Заљубљене жене врло лако разликују мирис свог партнера, од мириса свих осталих људи са којима су у контакту, показује студија канадских научника.
Кад сте заљубљени, све вам изгледа другачије – укључујући и осећај за мирисе.
Жене заљубљене до ушију жестоко настоје да препознају мирис тела мушких пријатеља али њихова способност да издвоје мирис сопственог љубавног партнера никада није битно угрожена.
Познато је да мирис тела игра значајну улогу у сексуалној привлачности човека али да ли и у којој мери заљубљеност утиче на нашу перцепцију и „процесуирање“ ових мириса?
Да би нашли одговор на ово питање, Мерилин Џоунс-Готман и Јохан Лундстрем, ендокринолози са Универзитета МекГил у Монтреалу, у Канади, затражили су да 20 младих жена, које имају сталну љубавну везу са младићима, попуне упитник, неку врсту, „Табеле љубавне страсти“ и одговоре искрено колико су заљубљене.
У међувремену, њихови партнери, али и женски и мушки пријатељи седам ноћи спавали су у памучним мајицама с кратким рукавима које су имале специјалне јастучиће ушивене испод рукава како би упијали њихов зној.
У серији даљих огледа, од сваке жене затражено је да са гомиле од три мајице, од којих су две носили непознати учесници у истраживању, одабере ону коју је носио њен љубавни партнер.
Добијени резултати које су жене оствариле одговарајући на питања са „Табеле љубавне страсти“ показали су да нису имале проблема да разликују мајицу свог љубавника од мајице у којој је спавала нека од њених пријатељица.
Међутим, на опште изененађење, до ушију заљубљене жене једва да су успевале да по мирису разликују мајицу у којој је спавао неко од њених мушких пријатеља од мајица других, њима непознатих учесника у огледу.
Овај податак, како су часопису „Њу сајентист“ изјавили канадски научници, потврђује теорију о „романтичноју привлачности“, познату као „скрајнутост“ која тврди да у партнера снажно заљубљене жене придају изузетно мало пажње другим потенцијалним удварачима.
Ипак, постоји могућност да су у игри различити механизми кад је реч о другим осећајима. Нека ранија скенирања деловања мозга наговештавала су да су љубавници сувише заузети једно другим што су показала реаговања на посматрање својих фотографија за разлику од реаговања на фотографије пријатеља супротног пола.
Професор Јохан Лундстром, сада у Центру за истраживање осећаја у Филаделфији, у САД, планира да истражи шта се догађа у мозговима љубавника док удишу мирисе љубавног партнера, пријатеља оба пола али и потпуно непознатих особа такође оба пола.
„Ја заиста нисам никакав љубавни гуру. У средишту пажње истраживања је да се проникне у тајну како мозак процесуира мирисе“, упозорио је Лундстром.
Са своје стране, Клаус Ведекинд, професор неурологије на Универзитету у Лозани, у Швајцарској, који је аутор прве студије у привлачности или одбојности телесних мириса на човека из 1995. године, је изјавио: „Идеја професора Лундстрома представља занимљиво полазиште за даља истраживања“.