Јединстван наступ српских националних политичких чинилаца, који нијесу спремни да праве компромисе с режимом Мила Ђукановића, природан је начин наступа на предстојећим ванредним парламентарним изборима. Странка српских народњака донијеће, највјероватније у сриједу, одлуку о форми изборног наступа. Лидери актуелне НОВЕ у протекле двије и по године нијесу успјели да српско национално питање поставе као демократско или друштвено валидан проблем, нити да га међународно учине препознатљивим. Прецизније, они српско национално питање нијесу помјерили са мртве тачке на којој се оно налази формално од 1945. године и поготово од побједе Мила Ђукановића на предсједничким изборима 1997. године. Српски народ није конститутивни у Црној Гори, Срби нијесу пропорционално заступљени у државним и органима локалне самоуправе, у складу са резултатима пописа. Културно – просвјетна аутономија за Србе не постоји, српски језик је Уставом деградиран, а од система специјалних веза са Србијом и Републиком Српском нема ништа. Право на српска национална обиљежја и њихову јавну употребу у оним општинама у којима су Срби власт и већина, такође је мртво слово на папиру. Корпус захтјева који је СЛ испоставила 2006. године није испуњен, нити су сами предлагачи његовом остварењу пришли на елементарно озбиљан начин. Дакле, немамо посебне наставне програме из српског језика и књижевности, немамо дневне и периодичне листове и часописе, телевизијске и радио станице, није искоришћена могућност за утемељење Српског културног центра, Српског народног позоришта или Српског издавачког завода. Дио представника политичке елите српског народа, умјесто да положи бирачима рачуне за неостварен програм, одлучио је да калеми политичко дјеловање мимо предизборних принципа или супротно духу залагања садржаних у програму из 2006. године. Потенцијални политички партнери Странке српских народњака на овим изборима јесу политичке структуре које су раскинуле са националном равнодушношћу, последицама комунизма, југословенства, такозваног српско – црногорског дуализма и које желе темељне социјалне и економске промјене. Партнер у реализацији наших циљева не може бити актуелна власт, коју смо заинтересовани искључиво да рушимо, свим демократским средствима. Очито је да се и неочекивани дио опозиције ушушкао у фиктивни црногорски грађански концепт друштва, у коме нема бриге за сиротињу и дискриминисане. Зато је Странка српских народњака, након избора, спремна да искључиво води дијалог са дијелом представника међународне заједнице, који су заинтересовани да инсиситрањем на реалним механизмима допринесу интеграцији Срба у друштвени живот Црне Горе.
Добрило Дедеић, предсједник Странке српских народњака
Подгорица, 16. фебруар 2009