Влада Републике Српске Крајине у прогонству обратила се страним амбасадама у Републици Србији и изнела да је постало неподношљиво колико су државе Запада (ЕУ, САД, Аустралија…) огрезле у непоштовању праведности, Повеље о правима човека и одредби међународног права. Таквим поступком (карактеристичним за најмрачније периоде европске историје – колонијална истребљења народа и немачко-италијански нацизам и фашизам у Другом светском рату) државе Запада доводе у питање светски поредак и равноправну сарадњу међу државама и народима.
Влада РС Крајине није, овом оценом, повредила истину, јер се, на сваком поступку државних органа, парламената и судских установа на Западу, може уочити наношење неправде државама које нису чланице Европске уније и НАТО-а. То се препознаје и у одлуци Врховног суда Аустралије, да испоручи Хрватској Драгана Васиљковића (Капетана Драгана), официра у српској војсци у време разбијања Југославије, од 1990. до 1995. године, чији је циљ био да онемогући масовније убијање српских цивила – што је хрватска војска (у великим размерама) учинила у Првом и у Другом светском рату. Господин Драган Васиљковић је био на страни народа који је страдао, чија је држава, Република Српска Крајина, окупирана од стране хрватске војске и из које је прогнано 80% српског становништва, мада је била под заштитом УН. Судити Драгану Васиљковићу је бесмислено, као што би било суђење вођама Јевреја и Рома у Другом светском рату, а не нацистичким државницима и генералима – извршиоцима истребљење Јевреја и Рома.
Влада Републике Српске Крајине обавештава ДКП* да су делегати Парламентарне скупштине Савета Европе схватили да је Хрватска обавила злочин геноцида и етничко чишћење над Србима од 1990. до 1995. и да је тај злочин инициран одлуком Хрватског парламента 1990. године, да Хрватску као двонационалну (државу Хрвата и Срба) претвори у једнонационалну (државу само Хрвата), те је 28 делегата у Стразбуру, 26. фебруара 2006. године, потписало Декларацију бр. 10819, у којој је потврђено да је Хрватска противуставно прогласила једнонационалну државу и да је хрватска војска извршила терор над Србима. Рармере тог терора су препознатљиве и у Извештају Савету безбедности ОУН Генералног секретара Бутроса Бутроса Галија, бр. S/25777, од 15. маја 1993. године. Бутрос Бутрос Гали је обавестио Савет безбедности да је Хрватска плански прогнала 471.000 Срба из градова и територија под својом контролом, а да је, само, од 1990. до почетка 1993. прогнала у Југославију и Републику Српску Крајину прогнала 251.000 Срба. Овако замашном прогону, треба додати и непознат број Срба прогнаних у Босну и Херцеговину и треће земље, јер се зна да је овако тешку судбину прогона доживело 80% Срба од њих 471.000 у хрватским градовима и 80% оних који су 1995. живели у Републици Српској Крајин (Зони под заштитом УН).
Влада, без бојазни да греши, обавештава ДКП* да је овај хрватски злочин Драган Васиљковић препознао и да се само определио да му се супротстави – што не може бити за осуду, те је чудно како ту истину о праведности није препознао Врховни суд Аустралије, истиче се у ноти Владе РСК.
____________
*ДКП-дипломатско конзуларна представништва