Византолошки институт Српске академије наука и уметности , високо цењена установа у Европи и свету, обележио je 60 година рада уз подсећање на резултате, али и имена која су дала најзначајнији допринос његовој репутацији.
Потпредседник САНУ, академик Никола Тасић подсетио је да је Институт основан 1948. године, баштинећи тековине катедре за византологију основане још 1906. године при Високој школи, када је била једна од три такве институције у целој Европи.
Он је оценио да је тајна успешности Института у људима који су му стајали на челу и стабилности његовим руковођењем, напоменувши да је та институција за шест деценија променила само три директора. Уз добру сарадњу са домаћим, а нарочито сродним институцијама у свету, то је, сматра Тасић, рецепт за успешност Института.
Корисна пракса била је, додао је он, што су први људи Византолошког института предавали студентима и знали да „проберу“ младе, талентоване и укључе их у научни рад.
Секретар одељења историјских наука Василије Крестић рекао је да по броју чланова Византолошки институт спада у најмање, али да се високо винуо у међународним размерама.
Институту име Георгија Острогорског
Осврћући се на заслуге оснивача тог Института, Георгија Острогорског (1902-1976), који је, осим што је био један од најбољих познавалаца Византије у свету, важио за изузетног човека који је створио присну атмосефру међу чланова Института, Крестић је предложио да Византолошки институт понесе његово име. „Неправедно заборављамо оне који немају право на заборав“, констатовао је он.
Директор Византолошког института, академик Љубомир Максимовић указао је на повезаност српске историје средњег века и Византије, из чијих извора црпемо и податке о нашој историји. Истичући да у свету постоји неколико десетина византолошких центара за које је везано више од хиљаду истраживача, он је додао да је српска византологија трајно нашла место на међународној сцени.
Проф. др Радивоје Радић са Филозофског факултета у Београду указао је на резултате које је остварио Институт од његовог оснивања, када је имнао пет чланова, смештених у једној соби са једним столом и столицом.
Већ 1958. покренуо је први часопис, а 1961. био организатор светског конгреса византолога који је дуго словио за најбоље организовани. Зборник који издаје та институција спада у један од најцењениијих у свету, а у резултате спадају и многобројне публикације, семинари, књиге, које издаје од 1962 . године и 37 до сада објављених свезака.
Академици и чланови САНУ, међу којима је био и министар вера Богољуб Шијаковић, имали су прилику да виде и осмоминутни снимак интервјуа са оснивачем и првим директором института Острогорским, који је рођен у Петрограду, специјализирао у Хајделбергу, био члан 10 академија у свету и почасни доктор више Универзитета.
Острогорски је важио за једног од најбољих познавалаца Византије у свету, а, по сопственој оцени, његово најбоље дело, иако га је млад писао, између 1932. и 1936. године, је „Историја Византије“ које представља обимну синтезу хиљадугодишње историје тог царства.