Ишли смо
голи и боси,
падао је снег,
нигде дима,
нигде куће,
ничег живог.
Траг мртвих иза нас,
цокуле пропале
и капут мртвог Марка,
нека нова планинина.
Где смо?
Да ли сам жив?
Магла у очима,
сањам качамак,
мислим на ништа.
Белина свега,
падао је снег.
Ипак смо ишли,
вођени нечим.
Избора није било.
Нађа Тешић