Недавни реизбор шефа Европске комисије – највишег извршног органа Европске уније – Португалца Жозе Мануела Бароза, прошао је глатко. Бриселска бирократија унапред се осигурала од евентуалних изненађења. Кандидатура „новог старог“ председника била је усаглашена на нивоу руководилаца свих 27 земаља – чланица ЕУ још у јуну, а посланицима Европског парламента остало је само да потврде унапред донесену одлуку.
Истина, нису се сви европски посланици сложили са намењеном им улогом „послушне већине“. Лидер који се активно залагао против кандидатуре Бароза из фракције „зелених“, Француз Данијел Кон-Бендит (један од идеолога студентских протеста у Француској 1968. године), окривио га је због непостојања „детаљног и убедљивог политичког програма“. По речима Француза, шеф Европске комисије превише се бавио слободом тржишта и испустио је из вида сазрелу социјалну кризу. Европски социјалисти такође су нагласили да је Европска комисија занемаривала социјалне проблеме. Међутим, однос гласова у Европском парламенту није дозволио опоненту Бароза да рачуна на успех.
Сам Португалац је препун оптимизма. Када је прошле недеље одржао предавање на универзитету у Питсбургу у оквиру самита „велике двадесеторице“ који се одржавао у том граду, он је у духу познатих теорија о «светској влади» изјавио да је неопходно осигурати глобално руководство Европе и САД. «Једино Европа и САД са нашим глобалним утицајем, нашом економском моћи и општим вредностима имају критичну масу да понуде усаглашено и позитивно светско лидерство», – изјавио је он. Он је чак позвао да се у циљу што скоријег остварења тог циља усвоји својеврсна «мапа пута». Почетком новембра у Вашингтону треба да се одржи редовни самит ЕУ – САД, и господин Барозо је већ предложио да се на том самиту и размотри та «мапа пута». «Биће то значајан сигнал за свет да ми намеравамо да јачамо стратешки карактер наше сарадње, одржавајући везе са другим земљама у трагању за новим односима партнерства и новим мултилатералним стратегијама. То ће такође бити сигнал да ми намеравамо да заједнички усмеравамо делатност структура глобалног руководства» – отворено је изјавио шеф Европске комисије, очигледно са намером да развије своје излагање на мајском заседању «Билдербершке групе» у атинском предграђу Виљамени.
Имајући у виду тежње Жозе Мануела Бароза ка стварању трансатлантске светске владе – тешко да се треба чудити једној од првих одлука које су усвојене у Европској комисији после његовог реизбора. Рдаи се о одобравању властима Косова неповратног кредита у висини од 100 милиона евра. За те потребе биће искоришћени такозвани «предпридружујући фондови» Европске уније – намењени за пружање помоћи потенцијалним члановима ЕУ. Међу клијентима ЕУ који имају статус кандидата за укључивање у Европску унију су Македонија, Турска и Хрватска. У штабу Европске комисије обећали су да ће и даље годишње издвајати за Косово најмање 70 милиона евра током, најмање, наредне три године. У петак (25 септембра) одговарајући споразум потписали су у Приштини шеф косовског представништва Европске комисије Ренцо Давиди и премијер самопроглашене косовске државе Хашим Тачи.
Пикантност ситуације своди се на то, да се не тако мала у условима глобалне економске кризе средства издвајају неповратно не земљи – кандидату, већ територији коју не признаје пет чланица Европске уније – Грчка, Шпанија, Кипар, Румунија и Словачка. Другим речима – Жозе Мануел Барозо (а сличне одлуке не могу се доносити без његове сагласности) и Европска комисија су изједначили Косово са Турском, Македонијом или Хрватском – чија државна независност није у питању са аспекта међународног права чак ни код њихових најљућих опонената.
Чак штавише, данас нема никаквих основа за претпоставку да ће Косово икада добити признање од стране свих земаља – чланица ЕУ. А без тог признања говорити чак о далеким перспективама чланства Косова у тој организацији малтене је бесмислено. На против, премијер Шпаније Хосе Луис Родригес Сапатеро је прошле недеље изјавио на конференцији за штампу у штабу ОУН у Њујорку у оквиру 64-тог заседања њене Генералне скупштине, да Мадрид «неће променити свој став и неће признати независност Косова». Аналогни став потврдила је ових дана и влада Словачке. Како је изјавио у току своје недавне посете Москви словачки министар иностраних послова Мирослав Лајчак, «Словачка није признала независност Косова, пошто су приликом решавања питања његовог статуса прекршене норме међународног права». По његовим речима, «не можемо се такође сложити са тиме, да приликом одређивања који принцип је од доминантног значаја у случају Косова, одлуку није донела међународна заједница у лику Савета безбедности ОУН, већ су одлуку донеле поједине државе».
Дакле, Европска комисија је, у суштини, санкционисала издвајање стотина милиона евра за припрему пријема Косова у Европску унију упркос јасно исказаном ставу низа својих земаља-чланица – тојест, за будуће ефемерно признавање. Познајући скрупулозност бриселских рачуновођа, закључак се намеће сам по себи. Пред Европску комисију данас је постављен задатак да по сваку цену «увуче» Косово у Европску унију. Да га «увуче» поред осталог и кроз главе оних земаља-чланица организације, које су против најгрубљег кршења норми међународног права у косовском случају. А упоређивање рокова доношења одлука омогућава нам да тврдимо, да је чланство Косова у Европској унији један од елемената те исте «мапе пута», о којој је поведао питсбуршким студентима Жозе Мануел Барозо.
Управо политичка наруџбина објашњава све спољашње апсурдности политике ЕУ према Косову – а уједно и потпуно игнорисање од стране Брисела реалних потреба друге територије, која је августа 2008. године настрадала од реалне, а не тобожње агресије – Јужне Осетије. Европски парламентарци, који су је посетили ових дана, позвали су Европску унију да разрушеној републици додели макар хуманитарну помоћ. «То што сам видео овде нисам видео за време рата у резултату кога се моја земља распала у делове. Ни у Хрватској, ни у Босни и Херцеговини, ни на Косову нису биле подвргнуте рушењу школе, болнице и друге цивилне установе. Очигледно да је против народа Јужне Осетије извршен геноцид» – изјавио је потпредседник Скупштине Србије Божидар Делић. А посланик Народног собрања Бугарске Драгомир Стројњев саопштио је, да се «први пут нашао на том месту и потресен је оним што је видео». «Био сам у Либану и на Косову, али овако нешто нигде нисам видео» – посведочио је бугарски посланик.
Међутим, у политичке пропорције Брисела хуманост, по свој прилици, не улази, као ни међународно право. Постоји «мапа пута» на путу ка «светској влади» и управо тог документа, а не Повеље ОУН, Европи следује да се држи у наредним годинама.
29.09.2009
Петар ИСКЕНДЕРОВ
http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2493
_______________________
Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ, старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа «Времја новостјеј»