Подсетимо се, опет, историје и неких страница из књиге The City and Man америчког философа Лео Штроса, који је прилично утицао на америччку администрацију. Ови редови се односе на решеност Атине (тада империјалне силе у напону) да у току Пелопонеског рата, тачније за време кратког мира, загосподари оствром Мел, које је иначе било спартанска колонија:
Пре него што су започели напад Атињани су покуашли да убеде Мељане да пређу на њихову страну. Као што уочи избијања рата Перикле није дозволио спартанским амбасадорима да се обрате народу Атине плашећи се да га не обману, тако је и мељанска влада предузела исте мере предострожности… (одлучено је да наступ има карактер дијалога)
… дијалог се водио иза затворених врата. Но, у очима Маљана то је дијалог који, услед присуства атинске војске, не може да води споразуму, већ само рату или њиховој предаји у ропство. Према Атињанима, чињеница коју Мељани свјим очима могу да виде – присуство њихове војске – мора да буде полазна тачка дијалога о томе како Мељани могу да се спасу од опасности која им прети. Атињани затим одлучују о принципу вођења расправе. Проблем о којем се она води не представља оно што је праведно већ оно што је оствариво – оно што Атињани могу да учине Мељанима и шта Мељани могу да учине Атињанима. Питање о праву настаје само када је моћ принуде које обе стране поседују мање или више једнака. Ако је у питању тако велика неједнакост , као што је измећу Атине и Мела, снажнији чини што може а слабији се предаје. .. Мељани су приморани да воде расправу на бази интереса за разлику од права… (они залуд подсећају Атину потом на следеће:)
Данас снажнији, у будућности може да буде слабији… али: Империјална сила не сме да размишља о свом положају са становишта свог будућег победника већ са становишта садашњих субјеката… Атињани морају да загосподаре Мелом… Мељани остају без речи, јер њихово питање – зар Атињани не би били задовољни ако би Мељани остали њихови пријатељи, а да истовремено не буду савезници билио Атине или Спарте – изгледа апсурдно… На тај начин, они у разматрање неприметно уводе преоблем „права“ за разлику од „интереса“. Атињани се супротсављају том аргументу оспоравајући да, када је реч о оправу, постоји разлика између две врсте градова…
Довршићемо заједно: То су јаки и слаби градови, односно државе.
За вас одабрао Раде Н. Божовић