У данашњем реаговању Скупштине Републике Српске Крајине упућено Борису Тадићу поводом изјаве коју је дао дневној штампи да је сагласан да „Косово Република“ буде учлањена у међународне финансијске организације, се истиче да ова изјава упућује на закључак да је руководство Републике Србије спремно да се одрекне дела своје територије и да на њој призна шиптарску државу, а то је, сложићете се, противуставно и противзаконито – да не користим теже квалификације. Такође веома разочарава такав закључак да је то корак ка уједињењу европских народа и да: „… у Европској унији поново можемо живети као обједињене нације и културе под једним кровом“. Ни у једној чланици Европске уније се не предвиђа отцепљење државне територије и стварање нове државе, па је најнормалније да се од ЕУ захтева да то не чини ни с територијом Републике Србије. А када се спомиње ЕУ, има се у виду да је она, са САД, извршила агресију на Србију и Црну Гору и отцепила Косово и Метохију – 1999, с намером да у овој покрајини прогласи „Републику Косово“. Но, ЕУ није завршила своје зле намере са Србијом и српским народом. Пошто је проглашавање „Републике Косова“ противно Повељи о правима човека и међународном праву, ЕУ чини све да придобије руководство Србије да прихвати туђу државу на својој територији. Наравно, када то буде Србија учинила, онда ће то прихватити и остале чланице УН. ЕУ изнуђује од државника Србије да омогућују интеграцију „Републике Косова“ у међународне организације – а учлањење у светске финансијске интституције је велики корак у том смислу, што Борис Тадић, нажалост, подржава.
У даљњем тексту се каже, да је ЕУ аутор разбијања Југославије и архитекта злочина геноцида и етничког чишћења над Србима из Републике Српске Крајине и Хрватске, од 1990. до 1995. године. Прогону 80% Срба Крајишника, иако су били државотворни народ – а не национална мањина, као Шиптари у Србији, претходили су многи дипломатски и други кораци Европске уније. ЕУ је онемогућавала Влади Републике Српске Крајини сваку сарадњу с међународним организацијама и институцијама. Тако, Црвени крст Крајине није могао да се учлани у Међународни црвени крст у Женеви, а камоли да државна тела Републике Српске Крајине могу да сарађују с европским владама. И када су британски држављани били заробљавани у Крајини, као хрватски војници, Влада Велике Британије није пристајала да упути Влади РС Крајине замолницу да они буду ослобођени. Велика Британија се бојала да би тим дописом признала српску државу. Као што се види, такву бојазан, у погледу признавања „Републике Косова,“ Борис Тадић не показује и овом својом изјавом испуњава очекивања Еевропске уније, која чини све да створи шиптарску државу на најсветијој и најдржавнијој српској територији – Косову и Метохији.
С обзиром да Влада Републике Србије одбија сваку сарадњу с Владом Републике Српске Крајине, и ово писмо има одлику отвореног каже се на крају реаговања.