Јелена ПОНОМАРЈОВА
Квазидржавност као инструмент хегемоније: случај Косова (III)
Војно-енергетска компонента квазидржавности
Николас Хагер, познати стручњак за Западну политику у «сенци» сматра да је косовско питање на најнепосреднији начин повезано са енергетским пројектима. Он такође сматра да постоји план испоруке каспијске нафте преко Косова на Јадранско море, одакле се танкерима може вршити даља дистрибуција на Запад. Најподесније је контролисати танспортне артерије преко система протектората на постјугословенском простору, које су формирале САД и ЕУ почев од 1991. године. Неки експерти су (Кроут Талбот и не само он) уверени да је Вашингтон одавно обећао да ће формирати «Велику Албанију» којој ће припојити делове грчких, македонских и српских територија које насељавају Албанци.
Али, зашто је био неопходан суверенитет Косова и формирање друге албанске државе у Европи?
Кроз призму енергетске политике многи догађаји се посебно разоткривају. Например, 2001. године (управо после смене режима у Србији и испоруке С. Милошевића Хашком трибуналу) почела је изградња трансбалканског нафтовода у дужини од 920 км који је требало пустити у експлоатацију 2005. године. По овом пројекту азербејџанска нафта је требала да се допрема до луке Супс на обали Црног мора и танкерима превози до бугарске луке Бургас, а одатле преко Македоније и Косова у јадранску луку Влора у Албанији. Нафтовод гради албанско-македонско-бугарска компанија – АМВО која припада Американцима. Овим нафтоводом се планира транспорт до 750 000 барела на дан. Са компанијом АМВО сарађују «Техасo», «Сhevron», «Еххоn», «Моbil», «ВР», «Атосо», «Agip» и «Тоtal Elf».
Одмах по проглашењу «независности» Косова, Међународни конзорцијум кога чине фирме из Италије, САД, Велике Британије и Албаније известио је о скором завршетку пројекта нафтовода Јадран – Македонија – Бугарска (Влора – Скопље – Бургас). Ова маршута је пројектована тако да готово њена половина пролази преко територија на којима живе Албанци, посебно преко Косова. Није тешко претпоставити да је овај «пројекат предвиђен као конкурентски нафтоводу Бургас – Александрополис по којем ће се руска и каспијска нафта транспортовати до Средоземља заобилазећи Турску. Конкуренција се труди да што пре изгради «трансалбански» нафтовод и на тај начин натера Русију да транспортује нафту по маршути која за њу мање повољна».*
У вези са тим умесно је сетити се речи министра енергетике САД Б. Ричардсона који је за време бомбардовања Југославије 1999. године изјавио: «Овде се ради о енергетској безбедности Америке… Ми говоримо о стратешком савладавању оних који не деле наше вредности… (истакла – Ј.П.). Ми смо уложили велики новац у Каспијски басен и сада нам је веома важно да нафтоводи и политика иду у правцу који нама одговара».
Енергетска компонента косовског питања је на најнепосреднији начин повезана са војно обавештајном. „Рођена“ компанија Дика Чејнија «Наlliburton» изградила је на Косову највећу војну базу још од времена Вијетнама, Camp Bondsteel. За мање од три године Bondsteel се од шаторског логора, који је био смештен на 400 хектара недалеко од македонске границе претворио у аутономну базу која је опремљена по последњем слову технике где је смештено више од 7 000 америчких војника – три четвртине од укупног броја америчких војника на Косову. Bondsteel има развијену путну мрежу дужине 25 км, више од 300 здања окружених бодљикавом жицом дужине 84 км и 11 кула осматрачница. База располаже својим стамбеним сектором, има трговинске центре, спортске сале које раде 24 сата, цркву, библиотеку, најсавременију болницу у Европи. Тамо је базирано 55 хеликоптера «Црни соко» и «Апач». Сматра се да ће Bondsteel заменити америчку војно ваздухопловну вазу Авијано у Италији. Паралелно са овом уведена је још једна база Camp Montajs са 7 000 војника.
Заједно са другим мањим базама, које ће бити изграђене дуж предложене трасе нафтовода AMBO, Bondsteel представља директни војно-стратешки и економски изазов Русији. Bondsteel може постати главни град нове квазидржаве која ће објединити Косово, територије Македоније, јужне Србије, Црне Горе, насељене Албанцима, у ствари, Албанију.
Том Фергусон, директор AMBO је недавно изјавио да је транс-балкански нафтовод североисточни део средоземног енергетског коридора који се гради под контролом НАТО и ЕУ у чији састав улазе трасе Одеса – Гроди – Гдањск и пројекат нафтовода «Бели ток» (Грузија – Украјина) који треба да прође по дну Црног мора. У плану је да се у супротном правцу, тј. преко албанске Влоре и Бургаса допрема северно-афричка и блискоисточна нафта у бивше републике СССР-а с циљем конкуренције руским испорукама у суседне земље.
Чињеница да се у структури цене нафте 80% налазе трошкови везани за транспорт, треба се сложити са мишљењем Владимира Овчинског који истиче да ће «глобални ратови у ХХI веку бити ратови за маршуте којима се транспортују енергенти».
Чак и овакав летимичан поглед на економску и војно-обавештајну компоненту косовског питања показује да он није примитивно етноцентричан већ да је изграђен и да се култивише искључиво у интересу водећих западних транснационалних компанија (ТНК). Косово ће задуго остати хрестоматијски пример квазидржаве.
~
У условима светске хегемоније квазидржавност као вирус шири простор свог распростирања. Може се рећи да је у мањој или већој мери њиме погођена огромна вићина земаља времена постмодерне. Џон Лавленд је апсолутно у праву када пише да «суверенитет Косова није ништа више од фикције: овде ће реалну власт имати европски чиновници преко бајонета НАТО војске». Ипак, поставимо питање: «Да ли је могуће победити вирус квазидржавности?»
Пошто у основи сличних апстракција увек стоји груба сила, зато и нема «мултивалентног суверенитета», као и «постнационалне државности». На Косову је смештено готово 16 000 војника НАТО којима ће се по свој прилици придружити још 1 000 британских. Управо они, а не косовска армија, обезбеђују спољну и унутрашњу «безбедност» Покрајине, тачније, они контролишу експлоатацију енергетско-индустријских ресурса, маршуте транспорта енергената и наркотика.
Како у Босну, тако и на Косово, стижу милијарде долара које се не торше на побољшање живота људи, већ на издржавање међународне администрације. Само Косово ће остати симбол сиромаштва, корупције и криминала све дотле док транснационалне компаније буду заинтересоване да подржавају мафијашку владајућу класу, насталу од терористичких структура ОВК (УЧК) која је учествовала у геноциду неалбанског становништва Косова и која је тесно повезана са «сивом» економијом (трговином наркотицима, оружјем, људима, проституцијом).
Матрица вируса квазидржавности се припрема у научно истраживачким институтима, обавештајним центрима САД, Велике Британије, Немачке (RAND Corporation, Институт за Централну и Источну Европу Колумбијског универзитета, Стратешки институт Универзитета Џ. Хопкинс и др.) и постепено примењује од стране одговарајућих служби. Косово је плодно тло за ширење овог вируса. Ево само неких најважнијих унутрашњих основа квазидржавности:
Присутност етно-конфесионалног и историјског непријатеља – Срба.
Висок наталитет као једна од социолошко-културних карактеристика албанског муслиманског становништва. Отуда интензивна концентрација Албанаца-Муслимана, постепена исламизација-албанизација, и «гетоизација» територија на којим су Албанци постали већина. Албанци који припадају Шиитима, Сунитима и Бектешима (ред који негира званични Ислам) су посебни Муслимани. Од ортодоксних Муслимана они се разликују тиме што је за њих религија увек била на другом месту друштвеног живота.
Посебан је однос према раду и територији на којој живе Албанци. Већ је истицана «специфична паразитска суштина албанског етноса», стремљење ка ширењу животног простора због високог прираштаја становништва или на рачун прогона/истискивања аутохтоног живља. Како истиче бугарски истраживач Димитар Димитров «без одговарајућих социјалних улагања интензивна биолошка репродукција неизбежно условљава стил живљења – заузимања простора у којем постоје само зидови и кров; полна дискриминација од рођења до смрти; стремљење ка езотеријском начину образовања и култури у оквиру етноса; идеологизована, романтична историјографија у функцији ширења Албанаца на географске и политичке сфере; склоност нелагодности, сивој економији, криминалу; снажна тенденција за емиграцијом».
Напоменућу још једном да се унутрашњи фактори за настанак квазидржавности сами по себи не могу покренути, потребно је повољно окружење које је било створено после рушења биполарног система, распада СССР-а и након постепеног апсорбовања бивше сфере совјетског утицаја од стране светског капиталистичког система.
Данас озбиљне противтеже политици САД и других водећих земаља НАТО нема. То само значи да ће се ширење вируса квазидржавности наставити.
______________________
* Овчински В. «Независност» Косово у огледалу политике из сенке…, С.26. Детаљније погледај код Стариков Н. Шерше ля нефть. Зашто се наш Стабилизацијони фонд налази ТАМО? – СПб.: Питер, 2009.
Извор: www.fondsk.ru Фонд стратешке културе
Превео: Горан Шимпрага