имале слободан пролаз кроз земљу.
Сећамо се да су радници државних предузећа још били запослени.
Сећамо се и да они којима плата није била довољна да су могли да имају додатне изворе прихода од тзв. „сиве економије“ док данас могу само да плачу.
Сећамо се да смо могли да искажемо своје српство без страха.
Сећамо се да истицање најсветлијих примера српске историје није називано митоманијом.
Сећамо се да саопштења Српске православне цркве о важним питањима нису проглашавана клерикализацијом.
Сећамо се да подсећање на злочине против Срба није проглашавано за говор мржње.
Сећамо се да није било промовисања на највећим телевизијама организација које су имале за задатак да причају како су Срби зли, покварени, назадни, заостали…
Сећамо се да људи који би умањивали злочине над Србима нису добијали награде.
Сећамо се да се председник Србије није извињавао починиоцима геноцида над Србима.
Сећамо се да није било изложби које би славиле крвнике српског народа. Сећамо се да су такви били или у затвору или под земљом.
Сећамо се да није било геј-парада, поплаве секти или „националних стројева“.
Сећамо се да истицање српске заставе полиција није проглашавала за провокацију.
Сећамо се да нас ‘велики брат’ није терорисао са ТВ екрана.
Сећамо се да није било тајкуна, приватизационих мега-пљачкаша.
Сећамо се да је подаништво било срамотно а слободарство часно.
Сећамо се да смо сви волели Србију а не еУ-топију, евроатлантиду,…
Сећамо се школства које је неговало историју.
Сећамо се братимљења Книна и Кнића
Сећамо се солидарности током агресије комшија које нису говориле
Сећамо се времена када није било раслојавања у данашњј мери
Сећамо се тријумфа спортиста, који су били већи него данас.
Сећамо се војске која је била омиљена
Сећамо се слоге у радним организацијама.
Сећамо се када није било денацификатора
Сећамо се када није било Колесара и Јањушевића
Сећамо се улица са много мање дроге
Сећамо се када секте нису смеле да иду по кућама.
Сећамо се…Убаците и ви понешто, има тога и те како.
Да, сећамо се јако добро деведесетих.